Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 11 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnosti prvostepenog i drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. B . iz Beograda, n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. B . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6256/02, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 83119/10, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 5. januara 201 4. godine, preko punomoćnika Ž. N, advokata iz Beograda , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6256/02, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 83119/10.

Podnosilac ustavne žalbe ukazuje da je spor koji je vodio u svojstvu tužioca protiv UP "M." iz Beograda zbog neosnovanog obogaćenja, započet tužbom podnetom Drugom opštinskom sudu u Beogradu još 27. novembra 2002. godine, a okončan tek 6. decembra 2013. godine, prijemom drugostepene presude. Podnosilac smatra da sama dužina trajanja ovog spora nedvosmisleno ukazuje na to da je parnični postupak okončan van granica razumnog roka, te na povredu označenog ustavnog prava. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, a tražio je i naknadu nematerijalne štete kao i advokatskih troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 83119/10 Prvog o snovnog sud a u Beogradu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 27. novembra 2002. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu zbog neosnovanog obogaćenja protiv tuženog UP "M." iz Beograda. U tužbi je navedeno da tuženi, nakon raskida ugovora o ulaganju privatnog kapitala, zaključenog 27. decembra 1990. godine, nije vratio tužiocu iznos revalorizovanih sredstava kapitala, kako je bilo ugovoreno u slučaju raskida. Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P. 6256/02.

Nakon zakazanih 16 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je deset održano, te sprovedenog ekonomsko-finansijskog veštačenja i pribavljanja dva dopunska nalaza istog veštaka, kao i saslušanja tužioca i zakonskog zastupnika tuženog u svojstvu parnične stranke, po tužbenom zahtevu preinačenom u podnesku od 25. jula 2003. godine, Opštinski sud je presudom P. 6256 /02 od 4. jula 2007. godine , u prvom stavu izreke , usvojio tužbeni zahtev tužioca, dok je u drugom stavu izreke odbio prigovor kompenzacije istaknut od strane tuženog, a trećim stavom izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka. Preostalih šest ročišta nije održano iz sledećih razloga: dva puta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jednom na saglasan predlog stranaka radi pokušaja mirnog rešenja spora, jednom jer je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, predao svoj podnesak neposredno pred ročište, i po jedanput zbog propusta suda da tuženom blagovremeno uruči nalaz veštaka, te zato što je zakonski zastupnik tuženog bio sprečen iz zdravstvenih razloga da se odazove pozivu sudu radi saslušanja u svojstvu parnične stranke. Punomoćnik tuženog je 8. oktobra 2007. godine izjavio žalbu protiv navedene presude, a 16. oktobra 2007. godine je istu dopunio.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 885/10 od 28. jula 201 0. godine ukinuo presudu Drugog o pštinskog suda u Beogradu P. 6256/02 od 4. jula 2007. godine i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U nastavku postupka, predmet je pred tada nadležnim Prvim osnovnim sud om u Beogradu dobio novi broj P. 83119 /10, a do zaključenja glavne rasprave dana 27. decembra 2011. godine, bilo je zakazano pet ročišta za glavnu raspravu. Jedno od zakazanih ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno jer tuženom nije bila uručeno drugostepeno rešenje. Na održanim ročištima saslušan je tužilac u svojstvu parnične stranke, te pročitani pismeni dokazi. Tužilac je u jednom navratu urgirao zakazivanje ročišta nakon prijema drugostepenog rešenja.

Presudom Prvog o snovnog sud a u Beogradu P. 83119/10 od 27. decembra 2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, odbijen je i kompenzacioni prigovor tuženog, te odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. Protiv prvostepene presude žalbu je 6. marta 2012. godine izjavio punomoćnik tužioca, a tužilac je lično 9. marta 2012. godine dopunio žalbu. Nakon prispelog odgovora na žalbu od 5. juna 2012. godine, te urgencije punomoćnika tužioca od 17. septembra da se spisi po žalbi dostave nadležnom sudu, postupajući sudija je 19. septembra 2012. godine dao naredbu za dostavljanje spisa po žalbi drugostepenom sudu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6668/12 od 16. oktobra 2013. godine preinačena je ožalbena presuda Prvog osnovnog sud a u Beogradu P. 83119/10 od 27. decembra 2011. godine u prvom i trećem stavu izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime povraćaja uloženih novčanih sredstava u vidu depozita po ugovoru o ulaganju privatnog kapitala broj 3343 od 27. decembra 1990. godine isplati iznos od 272.936,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. januara 2002. godine do isplate, kao i iznos od 198,000,00 dinara na ime parničnih troškova, dok je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka. Navedena presuda uručena je punomoćniku tužioca 6. decembra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ZPP) , koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, sa naknadnim izmenama („Službeni glasnik RS“, br. 111/09 i 36/11) i koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjivao u konkretnoj parnici, imao je sadržinski sličn u odredb u sa naveden om odredb om r anije važećeg ZPP koja se odnos i na efikasno postupanje parničnog suda.

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, zbog čega su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 27. novembra 2002. godine, podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu, te da je okončan 6. decembra 2013. godine, dostavljanjem drugostepene presude punomoćniku podnosioca, nakon ukupno 11 godina i mesec dana.

Prilikom oce ne o tome da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeć e kriterijum e: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u predmetnom postupku, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe, postupanj e nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom nije bio posebno činjenično i pravno složen, da bi to moglo opravdati jedanaestogodišnje trajanje postupka.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se postupak što pre okonča, da je dva puta urgirao za ubrzanje postupka i da nije u znatnijoj meri svojim ponašanjem doprineo dužini trajanja postupka, time što je jednom neposredno pred ročište predao podnesak i saglasio se sa suprotnom stranom da se ročište ne održi zbog mogućnosti mirnog rešenja spora.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena dali su nadležni sudovi obe instance. U prilog ovoj oceni upravo govori to da je prvostepena presuda doneta nakon četiri godine i sedam meseci, ali da je ona, prema rešenju drugostepenog suda, ukinuta u celosti, te je do donošenja druge po redu prvoste pene presud e proteklo još godinu i skoro deset meseci nakon zakazivanja prvog ročišta u ponovnom postupku. Pored ovoga, u prilog nedelotvornog postupanja prvostepenog suda govori i to što je ovaj spor okončan preinačenjem ponovne prvostepene presude, tako što je umesto odbijanja tužbenog zahteva tužioca, njegov zahtev usvojen. Pritom, trajanju postupka van granica razumnog roka doprinelo je i postupanje drugostepenog suda u prvom po redu žalbenom postupku, jer je taj sud o žalbi tuž enog odlučiva o više od dve godine. Takođe, prvostepeni sud je pokazao neefikasnost u upravljanju postupkom time što nije odmah po prispeću ukidnog rešenja zakazao ročište u ponovnom prvostepenom postupku, blagovremeno dostavljajući strankama rešenje drugostepenog suda, kao i što je tek nakon četiri meseca, po urgenciji podnosioca, data naredba za prosleđivanje spisa drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi tužioca u drugom po redu žalbenom postupku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Drugim o štinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6256/02, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 83119/10. Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno ukupnu dužinu trajanja i složenost parničnog postupka, uz izvesni doprinos podnosioca. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka predUstavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda : na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti