Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji traje preko pet godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dodelio naknadu nematerijalne štete podnositeljki.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. M. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. M. i utvrđuje se da su u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8926/10 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M. iz B. je 5. marta 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8926/10.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je 2008. godine podnela predlog za izvršenje i da predmetni izvršni postupak još uvek nije okončan, te da ona nema saznanja zbog čega nije izvršen popis pokretnih stvari izvršnog dužnika i zašto sud nije uzeo od dužnika izjavu o imovini koju poseduje. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi podnositeljki pravo na naknadu nematerijalne štete i naloži Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se prinudno izvršenje okončalo u najkraćem mogućem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 8926/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršna poverilja Lj. M, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 21. oktobra 2008. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika M.S, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P. 570/08 od 27. maja 2008. godine, tražeći da se izvršenje sprovede popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Prvostepeni sud je 27. oktobra 2008. godine doneo rešenje I. 1416/08, kojim je usvojio navedeni predlog i odredio troškove izvršenja u iznosu od 12.390,00 dinara.

Sudski izvršitelj je 11. februara 2009. godine izašao na lice mesta, te je na zapisniku o popisu i proceni konstatovao da nije nikog zatekao u stanu izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Čačku je nakon formiranja nove mreže sudova preuzeo predmet radi postupanja i on je zaveden pod brojem I. 8926/10. U zapisniku o popisu i proceni od 25. februara 2010. godine je istaknuto da sudski izvršitelj nije zatekao izvršnog dužnika kod kuće, te da mu je ostavio obaveštenje da se 1. marta 2010. godine javi u izvršni sud. Izvršni dužnik je 1. marta 2010. godine pristupio u prvostepeni sud, te mu je uručeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1416/08 od 2. oktobra 2008. godine. Izvršni dužnik je 3. marta 2010. godine podneo žalbu protiv rešenja o izvršenju.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 480/10 od 7. aprila 2010. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Izvršni dužnik je 22. juna 2010. godine predložio da se odloži prinudno izvršenje.

Osnovni sud u Čačku je 27. avgusta 2010. godine doneo rešenje I. 8926/10, kojim je odbio kao neosnovan predlog dužnika za odlaganje izvršenja.

Izvršni dužnik je 8. novembra 2010. godine podneo žalbu protiv prvostepenog rešenja, a izvršna poverilja je podneskom od 17. novembra 2010. godine tražila da prvostepeni sud uzme izjavu od dužnika o imovini koju poseduje.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, Viši sud u Čačku je 24. novembra 2010. godine doneo rešenje Gž. 1275/10, kojim je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio navedeno prvostepeno rešenje.

U spisima predmeta postoji službena beleška sudskog izvršitelja u kojoj je konstatovano da je sudski izvršitelj 28. i 29. aprila 2011. godine izašao na lice mesta u cilju popisivanja pokretnih stvari izvršnog dužnika, te da je on, uzimajući u obzir da dužnik nije bio prisutan u stanu, dobio informaciju od komšija da dužnik već izvesni vremenski period zbog bolesti boravi kod sestre.

Osnovni sud u Čačku je 26. maja 2011. godine doneo rešenje I. 8926/10, kojim je: u stavu prvom izreke naložio izvršnom dužniku da u roku od deset dana od dana prijema rešenja dostavi sudu overenu izjavu o imovini, tako što će navesti šta ima od pokretne i nepokretne imovine, da li ima hartije od vrednosti, gde je zaposlen i kolika su mu primanja, te da li ima eventualna potraživanja i prema kome, a sve pod pretnjom krivične odgovornosti; u stavu drugom izreke odredio da će sud, ukoliko izvršni dužnik ne postupi po nalogu u ostavljenom roku, doneti rešenje o određivanju ročišta na koje će pozvati izvršnog dužnika da na zapisnik dâ izjavu o imovini; u stavu trećem izreke odredio da će doneti rešenje o prinudnom privođenju izvršnog dužnika, ukoliko ne postupi po nalogu suda ili ne pristupi na zakazano ročište.

Sudski izvršitelj je 22. avgusta 2011. godine izašao na lice mesta i izvršio popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika, a u zapisniku o preduzetim izvršnim radnjama je konstatovano da je izvršni dužnik isplatio deo duga i da su se stranke dogovorile da se popisane stvari ne prodaju do 16. septembra 2011. godine kako bi izvršni dužnik izmirio preostali deo duga do tada.

Budući da izvršni dužnik nije izmirio preostali deo duga do 16. septembra 2011. godine, nastavljeno je prinudno izvršenje u ovoj pravnoj stvari. Osnovni sud u Čačku je 6. decembra 2011. godine doneo zaključak I. 8926/10, kojim je naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od dana prijema zaključka postupi po nalogu iz rešenja I. 8926/10 od 26. maja 2011. godine, pod pretnjom novčanog kažnjavanja, u smislu odredbe člana 51. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U spisima predmeta postoji zapisnik prema kome je izvršni dužnik 6. februara 2012. godine pristupio u prvostepeni sud i dao izjavu o imovini koju poseduje.

Izvršna poverilja je podneskom od 20. februara 2012. godine predložila da prvostepeni sud u skladu sa odredbama člana 57. Zakona o izvršenju i obezbeđenju uzme od izvršnog dužnika dopunu izjave o imovini. Osnovni sud u Čačku je 22. februara 2012. godine doneo rešenje I. 8926/10, kojim je naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od dana prijema ovog rešenja dostavi sudu dopunu izjave o imovini, pod pretnjom novčanog kažnjavanja. Prvostepeni sud je 9. maja 2012. godine dostavio izvršnom dužniku navedeno rešenje, ali on nije postupio po nalogu iz rešenja u ostavljenom roku, to je sud 12. decembra 2012. godine doneo rešenje I. 8926/10, kojim je izvršnom dužniku izrekao novčanu kaznu.

U zapisniku o popisu i proceni od 12. decembra 2013. godine je konstatovano da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta i da izvršni dužnik nije zatečen u stanu, dok je u zapisniku od 16. januara 2014. godine navedeno da je sudski izvršitelj zatekao dužnika na licu mesta, te da se stvari koje su popisane 22. avgusta 2011. godine i dalje nalaze kod dužnika i da nisu prodate.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ranije važeći ZIP) , koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da se na dostavljanje u izvršnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 12. stav 5 .); da se izvršenje sprovodi pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 54.); da podnošenje predloga za odlaganje izvršenja od strane izvršnog dužnika kao i izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je taj predlog odbijen ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja (član 64. stav 4.); da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima i da će se rešenje o izvršenju, ako nije moglo da se preda izvršnom dužniku prilikom popisa, dostaviti dužniku naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju (član 72. st. 1. i 2.); da izvršni poverilac, koji u izvršnom postupku nije potpuno namiren može da podnese zahtev tom sudu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, čime stiče pravo da zahteva sprovođenje izvršenja na imovini izvršnog dužnika koja mu do tada nije bila poznata (član 92.); da će sud doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da u roku od deset dana dostavi sudu izjavu o imovini, te da će sud, ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda u ostavljenom roku, doneti rešenje o određivanju ročišta na koje će se pozvati izvršnog dužnika da na zapisnik da izjavu o imovini i da će sud doneti rešenje o prinudnom dovođenju izvršnog dužnika, ako ne postupi po nalogu suda ili ne pristupi na zakazano ročište (član 93. st. 1, 2. i 3.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će sud doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini u potrebnom broju primeraka i da će sud, ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, odnosno ako ne da potpunu izjavu o imovini, doneti rešenje o novčanom kažnjavanju i postupiti na način propisan članom 51. ovog zakona (član 55. st. 1. i 3.); da izvršni poverilac može, u roku od pet radnih dana od dana prijema izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom, zahtevati dopunu izjave, odnosno novu izjavu ako izjava ne sadrži dovoljno podataka iz kojih se imovina navedena u njoj može identifikovati ili ako javnom, odnosno u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je dužnik u izjavi saopštio nepotpune ili netačne podatke i uz to učini verovatnim da se iz imovine izvršnog dužnika koja je do tada poznata ne može u potpunosti namiriti njegovo potraživanje i da će sud, u slučaju iz stava 2. ovog člana, novim rešenjem naložiti izvršnom dužniku da dostavi sudu dopunu izjave, odnosno novu izjavu o imovini i dalje postupiti u skladu sa odredbama člana 55. ovog zakona (član 57. st. 2. i 3.); da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj otvoriće prostoriju u prisustvu dva punoletna lica (član 72. stav 3.); da će u slučaju kada je to neophodno da bi se sprovelo izvršenje sud, odnosno izvršitelj zatražiti od nadležne organizacione jedinice policije, pisanim zahtevom, najmanje pet radnih dana pre dana određenog za sprovođenje izvršenja, da prisustvuje sprovođenju izvršenja i po potrebi preduzme mere i sredstva prinude, u skladu sa Zakonom o policiji i da će u hitnim slučajevima, nadležna organizaciona jedinica policije na usmeni zahtev suda, odnosno izvršitelja, odmah preduzeti potrebne mere iz svoje nadležnosti radi sprovođenja izvršenja, pri čemu je sud, odnosno izvršitelj dužan da pisani zahtev dostavi policiji u roku od 48 časova od podnošenja usmenog zahteva, a da je policija dužna da po nalogu suda ili izvršitelja sprovede mere i upotrebi sredstva prinude potrebna radi izvršenja radnje zbog koje se preduzimaju, a naročito da vrši proveru i utvrđivanje identiteta lica i identifikaciju predmeta, da traga za licima i predmetima, da oduzme motorno vozilo ili drugu stvar koja je predmet izvršenja i da obezbeđuje lica i imovinu prilikom sprovođenja izvršenja (član 73. st. 1. i 2.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom, procenom i prodajom stvari, kao i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom (član 83.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), kojima je regulisano pitanje dostavljanja pismena i koje su se na osnovu odredaba člana 10. i člana 72. stav 2. ranije važećeg ZIP shodno primenjivale na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši predajom pismena kome od njegovih odraslih članova domaćinstva koji je dužan da primi pismeno, te da će se ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno predati susedu ako on na to pristane i da ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi pismeno i da predaja drugom licu nije dozvoljena ako ono učestvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavljanje ima izvršiti (član 135.); da će se tužba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostaviti lično stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku i da će se ostala pismena dostaviti lično kad je to ovim ili drugim zakonom izričito određeno, ili kad sud smatra da je zbog priloženih isprava potrebna veća opreznost, te da ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obaveštenje da radi primanja pismena bude u određeni dan i sat u svom stanu odnosno na svom radnom mestu i da ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupiće se po odredbama člana 135. ovog zakona i time se smatra da je dostavljanje izvršeno (član 136. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj izvršni postupak pokrenut 21. oktobra 2008. godine , podnošenjem predloga podnositeljke za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku i da prinudno izvršenje još nije okončano, uzimajući u obzir da je izvršni dužnik samo delimično izmirio dug prema podnositeljki.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je zaključio da ovo prinudno izvršenje traje već pet godina i tri meseca, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da predmet nije okončan u okviru razumnog roka, jer je izvršni postupak po zakonu hitan. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je konstatovao da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka, jer je postupajući sud trebalo da odluči o predlogu za izvršenje i pristupi radnjama sprovođenja izvršenja nakon donošenja rešenja o prinudnom izvršenju.

Uzimajući u obzir da je izvršnim naslovom utvrđeno potraživanje podnositeljke ustavne žalbe prema izvršnom dužniku u značajnom novčanom iznosu, Ustavni sud je našao da je podnositeljka imala nesumnjiv legitimni interes da se ovo prinudno izvršenje hitno okonča.

Analizirajući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je ona u neznatnoj meri doprinela dužem trajanju izvršnog postupka, jer je 22. avgusta 2011. godine u dogovoru sa izvršnim dužnikom predložila da se odloži prodaja popisanih pokretnih stvari dužnika, dajući mu rok do 16. septembra 2011. godine da izmiri dug u celini, a što je sve prošlo bez uspeha, te je nastavljeno prinudno izvršenje.

Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Čačku i Osnovnog suda u Čačku prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog predmeta. Najpre, izvršni postupak predstavlja zakonom uređen postupak u kome poverioci na prinudni način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, poravnanjima ili na osnovu isprava propisanih zakonom, te je i ranije važeći ZIP propisivao izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita navedenih prava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinskom sudu u Čačku trebalo šest dana da odluči o predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, iako je prema odredbi člana 5. stav 2. ranije važećeg ZIP bio dužan to da učini u roku od tri dana od dana podnošenja predloga.

Ispitujući prirodu i faze izvršnog postupka, Ustavni sud je zaključio da načelo hitnog postupanja podrazumeva ne samo obavezu suda da u zakonom propisanom roku odluči o predlogu za izvršenje, već i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku preduzme druge procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja. S obzirom na to da je u ovom izvršnom postupku kao sredstvo izvršenja predložena prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, Ustavni sud smatra da se navedeno načelo odnosi i na obavezu suda da hitno dostavi izvršnom dužniku rešenje o izvršenju, uz poziv dužniku da plati novčani iznos na ime duga, odnosno da što pre pristupi ostalim izvršnim radnjama (popis i procena stvari, prodaja stvari i namirenje izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom) u slučaju da dužnik ne postupi po nalogu i ne ispuni dobrovoljno obavezu. Saglasno izloženom, Ustavni sud nalazi da se jedan od doprinosa postupajućih sudova zbog prekomerno dugog trajanja izvršnog postupka ogleda u činjenicama da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta kako bi izvršnom dužniku uručio rešenje o izvršenju tek nakon nepuna četiri meseca nakon njegovog donošenja i da je dostavio dužniku navedeni sudski akt tek posle jedne godine i četiri meseca od dana donošenja rešenja, kada je dužnik pristupio u Osnovni sud u Čačku. Imajući u vidu da je Opštinski sud u Čačku 11. februara 2009. godine bezuspešno pokušao da lično dostavi dužniku rešenje o prinudnom izvršenju, ne nalazeći ga u stanu, Ustavni sud je utvrdio da navedeni prvostepeni sud nije preduzeo mere predviđene odredbama člana 136. st. 1. i 2. u vezi sa članom 135. st. 1. i 2. ranije važećeg ZPP (koje su se na osnovu odredaba člana 10. i člana 72. stav 2. ranije važećeg ZIP shodno primenjivale na ovaj izvršni postupak), kako bi pravovremeno izvršio dostavljanje navedenog rešenja. Ovakvo pogrešno postupanje Opštinskog suda u Čačku je, po oceni Ustavnog suda, imalo za posledicu neopravdano produženje trajanja izvršnog postupka u samom njegovom početku i nemogućnost preduzimanja drugih izvršnih radnji u cilju ostvarivanja potraživanja podnositeljke ustavne žalbe. U tom kontekstu, Ustavni sud ističe da Osnovni sud u Čačku snosi odgovornost za nerazumnu dužinu trajanja izvršnog postupka zbog toga što je pristupio popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika tek nakon jedne godine i dva meseca od dana dostavljanja rešenja o izvršenju izvršnom dužniku. Pri tome, podnošenje žalbe protiv rešenja o izvršenju i predloga za odlaganje izvršenja od strane izvršnog dužnika, kao i izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je taj predlog odbijen, po oceni Ustavnog suda, ne predstavljaju opravdane razloge koji sprečavaju dalje sprovođenje izvršenja, uzimajući u obzir odredbe člana 12. stav 5, člana 54. i člana 64. stav 4. ranije važećeg ZIP. Takođe, pravni stav Ustavnog suda o neažurnom i pogrešnom postupanju Osnovnog suda u Čačku u ovom predmetu je utemeljen i na sledećim razlozima: Osnovni sud u Čačku je nakon više od šest meseci od dana podnošenja odgovarajućeg predloga podnositeljke doneo rešenje I. 8926/10 od 26. maja 2011. godine, kojim je naložio izvršnom dužniku da u roku od deset dana dostavi sudu izjavu o imovini, a isti izvršni sud nakon isteka navedenog roka nije preduzeo mere predviđene odredbama člana 93. ranije važećeg ZIP kako bi disciplinovao izvršnog dužnika (koja je tek 6. februara 2012. godine dostavio prvostepenom sudu izjavu o imovini), u cilju hitnog okončanja izvršnog postupka; navedeni prvostepeni sud je dostavio izvršnom dužniku rešenje kojim mu nalaže dopunu izjave o imovini nakon nepuna tri meseca od dana donošenja tog rešenja , a rešenje o novčanom kažnjavanju izvršnog dužnika je doneo tek nakon sedam meseci po isteku roka u kome je dužnik imao obavezu da dostavi dopunu izjave o imovini; da je sudski izvršitelj Osnovnog suda u Čačku izašao na lice mesta radi prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika tek nakon dve godine i tri meseca od dana kada je mogao da pristupi sprovođenju te izvršne radnje (od 16. septembra 2011. godine, kada je istekao rok dužniku za dobrovoljno ispunjenje preostalog duga u skladu sa sporazumom stranaka od 22. avgusta 2011. godine); da izvršni sud, imajući u vidu da je sudski izvršitelj bio sprečen da sprovede izvršenje 12. decembra 2013. godine zbog odsutnosti izvršnog dužnika u nje govom stanu, n ije preduzeo mere predviđene članom 72. st av 3. i čl anom 73. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kako bi se efikasno okončalo prinudno izvršenje. Polazeći od iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Pored toga, Ustavni sud smatra da navedeni propust sudova da sprovedu izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe, predstavlja i povredu njenog prava na mirno uživanje imovine stečene pravnosnažnom parničnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Uzimajući u obzir da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti presudu "Vlahović protiv Srbije", od 16. decembra 2008. godine). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.