Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro šest godina. Kao razlog navodi se neefikasno postupanje prvostepenog suda, dok se navodi o pristrasnosti suda odbijaju kao neosnovani.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Veselina Mitulovića i Ljubinke Mitulović, oboje iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Veselina Mitulovića i Ljubinke Mitulović i utvrđuje da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Negotinu vodio u predmetu P. 1162/02 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.
2. Ovu Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Veselin Mitulović i Ljubinka Mitulović, oboje iz Negotina su, preko punomoćnika Božidara Milićevića, advokata iz Negotina, 22. avgusta 2008. godine podneli ustavnu žalbu, a 13. decembra 2008. godine uredili ustavnu žalbu, u smislu naloga Ustavnog suda od 1. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Negotinu vodio u predmetu P. 1162/02. Podnosioci ustavne žalbe detaljno obrazlažu utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, koje takođe osporavaju pozivom na povredu prava na pravično suđenje, smatrajući da su prvostepeni i drugostepeni sud bili pristrasni pri donošenju tih presuda.
Podnosioci ustavne žalbe traže da se ukinu obe osporene presude, da im se naknadi šteta i da se objavi odluka Ustavnog suda.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Negotinu P. 1162/02 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Dana 9. oktobra 2002. godine tužilac Branislav Adamović je podneo tužbu protiv PK ''Krajina'' iz Negotina kao prvotuženog i podnosilaca ustavne žalbe kao drugotuženih, radi utvrđenja prava svojine i predaje nepokretnosti. U tužbi je navedeno: da je na osnovu ugovora o zameni zemljišta sa PK ''Krajina'' Negotin, tužilac vlasnik k.p. broj 8918/1 u KO Urovica; da je nakon zaključenja tog ugovora PK ''Krajina'' izvršio geodetsko cepanje cele matične parcele i tužiocu je izvršen prenos svih delova nekadašnje parcele, osim novonastale parcele 8918/5, koja nije preneta na ime tužioca; da je pred Opštinskim sudom u Negotinu između tužioca i tuženog PK ''Krajina'' vođen postupak za uređenje međe u kome je sud doneo rešenje o uređenju međe, kojem su se suprotstavili drugotuženi, ovde podnosioci ustavne žalbe, tako što su tvrdili da je to njihova parcela, zauzeli je i na njoj zasadili voćke i vinovu lozu, a tužiocu nisu dozvolili pristup toj parceli. Tužilac je juna 2003. godine proširio tužbu i na Republiku Srbiju, navodeći da se sporna nepokretnost vodi kao državna svojina čiji je titular Republika Srbija.
Pred Opštinskim sudom u Negotinu u ovom predmetu bilo je zakazano 22 ročišta za glavnu raspravu, od kojih šest ročišta nije održano.
Ročište od 12. novembra 2002. godine je odloženo zbog pozivanja svedoka; ročište od 23. decembra 2002. godine je odloženo jer punomoćnik prvotuženog nije pristupio; ročište od 31. marta 2003. godine je odloženo radi sprovođenja dokaza uviđajem na licu mesta i veštačenjem od strane veštaka geometra; ročište od 15. aprila 2003. godine je odloženo radi saslušanja tužioca i tuženih u svojstvu parničnih stranaka; ročište od 27. maja 2003. godine je odloženo radi pozivanja veštaka; ročište od 30. juna 2003. godine je odloženo bez navođenja razloga; tužilac je 7. juna 2003. godine podneo novu tužbu protiv DOO ''Biljna proizvodnja'' Negotin, budući da DOO ''Biljna proizvodnja'' Negotin nije prihvatilo subjektivno preinačenje tužbe, odnosno da stupi u parnicu umesto PK ''Krajina''; na ročištu od 5. avgusta 2003. godine u predmetu P. 758/03, gde je tuženi DOO ''Biljna proizvodnja'' , sud je doneo rešenje da spise predmeta P. 758/03 združi spisima P. 1162/02 radi jedinstvenog postupanja i odlučivanja, budući da je u obe parnice predmet spora ista nepokretnost; ročište od 18. decembra 2003. godine nije bilo održano zbog nepostojanja procesnih pretpostavki; ročište od 12. januara 2004. godine nije bilo održano, jer tužilac nije pristupio, a uredno je pozvan; ročište od 5. maja 2004. godine nije bilo održano, jer za prvotuženog niko nije pristupio, a uredno je pozvan; ročište od 28. maja 2004. godine nije održano, jer tužilac nije došao; ročište od 17. januara 2005. godine je odloženo bez navođenja razloga; ročište od 31. januara 2005. godine nije održano zbog odsutnosti postupajućeg sudije; ročišta od 22. februara, 5. maja i 25. maja 2005. godine su odložena radi saslušanja parničnih stranaka; ročište od 6. jula 2005. godine je odloženo, jer nisu postojali uslovi za saslušanje parničnih stranaka; ročište od 28. septembra 2005. godine je odloženo bez navođenja razloga; ročište od 15. novembra 2005. godine nije održano ''jer nisu ispunjeni zakonski uslovi''; ročište od 27. decembra 2005. godine je odloženo bez navođenja razloga; ročište od 18. aprila 2006. godine je odloženo da bi se od Službe za katastar nepokretnosti Negotin zatražio izveštaj po kom osnovu je tužilac dobio na korišćenje spornu parcelu; ročište od 1. juna 2006. godine je odloženo da bi se od Službe za katastar nepokretnosti urgiralo za tražene izveštaje; ročište od 13. juna 2006. godine je odloženo da bi tužilac dostavio pismene dokaze za sud i stranke; na ročištu od 29. avgusta 2006. godine glavna rasprava je zaključena.
Osporenom presudom Opštinskog suda u Negotinu P. 1162/02 od 29. avgusta 2006. godine, u stavu I izreke je utvrđeno da tužilac Branislav Adamović ima pravo korišćenja na k.p. br. 8918/6 i 8918/8 u KO Urovica, te su svi tuženi obavezani da mu ovo pravo priznaju, dok je tužbeni zahtev tužioca da se i tužena Republika Srbija obaveže da mu ovo pravo prizna, odbijen kao neosnovan; stavom II izreke su obavezani tuženi, ovde podnosioci ustavne žalbe, da sa k.p. broj 8918/8 uklone sve trajne zasade i istu parcelu predaju tužiocu na nesmetano korišćenje u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja; stavom III izreke su obavezani svi tuženi da tužiocu solidarno isplate troškove parničnog postupka.
U obrazloženju navedene prvostepene presude navedeno je da je sud utvrdio, pored ostalog, da predmetnu parcelu br. 8918/8 sa istočne strane u površini od 1,60 ara drže tuženi - ovde podnosioci ustavne žalbe, a u preostalom delu, do ukupne površine od 3,86 ari drži tužilac. Katastarska parcela broj 8918/4, koja se nalazi istočno u odnosu na spornu k.p. broj 8918/8, je vlasništvo tužene Republike Srbije, a pravo korišćenja ima tuženi PK ''Krajina'' DOO ''Biljna proizvodnja'', pri čemu su tuženi Ljubinka Mitulović i Veselin Mitulović uzurpirali zapadni deo ove parcele. Parcelu broj 8918/6 obrađivao je i obrađuje tužilac, jer se ova parcela nalazi sa zapadne strane tada postojeće ograde tuženih - podnosilaca ustavne žalbe, do koje su oni obrađivali zemlju sa istočne strane. Po mišljenju prvostepenog suda, bez uticaja je isticanje tuženih Ljubinke i Veselina Mitulović da su spornu parcelu držali i obrađivali od 1995-1996. godine, pa do 2000. godine, po sporazumu sa tužiocem i do međe koju su sami međusobno sporazumno odredili, jer je ovo relativno kratko vreme, a i na državnoj se svojini nikakvo pravo ne može steći održajem, niti su tuženi ponudili bilo kakav dokaz da su neko pravo stekli na drugi način. Takođe, prvostepeni sud je našao da, s obzirom da se ne zadire u pravo svojine Republike Srbije na predmetnim parcelama, to Republika Srbija i ne može biti pasivno legitimisana u ovoj pravnoj stvari.
Navedena presuda je dostavljena punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe 7. maja 2007. godine.
Dopunskim rešenjem Opštinskog suda u Negotinu P. 1162/02 obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji plati troškove parničnog postupka.
Osporenom drugostepenom presudom Okružnog suda u Negotinu Gž. 129/08 od 14. jula 2008. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena je prvostepena presuda. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno da prvostepeni sud u sprovedenom postupku, donošenjem pobijane presude, nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer je pobijana presuda jasna i nema nedostataka, nije protivurečna provedenim dokazima a razloge koje prvostepeni sud daje u obrazloženju pobijane presude, prihvata i žalbeni sud. Takođe, navedeno je da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.
Navedena drugostepena presuda je uručena punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe 31. jula 2008. godine.
4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Članom 312. stav 2. Zakona propisano je da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu. Takođe i odredbama ranijeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/89, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 30/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).
Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen već četiri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 9. oktobra 2002. godine, pa do 31. jula 2008. godine kada je podnosiocima ustavne žalbe uručena drugostepena presuda.
Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine parničnog sudskog postupka.
Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građansko pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje opštinskog suda.
Ustavni sud je utvrdio da je od 2002. godine do 2006. godine bilo zakazano 22 ročišta, od kojih je samo mali broj stvarno održan i na kojima su izvođeni dokazi, za šta nema krivice na strani podnosilaca ustavne žalbe. Prvostepena odluka je doneta četiri godine posle podnošenja tužbe, a dostavljena je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe skoro devet meseci od dana donošenja. Drugostepena odluka je doneta godinu dana posle prijema spisa sa žalbom u Okružnom sudu.
Takođe, Ustavni sud je utvrdio da su se podnosioci ustavne žalbe uredno odazivali na sve pozive suda, pristupali svim ročištima za glavnu raspravu i aktivno učestvovali u postupku, pri čemu nisu zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja.
Po oceni Ustavnog suda, bez obzira na šestogodišnje trajanje parničnog postupka, sama činjenica da je prvostepeni sud svoju odluku izradio tek posle devet meseci od njenog donošenja ukazuje da nadležni sud nije preduzimao sve Zakonom predviđene procesne mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravu podnosilaca odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda, te kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.
Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je stanovišta da je podnosiocima ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava da se o njihovim pravima u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Negotinu vodio pod brojem P. 1162/02 odluči u razumnom roku, te je stoga u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
5. U odnosu na navode ustavne žalbe da presuda Opštinskog suda u Negotinu P. 1162/02 od 29. avgusta 2006. godine i presuda Okružnog suda u Negotinu Gž. 129/08 od 14. jula 2008. godine nisu donete od strane nepristrasnih sudija, Ustavni sud ocenjuje da ti navodi podnosilaca ustavne žalbe nisu potkrepljeni bilo kakvim dokazom, te se ne mogu prihvatiti kao osnovani.
Ustavni sud je utvrdio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u okvirima svoje nadležnosti, da su iste obrazložene, da je odgovoreno na bitne navode i zahteve podnosilaca, te da ocena prvostepenog i drugostepenog suda data u tim presudama nije posledica proizvoljnog tumačenja ili neprihvatljive primene merodavnog materijalnog prava. Sud stoga zaključuje da je predmetni parnični postupak vođen na način kojim je podnosiocima bilo omogućeno pravo na pravično suđenje.
Neosnovani su i navodi podnosilaca kojima se osporava „združivanje spisa predmeta", budući da je Ustavni sud utvrdio da se u obe parnice radilo o sporu čiji je predmet ista nepokretnost, te da su radi jednovremenog postupanja i odlučivanja spisi spojeni. Iako je na ročištu od 5. avgusta 2003. godine sud doneo rešenje "da se spisi predmeta združe radi jedinstvenog postupanja i odlučivanja", ne radi se o preinačenju tužbe u smislu člana 193. Zakona o parničnom postupku, već o procesnoj odluci suda o spajanju parnica koje su međusobno povezane i u kojima isto lice tuži različite tužene u pogledu prava na istoj nepokretnosti.
6. Imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da se štetne posledice povrede ovog prava ne mogu otkloniti, kako se to ustavnom žalbom zahteva, poništajem osporenih pojedinačnih akata. Stoga je Sud odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu