Odluka Ustavnog suda o pravu na odluku o prigovoru za ubrzanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sudovi su nezakonito odbili prigovor za ubrzanje postupka kao neblagovremen, iako je podnet dok je postupak trajao, a do kašnjenja u odlučivanju došlo je krivicom suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „T.“ d.o.o. Užice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „T.“ d.o.o. Užice i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4I. 2/17 od 24. februara 2020. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rži. 10/20 od 17. avgusta 2020. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Kraljevu R4I. 2/17 od 24. februara 2020. godine i Privrednog apelacionog suda Rži. 10/20 od 17. avgusta 2020. godine i određuje da Privredni sud u Kraljevu donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu Iv. 3041/04 i pred javnim izvršiteljem D . R . u predmetu Iiv. 172/17.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „T.“ d.o.o. Užice podnelo je Ustavnom sudu, 16. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika M . T , advokata iz Užica, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje u predmetima Privrednog suda u Kraljevu Iv. 3041/04 i R4I. 2/17, kao i u predmetu Privrednog apelacionog suda Rži. 10/20. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda čiju povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajući član Ustava kojim je zajemčeno isto pravo.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim prvostepenim rešenjem odbijen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Privrednog suda u Kraljevu Iv. 3041/04, sa obrazloženjem da je postupak u međuvremenu okončan zaključkom javnog izvršitelja, a navedeno je predstavljao razlog za odbacivanje žalbe osporenim drugostepenim rešenjem; da je podnosilac prigovor radi ubrzavanja postupka podneo za vreme trajanja postupka i da se ispunjenost pretpostavki za podnošenje prigovora ceni u trenutku podnošenja tog pravnog sredstva.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi rešenje Privrednog apelacionog suda Rži. 10/20 od 17. avgusta 2020. godine. Tražio je naknadu naknadu nematerijalne š tete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi č lana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Kraljevu Iv. 3041/04, spise predmeta ovog suda Už-4108/2017 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu.

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak koji je vođen u predmetu Privrednog suda u Kraljevu Iv. 3041/04 i u predmetu javnog izvršitelja D. R . iz Novog Pazara Iiv. 172/17:

Izvršni poverilac „T.“ d.o.o. Užice, ovde podnosilac ustavne žalbe, podne o je 24. novembra 2004. godine, na osnovu verodostojne isprave, predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Kraljevu protiv izvršnog dužnika, radi namirenja novčanog potraživanja u novčanom iznosu od 991.162,92 dinara. Trgovinski sud u Kraljevu je rešenjem Iv. 3041/04 od 24. novembra 2004. godine dozvolio predloženo izvršenje, a koje rešenje je potvrđeno rešenjem istog suda Ipv(Iv.). 6/05 od 28. decembra 2004. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 30. juna 2016. godine tražio da dalje izvršenje sprovede javni izvršitelj D. R . iz Novog Pazara, a u smislu odredbe člana 547. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 14. januara 2020. godine obavestio javnog izvršitelja da je izvršni dužnik 31. decembra 2019. godine isplatio celokupni dug, te da povlači predlog za izvršenje. Javni izvršitelj je zaključkom Iiv. 172/17 od 17. januara 2020. godine obustavila izvršni postupak i ukinula sprovedene izvršne radnje.

3.2. Činjenice i okolnosti koji se odnose na ubrzavanje izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Privrednog suda u Kraljevu Iv. 3041/04:

Podnosilac ustavne žalbe je kao predlagač 28. februara 2017. godine podneo Privrednom sudu u Kraljevu prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka.

Privredni sud u Kraljevu je rešenjem R4I. 2/2017 od 10. aprila 2017. godine odbacio prigovor podnosioca, sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sudom okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku.

Ustavni sud je, na sednici održanoj 26. septembra 2019. godine, doneo Odluku Už-4108/2017. godine kojom je utvrdio da je navedenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je poništio navedeni akt i odredio da Privredni sud u Kraljevu donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzanja predmetnog izvršnog postupka . U navedenoj Odluci Ustavni sud se pozvao na raniju donetu Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine u kojoj je suštinski zauzet pravni stav da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem, kao i to da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Odluka je ekspedovana iz Suda 15. novembra 2019. godine i dostavljena je Privrednom sudu u Kraljevu i podnosiocu ustavne žalbe 18. novembra 2019. godine.

U postupku izvršenja navedene Odluke Ustavnog suda Už-4108/2017. godine, Privredni sud u Kraljevu je doneo osporeno rešenje R4I. 2/17 od 24. februara 2020. godine kojim je odbio prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka , sa obrazloženjem da je postupak okončan zaključkom javnog izvršitelja od 17. januara 2020. godine kojim je obustavljen izvršni postupak. U pouci o pravnom leku sadržanoj u tom rešenju je konstatovano da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba Privrednom apelacionom sudu.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Rži. 10/20 od 17. avgusta 2020. godine odbacio kao nedozvoljenu žalbu podnosioca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da se, saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, žalba može podneti dok se postupak ne okonča, a u konkretnom slučaju žalba je podneta 11. marta 2020. godine, dok je postupak okončan 17. januara 2020 godine.

4. Odredbom č lana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

Odredbom 545. Zakon o izvršenju i obezbeđenju ( „Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17 -autentično tumačenje) , koji se primenjuje od 2. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 75. navedenom zakona bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem .

5. U konkretnom slučaju, najpre postavlja se pitanje da li je podnosilac ustavne žalbe izgubio „status žrtve“, s obzirom na to da je on povukao predlog za izvršenje nakon namirenja njegovog potraživanja u celini od strane izvršnog dužnika u vansudskom postupku. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da izvršni postupak nije okončan zbog uspešnog sprovođenja izvršnih radnji od strane organa izvršnog postupka, već zbog odluke podnosioca da povuče svoj predlog za izvršenje kao odgovor na isplatu od strane dužnika (o tome se izjasnio i Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u presudi donetoj u predmetu Bulović protiv Srbije, broj predstavke 14145/04, od 1. aprila 2008. godine, st. 54. i 55.)

6. Ustavni sud zatim ukazuje na stav Evropskog suda, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud zatim konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe tokom trajanja predmetnog izvršnog postupka podneo prigovor radi ubrzavanja 28. februara 2017. godine, ali da je ranije Privredni sud u Kraljevu rešenjem R4I. 2/2017 od 10. aprila 2017. godine odbacio prigovor podnosioca, sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sudom okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku. Ustavni sud je Odlukom Už-4108/2017 od 26. septembra 2019. godine usvojio ustavnu žalbu podnosioca ustavne žalbe i utvrdio da je navedenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, te je poništio navedeni akt i odredio da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzanja predmetnog izvršnog postupka. Odluka je ekspedovana iz Suda 15. novembra 2019. godine i dostavljena je Privrednom sudu u Kraljevu 18. novembra 2019. godine. Javni izvršitelj je zaključkom Iiv. 172/17 od 17. januara 2020. godine obustavila izvršni postupak. Međutim, Privredni sud u Kraljevu je, u postupku izvršenja navedene Odluke Ustavnog suda Už-4108/2017, ponovo odlučio o podnosiočevom prigovoru tek nakon okončanja predmetnog izvršnog postupka, a okončanje postupka je predstavljao razlog za odbijanje prigovora odnosno odbacivanje žalbe. S obzirom na to da je prigovor podnet pre okončanja predmetnog izvršnog postupka, koji je ranije na ustavnopravno nepri hvatljiv način odbačen, kao i da je navedena Odluka Ustavnog suda dostavljena sudu, takođe, pre okončanja izvršnog postupka, Ustavni sud ocenjuje podnosilac ne sme da trpi štetne posledice po pitanju zaštite svog prava na suđenje u razumnom roku zbog postupanje suda i da je on imao legitimno očekivanje da će se o njegovom prigovoru ponovo meritorno odlučivati primenom kriterijuma iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

7. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4I. 2/17 od 24. februara 2020. godine i osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Rži. 10/20 od 17. avgusta 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Privrednog suda u Kraljevu R4I. 2/17 od 24. februara 2020. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rži. 10/20 od 17. avgusta 2020. godine i određivanjem da Privredni sud u Kraljevu donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu Iv. 3041/04 i pred javnim izvršiteljem D . R . u predmetu Iiv. 172/17. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Podnosilac je podneo ustavnu žalbu i povodom izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Privrednog suda u Kraljevu Iv. 3041/04 i u predmetu javnog izvršitelja D. R . iz Novog Pazara Iiv. 172/17

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ispitujući pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe u tom delu, Ustavni sud ukazuje da je punomoćnik podnosioca zaključak javnog izvršitelja o obustavio izvršnog postupka primio 24. januara 2020. godine, a da je ustavna žalba podneta 16. oktobra 2020. godine, znači nakon isteka zakonskog roka od 30 dana, zbog čega je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena u tom delu. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao neblavremenu u tom delu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na odluku o prigovoru za ubrzanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti