Odbacivanje neuredne ustavne žalbe u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu jer podnosioci, ni nakon ostavljenog roka, nisu otklonili nedostatke koji su onemogućavali postupanje. Žalba nije sadržala sve propisane podatke i dokaze, uključujući precizno označen osporeni akt i ustavna prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Tijana Šurlan, dr Milan Škulić, Tatjana Đurkić, dr Nataša Plavšić i Sabahudin Tahirović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . i M . Ž , oboje iz Ritopeka, D. K.1 (JMBG …) , D. K.2 (JMBG … ), Lj. I, D . K . i L . K , svih iz Vrčina i N . K . iz O, grad Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1576/2015 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe M . S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba M. Ž, D. K.1 (JMBG … ), D. K.2 (JMBG … ), Lj. I, D . K, L . K . i N . K, izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1576/2015.

5. Odbacuje se ustavna žalba M. S , M . Ž, D. K.1 (JMBG … ), D. K.2 (JMBG … ), Lj . I, D . K, L . K . i N . K, izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu I-12 br. 465-156/84, 465-105/05, 465-21/09, 465-15/2010 i 465-34/2010.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . i M . Ž , oboje iz Ritopeka, D. K.1 (JMBG … ), D. K.2 (JMBG … ), Lj . I, D . K . i L . K, svi iz Vrčina i N. K . iz O , grad Beograd, preko punomoćnika Ratomira Jankovića iz Vrčina, podneli su Ustavnom sudu, 30. decembra 2016. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu I-12 br. 465-156/84, 465-105/05, 465-21/09, 465-15/2010 i 465-34/2010 i upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1576/2015.

U ustavnoj žalbi se navodi da su B. K . i D . K, kao zakonski naslednici pok. S . K, 9. novembra 2005. godine podneli zahtev nadležnom organu za poništaj rešenja o eksproprijaciji i detaljno se opisuje tok upravnog postupka koji je okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 17810/12 od 13. marta 2015. godine.

U ustavnoj žalbi se, takođe, ističe da ni nakon pravnosnažnosti tog postupka podnosioci ne mogu da ostvare pravo na imovinu i navode za to sledeće razloge: da je podnosilac M. S . 7. septembra 2015. godine podneo zahtev za provođenje promena na k.p. br. …/1, …/7 i …/8 KO Vrčin, na osnovu pravnosnažnog rešenja Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu I-12 br. 465-156/84, 465-105/05, 465-21/09, 465-15/2010 i 465-34/2010 od 18. maja 2012. godine; da je 14. decembra 2015. godine podneta urgencija za brže rešavanje po tom zahtevu; da je 29. januara 2016. godine doneto rešenje kojim se delimično usvaja zahtev, samo za jednu parcelu, pri čemu se umesto prava svojine, upisuje pravo korišćenja; da su zakonske naslednice pok. B. K . i D . K . podnele žalbu protiv navedenog rešenja, o kojoj još nije odlučeno; da je podnositeljka D . K . podnela 1. marta 2016. godine odgovor na žalbu koju je podnelo privredno društvo „V .“ d.o.o. Beograd; da je poništavanjem predmetnog rešenja o eksproprijaciji to privredno društvo prestalo da bude korisnik spornih katastarskih parcela, pa se njegov zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine mora odbaciti.

Prema navodima ustavne žalbe, odlučne činjenice za poništaj pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji bile su utvrđene još veštačenjem koje je obavljeno 28. juna 2007. godine, tako da period koji od navedenog datuma do podnošenja ustavne žalbe traje devet i po godina, predstavlja period neprimerenog trajanja postupka, u kome su podnosioci pretrpeli materijalnu štetu, zbog nemogućnosti da koriste predmetnu parcelu. Ustavnom žalbom se stoga traži da Ustavni sud utvrdi pravo podnosilaca na naknadu materijalne štete u opredeljenom iznosu, u skladu sa mišljenjem veštaka poljoprivredne struke, kao i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-1576/2015 i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

3.1. Pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu I-12 br. 465-156/84, 465-105/05, 465-21/09, 465-15/2010 i 465-34/2010 vođen je upravni postupak po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe D. K.1 (JMBG … ) i pravnih prethodnika ostalih podnosilaca ustavne žalbe za poništaj rešenja Komiteta za privredu i finansije skupštine opštine Grocka broj 465-156/1984 od 26. juna 1984. godine. Navedeni postupak okončan je presudom Upravnog suda U. 17810/12 od 13. marta 2015. godine, a rešenje Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu I-12 br. 465-156/84, 465-105/05, 465-21/09, 465-15/2010 i 465-34/2010 od 18. maja 2012. godine postalo je pravnosnažno 27. avgusta 2015. godine.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe M. S . je 7. septembra 2015. godine podneo zahtev za provođenje promena na k.p. br. …/1, …/7 i …/8 KO Vrčin, a 14. decembra 2015. godine urgenciju za postupanje u tom predmetu.

Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Grocka je o predmetnom zahtevu odlučio delimičnim rešenjem broj 952-02-4-1576/2015 od 29. januara 2016. godine.

Privredno društvo „V .“ d.o.o. Beograd je protiv navedneog rešenja izjavilo žalbu 17. februara 2016. godine, a podnositeljke ustavne žalbe D. K.1 (JMBG … ) i D. K.2 (JMBG … ) su isto rešenje osporile žalbom 21. aprila 2016. godine, istakavši da je pobijanim rešenjem „protivpravno“ upisano (vraćeno) pravo korišćenja, umesto prava svojine, budući da su njihovi pravni sledbenici u momentu eksproprijacije bili upisani kao nosioci prava vlasništva.

Republički geodetski zavod je rešenjem od 19. februara 2019. godine postupke po navedenim žalbama spojio u jedinstven postupak, poništio rešenje Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-1576/2015 od 29. januara 2016. godine i predmet vratio istom organu na ponovno odlučivanje.

Navedeno drugostepeno rešenje nije dostavljeno strankama, zbog toga što prvostepeni organ nije primio dovoljan broj primeraka tog rešenja od drugostepenog organa.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja je i član 14. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, br oj 30/10) , kojim je bilo propisano da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosioci tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku zasnivaju na uverenju da se moraju jedinstveno posmatrati postupak koji je vođen pred organom uprave nadležnim za odlučivanje o zahtevu za poništaj predmetnog rešenja o eksproprijaciji i postupak koji se vodi pred organom nadležnim za upis prava na nepokretnostima koje su predmet tog rešenja. Nalazeći da nemaju ustavnopravnog utemeljenja ovi navodi ustavne žalbe, Sud je postojanje povrede označenog prava ispitivao počev od podnošenja zahteva Republičkom geodetskom zavodu, o kome se odlučuje u predmetu Službe za katastar nepokretnosti Grocka broj 952-02-4-1576/2015. Ustavni sud je, s tim u vezi, najpre utvrdio da je osporeni postupak pokrenut 7. septembra 2015. godine, zahtevom podnosioca ustavne žalbe M . S . za upis prava na nepokretnostima i da pred nadležnim organima koji odlučuju u upravnom postupku traje tri godine i osam meseci.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično kompleksan, niti se u njemu postavljaju složena pravna pitanja.

Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe M. S . ima legitiman interes da se u okviru standarda razumnog roka odluči o njegovom zahtevu za upis prava na nepokretnostima nakon okončanog postupka deeksproprijacije.

Ustavni sud ocenjuje da je nepostupanje drugostepenog organa isključivi razlog dugog trajanja osporenog postupka.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe M. S, Ustavni sud je utvrdio da on u toku osporenog postupka nije imao na raspolaganju procesnopravno sredstvo protiv „ćutanja administracije“, budući da su tužbu zbog nedonošenja rešenja u drugostepenom postupku mogle podneti samo stranke koje su izjavile žalbu protiv prvostepenog upravnog akta. Ustavni sud, s tim u vezi, konstatuje da je u Odluci Už- 1943/2013 od 13. januara 2016. godine istakao da se u upravnom sporu pokrenutom zbog „ćutanja administracije“ kao tužilac može pojaviti samo stranka o čijoj žalbi u upravnom postupku nije odlučeno. Ovaj sud je ocenio ustavnopravno prihvatljivim stanovište izraženo u rešenju Upravnog suda koje je tom ustavnom žalbom osporeno – da podnosilac ustavne žalbe nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe, s obzirom na to da nije podnosilac žalbe u predmetnom upravnom p ostupku.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1576/2015, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe M . S . na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i odlučio kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe M . S . zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno – adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard u državi koja je koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja upravnih organa i Upravnog suda (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak pred okončao u najkraćem roku.

8. Ispitujući ustavnu žalbu podnositeljki D. K.1 (JMBG … ) i D. K.2 (JMBG … ), u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1576/2015, Ustavni sud je konstatovao da iz odredbe člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („ Službeni glasnik RS“, broj 119/09) , ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Ustavni sud je, polazeći od stanja u spisima predmeta, utvrdio da podnositeljke ustavne žalbe D. K.1 (JMBG … ) i D. K.2 (JMBG … ) nisu podnele tužbu Upravnom sudu zbog nepostupanja Republičkog geodetskog zavoda po njihovoj žalbi. Prema stavu Ustavnog suda, ne može se prigovarati dužini upravnog postupka u situaciji kada nisu korišćena pravna sredstva koja je stranka imala na raspolaganju radi ubrzanja tog postupka (videti, pored ostalih, rešenja Ustavnog suda Už-139/2011 od 17. aprila 2013. godine i Už-8880/2012 od 11. maja 2015. godine). S obzirom na izloženo, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu ovih podnositeljki u delu koji se odnosi na trajanje postupka pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1576/2015 , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Iz odredbe člana 170. Ustava, takođe, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

Imajući u vidu da podnosioci ustavne žalbe M. Ž, Lj . I, D . K, L . K . i N . K . ne učestvuju u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Grocka u predmetu broj 952-02-4-1576/2015, Ustavni sud je utvrdio da ovi podnosioci nisu aktivno legitimisani za podnošenje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku, te je, takođe u tački 4. izreke, odbacio njihovu ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

10. Ispitujući procesne pretpostavke za odlučivanje o ustavnoj žalbi svih podnosilaca izjavljenoj zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu I-12 br. 465-156/84, 465-105/05, 465-21/09, 465-15/2010 i 465-34/2010, Ustavni sud je konstatovao da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Polazeći od toga da je rešenje Odeljenja za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu I-12 br. 465-156/84, 465-105/05, 465-21/09, 465-15/2010 i 465-34/2010 od 18. maja 2012. godine postalo pravnosnažno 27. avgusta 2015. godine, a imajući u vidu da su se podnosioci ustavne žalbe obratili Ustavnom sudu 30. decembra 2016. godine, S ud je utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba neblagovremena.

Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer je podneta posle isteka roka propisanog članom 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u tački 5. izreke.

Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se zahtev za naknadu materijalne štete odnosi na izgubljenu dobit, koju su podnosioci propustili da ostvare za vreme trajanja upravnog postupka vođenog pred Odeljenjem za opštu upravu i imovinsko-pravne poslove gradske opštine Grocka u Beogradu u predmetu I-12 br. 465-156/84, 465-105/05, 465-21/09, 465-15/2010 i 465-34/2010. Ustavni sud nije posebno razmatrao navedeni zahtev, budući da je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu u delu kojim je osporeno trajanje navedenog postupka.

11. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.