Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam godina i osam meseci. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . R . iz sela Prekodolce kod Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. maja 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu K. 145/16 (ranije pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu K. 4031/10 , odnosno u predmetu Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 4031/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R . iz sela Prekodolce kod Vladičinog Hana podneo je Ustavnom sudu, 10. septembra 2018. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen u predmetu K. 145/16 Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporeni krivični postupak trajao devet godina; da je glavni pretres održavan 12 puta pred prvostepenim sudom, od čega je sedam puta odložen, kao i da su svedoci izbegavali da se pojave pred postupajućim sudom.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava, kao i da se podnosiocu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 145/16 Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, utvrdio:

- da je Osnovno javno tužilaštvo 8. oktobra 2010. godine podnelo optužni predlog Osnovnom sudu u Vranju Kt. 151/09-1 protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da se krivični postupak vodio u predmetu K. 4031/10 Osnovnog suda u Vranju;

- da glavni pretres 16. februara 2011. godine nije održan zbog nedolaska okrivljenog i javnog tužioca, a postupajući sud je istog dana doneo naredbu za privođenje okrivljenog K. 4031/10; takođe, pretres nije održan ni 26. aprila 2011. godine, a do kraja te godine je održan tri puta;

- da je glavni pretres održan 23. januara i 21. marta 2012. godine, a 30. maja 2012. godine nije održan;

- da 16. jula 2012. godine glavni pretres nije održan usled nedolaska javnog tužioca, okrivljenog i njegovog branioca, a koji su uredno pozvani; takođe, pozivu se nije odazvalo više svedoka koji su uredno pozvani, a jedan svedok nije uredno pozvan;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Vranju aktom Kt. 151/09-1 od 20. jula 2012. godine izmenilo dispozitiv i pravnu kvalifikaciju dela u optužnom predlogu;

- da glavni pretres 21. avgusta 2012. godine nije održan usled nedolaska okrivljenog i njegovog branioca, koji su uredno pozvani, kao i svedoka V.T. koji nije uredno pozvan; okrivljeni je dostavio dokaz postupajućem sudu kojim je opravdao svoj izostanak;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju VII Su. 126/12 od 7. septembra 2012. godine odbijen kao neosnovan zahtev za izuzeće sudije B.K. od daljeg postupanja u predmetu K. 4031/10;

- da 17. oktobra 2012. godine nije održan glavni pretres usled nedolaska okrivljenog, svedoka i javnog tužioca, a branilac okrivljenog je opravdao svoj izostanak; takođe, ni 26. decembra 2012. godine pretres nije održan usled nedolaska javnog tužioca, branioca, okrivljenog i više svedoka;

- da je 8. februara 2013. godine Osnovni sud u Vranju doneo naredbu za privođenje okrivljenog;

- da u toku 2013. godine glavni pretres nije održan pet puta; takođe, pretres nije održan ni 18. februara 2014. godine, dok je 24. aprila iste godine održan;

- da do kraja 2014. godine glavni pretres nije održan tri puta iz razloga štrajka advokata, dok je u toku 2015. godine glavni pretres održan četiri puta, a jednom nije održan;

- da je pre donošenja presude Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 4031/10 od 2. marta 2016. godine održan glavni pretres; navedenom presudom je okrivljeni oslobođen od optužba da je učino krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Višeg suda u Vranju Kž. 162/16 od 17. maja 2016. godine usvojena žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Vladičinom Hanu, te je ukinuta presuda Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 4031/10 od 2. marta 2016. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- da je u toku 2016. godine glavni pretres održan dva puta, dok jednom nije održan;

- da je presudom Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 145/16 od 8. decembra 2016. godine okrivljeni oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika;

- da je 3. jula 2018. godine održan pretres pred Višim sudom u Vranju;

- da je presudom Višeg suda u Vranju Kž. 326/17 od 3. jula 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Vladičinom Hanu, a presuda Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K. 145/16 od 8. decembra 2016. godine je potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustav noj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe pokrenut 8. oktobra 2010. godine, kada je nadležno tužilaštvo podnelo optužni predlog Osnovnom sudu u Vranju, a da je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Vranju Kž. 326/17 od 3. jula 2018. godine, iz čega sledi da je osporeni krivični postupak trajao sedam godina i osam meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka sedam godina i sedam meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud napominje da je glavni pretres održan 14 puta od ukupno 32 puta zakazanog pretresa, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu dinamiku zakazivanja pretresa i činjenicu štrajka advokata , a koja činjenica se ne može staviti na teret postupajućem sudu , ali ni samom podnosiocu. Takođe, Ustavni sud konstatuje da postoji određeni doprinos podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, ali taj doprinos nije odlučujuće uticao na dužinu trajanja osporenog postupka.

Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka, da je nadležno tužilaštvo izmenilo optužni predlog, te da je prvostepeni sud dva puta meritorno pr esudio u konkretnom slučaju, ali nalazi da je sve navedeno , u konkretnom slučaju, bilo od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka i doprinos samog podnosioca trajanju postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti O dluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.