Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko šest godina. Nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, uključujući zakazivanje prvog ročišta nakon šest meseci, predstavlja glavni razlog odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1015/2009
08.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Aleksić, Milice Ostojić, Biserke Plećić i Merime Janković, svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorice Aleksić, Milice Ostojić, Biserke Plećić i Merime Janković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P1. 157/10 podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorica Aleksić, Milica Ostojić, Biserka Plećić i Merima Janković, sve iz Valjeva, podnele su 15. juna 2009. godine Ustavnom sudu, svaka zasebno, a preko istog punomoćnika Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 792/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už-1015/2009, Už-1024/2009, Už-1078/2009 i Už-1081/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-1024/2009,
Už-1078/2009 i Už-1081/2009 pripojeni predmetu Už-1015/2009.

U ustavnim žalbama je navedeno da su podnositeljke 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tuženog A.D. „Minsa“ iz Valjeva, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete usled nezakonitog otkaza. Dalje je navedeno da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da je otkaz ugovora o radu bio nezakonit, ali da još uvek nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknadu štete uzrokovane nezakonitim otkazom. Takođe je navedeno da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora pravnosnažno okončati u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije poštovan, jer je sud odlučio da zastane sa postupkom radi utvrđivanja činjenica koje su bitne za naknadu štete, do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka. Podnositeljke ističu da im je na opisani način povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava i prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Predložile su da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 157/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe i druge tužilje podnele su 31. maja 2004. godine Opštinskom sudu u Valjevu zajedničku tužbu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva, radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiljama otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužilje vrate na rad i da im se isplate zaostale zarade. Predmet je zaveden pod brojem P1. 494/04.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 494/04 zakazano je ukupno tri ročišta za glavnu raspravu (22. decembra 2004. godine, 2. februara i 17. marta 2005. godine). Ročišta za glavnu raspravu zakazana za 22. decembar 2004. godine i 2. februar 2005. godine nisu održana na predlog punomoćnika tužilja.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 17. marta 2005. godine sud je doneo rešenje da se razdvoji postupak po navedenoj tužbi, te da se formiraju posebni predmeti pod posebnim brojevima za razdvojene postupke.

Nakon razdvajanja postupka, postupak po tužbi podnositeljki ustavne žalbe se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu pod brojem
P1. 494/05 i zakazano je ukupno devet ročišta za glavnu raspravu (6. juna, 7. septembra, 29. septembra, 18. novembra i 1. decembra 2005. godine, 18. januara 2006. godine, 17. jula, 11. oktobra i 27. decembra 2007. godine), a održano je pet ročišta. Ročišta za glavnu raspravu zakazana za 6. juni 2005. godine i 11. oktobar 2007. godine nisu održana, jer zakonski zastupnik tuženog nije uredno pozvan; ročište zakazano 18. novembar 2005. godine nije održano na predlog punomoćnika tužioca; ročište zakazano za 1. decembar 2005. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Opštinski sud u Valjevu je 18. januara 2006. godine doneo rešenje P1. 494/05, kojim je prekinuo postupak u ovoj parnici do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Valjevu P1. 1393/05. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je pred Opštinskim sudom u Valjevu u toku postupak po tužbi AD „Minsa“ iz Valjeva protiv tuženog Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata AD „Minsa“ iz Valjeva radi utvrđenja nezakonitosti štrajka u kome su učestvovale tužene u tom postupku; da je pitanje zakonitosti štrajka prethodno pitanje od čijeg rešenja zavisi odluka suda u ovoj parnici.

Tužilje su podneskom od 30. marta 2007. godine predložile da sud nastavi postupak, jer je presudom Okružnog suda u Valjevu Gž1. 691/06 od 12. marta 2007. godine odbijena žalba i potvrđena presuda Opštinskog suda u Valjevu P1. 1393/05 od 22. septembra 2006. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da štrajk tuženih nije organizovan u skladu sa zakonom. Postupak je nastavljen 17. jula 2007. godine i predmet je dobio broj P1. 466/07.

Opštinski sud u Valjevu je 27. decembra 2007. godine doneo delimičnu presudu P1. 466/07, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužilja i poništio kao nezakonite odluke tuženog kojima su tužiljama otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Istom presudom obavezan je tuženi da tužilje vrati na rad i u radni odnos. U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno da će o preostalom delu tužbenog zahteva koji se odnosi na priznanje ostalih prava iz radnog odnosa tužiljama, kao i o troškovima postupka, sud odlučiti konačnom presudom, nakon pravnosnažnosti delimične presude.

Okružni sud u Valjevu je 20. marta 2008. godine, odlučujući o žalbi tuženog, doneo presudu Gž1. 178/08 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Valjevu P1. 466/07 od 27. decembra 2007. godine.

Tuženi je 22. maja 2008. godine izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 178/08 od 20. marta 2008. godine. Predmet je dobio novi broj P1. 396/08.

Opštinski sud u Valjevu je 22. maja 2008. godine doneo rešenje P1. 396/08 da se zastane sa postupkom u predmetu P1. 396/08 do odluke Vrhovnog suda Srbije o reviziji izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 178/08 od 20. marta 2008. godine, te je odredio da će postupak u predmetnom sporu, nakon vraćanja spisa predmeta P1. 396/08, biti nastavljen po službenoj dužnosti.

Opštinski sud u Valjevu je uz dopis od 7. jula 2008. godine dostavio Okružnom sudu u Valjevu spise predmeta P1. 396/08, radi njihovog prosleđivanja Vrhovnom sudu Srbije na odluku po reviziji.

Vrhovni sud Srbije je 19. novembra 2008. godine doneo presudu Rev. II 1042/08 kojom je odbio kao neosnovanu reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 178/08 od 20. marta 2008. godine.

Vrhovni sud Srbije je uz dopis od 16. decembra 2008. godine vratio Opštinskom sudu u Valjevu spise predmeta P1. 396/08.

U daljem toku postupka pred Opštinskim sudom u Valjevu, zakazano je ukupno sedam ročišta za glavnu raspravu (25. marta, 5. avgusta, 6. oktobra, 13. novembra i 3. decembra 2009. godine, 5. februara i 9. aprila 2010. godine), a održano je pet ročišta. Ročišta za glavnu raspravu zakazana za 13. novembar i 3. decembar 2009. godine nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Tuženi je podneskom od 24. marta 2009. godine podneo zahtev Vrhovnom sudu Srbije za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu.

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 25. marta 2009. godine sud je doneo rešenje da se zastane sa postupkom do odluke Vrhovnog suda Srbije o predlogu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu.

Opštinski sud u Valjevu je uz dopis od 25. marta 2009. godine dostavio Okružnom sudu u Valjevu spise predmeta P1. 396/08, radi njihovog prosleđivanja Vrhovnom sudu Srbije na odluku po predlogu tuženog.

Vrhovni sud Srbije je 7. aprila 2009. godine doneo rešenje R. 236/09 kojim je odbio kao neosnovan predlog tuženog A.D. „Minsa“ iz Valjeva za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Vrhovni sud Srbije je uz dopis od 19. maja 2009. godine vratio Opštinskom sudu u Valjevu spise predmeta P1. 396/08 na dalji postupak.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, parnični postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Valjevu pod brojem
P1. 157/10.

Osnovni sud u Valjevu je 5. februara 2010. godine, na predlog tužilja, doneo rešenje P1. 157/10 kojim je usvojio predloženu privremenu meru, te je zabranio tuženom A.D. „Minsa“ iz Valjeva da otuđi ili optereti nepokretnost bliže označenu u izreci rešenja.

Viši sud u Valjevu je 25. februara 2010. godine, odlučujući o prigovoru tuženog, doneo rešenje Gž. 319/10 kojim je odbacio kao nedozvoljen prigovor zastupnika tuženog izjavljen protiv rešenja Osnovnog suda u Valjevu P1. 157/10 od 5. februara 2010. godine.

Tuženi je podneskom od 8. aprila 2010. godine obavestio sud da je rešenjem Agencije za privredne registre BD 27239710 od 26. marta 2010. godine otvoren postupak likvidacije nad tuženim.

Osnovni sud u Valjevu je 9. aprila 2010. godine doneo rešenje
P1. 157/10 kojim je prekinuo postupak u ovoj parnici usled otvaranja postupka likvidacije nad tuženim.

Osnovni sud u Valjevu je uz dopis od 6. avgusta 2010. godine dostavio Ustavnom sudu spise predmeta P1. 157/10.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnositeljke ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 70/01 i 73/01) bilo je propisano da se spor o povredi prava zaposlenog pravnosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Istovetna odredba sadržana je i u članu 195. stav 3. važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu podnositeljke ustavne žalbe ukazuju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 31. maja 2004. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Valjevu i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak do momenta kada su Ustavnom sudu dostavljeni spisi predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 157/10 trajao šest godina i dva meseca, te da još uvek nije odlučeno o celini tužbenog zahteva podnositeljki ustavne žalbe. Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, od ponašanja podnosioca ustavne žalbe, od postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da je predmetni postupak u određenoj meri bio činjenično i pravno složen. Najpre, tužbu je podneo veći broj tužilaca i u tužbi je istaknuto više zahteva. Zatim, u toku postupka se, kao prethodno pitanje, od čijeg rešenja je zavisila odluka suda u ovoj parnici, postavilo pitanje zakonitosti štrajka tužilja. Stoga je Opštinski sud u Valjevu rešenjem P1. 494/05 od 18. januara 2006. godine prekinuo postupak do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka u predmetu tog suda P1. 1393/05, koji se vodio radi utvrđenja nezakonitosti štrajka u kome su učestvovale tužene u tom postupku (ovde tužilje), a postupak je bio u prekidu godinu i po dana. Takođe, nakon pravnosnažnosti delimične presude, postupak raspravljanja i odlučivanja o preostalom delu tužbenog zahteva tužilja je bio u zastoju od 22. maja 2008. godine do 19. decembra 2008. godine, radi odlučivanja Vrhovnog suda Srbije o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne delimične presude. Postupak je bio dodatno usložnjenom i činjenicom da je tuženi podneo zahtev Vrhovnom sudu Srbije za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu, te su se spisi predmeta Opštinskog suda u Valjevu P1. 396/08 nalazili u Vrhovnom sudu Srbije od
25. marta do 19. maja 2009. godine. Konačno, Osnovni sud u Valjevu je rešenjem P1. 157/10 od 9. aprila 2010. godine prekinuo postupak u ovoj parnici usled otvaranja postupka likvidacije nad tuženim.

Polazeći od toga da je u predmetnom radnom sporu odlučivano o zakonitosti prestanka radnog odnosa podnositeljki ustavne žalbe, vraćanju na rad, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade, Ustavni sud nalazi da je odluka suda o navedenim zahtevima za podnositeljke ustavne žalbe od izuzetnog značaja.

Ispitujući ponašanje podnositeljki ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljke, kao tužilje, svojim ponašanjem nisu u značajnijoj meri doprinele neopravdano dugom trajanju parničnog postupka.

Po oceni Ustavnog suda, prevashodni razlog dugom vremenskom trajanju predmetnog parničnog postupka je nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Valjevu. Naime, taj sud je prvo ročište zakazao nakon više od šest meseci od podnošenja tužbe. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, zakazivanje prvog ročišta nakon više od šest meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa, nikako se ne može smatrati efikasnim postupanjem suda. Takođe, odredbom člana 435. Zakona o parničnom postupku je propisana hitnost u rešavanju radnih sporova, a posebno prilikom određivanja rokova i ročišta. Međutim, Ustavni sud nalazi da prvostepeni sud nije postupao na način propisan zakonom i da je odgovoran za period neaktivnosti u trajanju od 6. oktobra 2009. godine pa do 5. februara 2010. godine, jer oba zakazana ročišta u tom periodu nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stavri, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetnom postupku ne može biti opravdanje za nedelotvorno postupanje suda i za ovako dugo trajanje radnog spora od preko šest godina. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Valjevu u predmetu P1. 157/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da štetne posledice utvrđene povrede prava otkloni tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnositeljke u ustavnoj žalbi nisu istakle zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti