Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Podnositeljki je dosuđena neadekvatna naknada od 400 evra zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, te joj se utvrđuje pravo na 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1013/2018
16.09.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. septembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 28/18 od 11. januara 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 28/18 od 11. januara 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St . 23/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 26. januara 2018. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 28/18 od 11. januara 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. i 2. Ustava u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

Podneskom od 27. maja 2021. godine podnositeljka je uredila ustavnu žalbu i otklonila nesaglasnost u pogledu razloga ustave žalbe sa osporenim aktom, navodeći da je za isplatu neisplaćenih zarada izvršnim ispravama obavezan tuženi DP „Inkol“ Leskovac, kao i da je prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnela u odnosu na navedenog stečajnog dužnika.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu je pravnosnažno odlučeno o tužbi podnositeljke ustavne žalbe radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu St. 23/10, a koja je protiv Republike Srbije podneta u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od 400 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavnom žalbom se ističe da je zbog neefikasnog rada sudova, pre svega dužine trajanja izvršnog postupka, a kasnije i stečajnog postupka i utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, pretrpela štetu koja se može otkloniti ne samo okončanjem stečajnog postupka u što kraćem roku, nego i isplatom adekvatne naknade nematerijalne štete. Smatra da je iznos koji joj je dosuđen na ime novčanog obeštećenja suprotan praksi Evropskog sud a za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog tome podnositeljka navodi primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu kojih smatra da je sud trebalo da joj dosudi višu novčanu naknadu.

Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknutu povredu ustavnog prava i da poništi osporenu presudu Višeg suda u Leskovcu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom spise predmeta Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 1313/17 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 1313/17 od 29. avgusta 2017. godine usvojen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno je da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom DP „I .“ Leskovac koji se kod tog suda vodi u predmetu St. 23/10 i naloženo je postupajućem sudiji da u najkraćem roku preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se pristupilo unovčenju imovine stečajnog dužnika. Iz sadržine navedenog rešenja proizlazi da je stečajnom poveriocu, ovde podnositeljki priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 503. 543,94 dinara, svrstano u četvrti isplatni red, a odnosi se na neisplaćene zarade. Prema rešenju o glavnoj deobi, podnositeljki je do sada u postupku stečaja isplaćen iznos od 35.373,12 dinara, odnosno 7,02% od ukupno priznatog potraživanja.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1060/17 od 15. novembra 2017 . godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke i obavezana je tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku utvrđen e rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 1313/17 od 29. avgusta 2017. godine isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti , sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, u stavu drug om izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenih 400 evra do traženih 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu treć em izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 28/18 od 11. januara 2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena je prvostepena presuda

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 28/18 od 11. januara 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koj a joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna .

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnositeljke , a koji se odnose na osporenu presudu , Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/ 2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnosi teljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnositeljki prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja prav nosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 28/18 od 11. januara 2018. godine, kojom joj je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St.23/10, pravnosnažno dosuđen iznos od 400 evra, povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke, prvi deo.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje O dluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 28/18 od 11. januara 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je podnositeljki utvrđena povreda prava na pravično suđenje i prava na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. i 2. Ustava.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. i 2. Ustava u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 i zahteva podnosioca za naknadu materijalne štete u visini priznatog potraživanja u stečajnom postupku, Ustavni sud konstatuje da, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka nakon usvojenog prigovora za ubrzavanje postupka, ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom tog prava, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio navedeno pravno sredstvo koje je predviđeno odredbom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na : www.ustavni.sud.rs).

9. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti