Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Poništeno je rešenje osnovnog suda kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, jer je bilo zasnovano na proizvoljnom i činjenično netačnom obrazloženju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić , Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . Ž . iz Krupnja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a M. Ž . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenj e Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 43961/10 .

3. Odbija se se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Ž . iz Krupnja je podneo Ustavnom sudu, 1. februara 2019. godine, preko punomoćnika A . B. G , advokata iz Krupnja , ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine , zbog povrede načela iz čl. 18, 19, 20. i 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je označenim članom Evropske konvencije garantovano pravo na pravično suđenje čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanje ovog prava vrši u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 43961/10, sa obrazloženjem da je predmetni izvršni postupak okončan donošenjem zaključka o zaključenju I. 43961/10 od 28. decembra 2012. godine, a da se odluka Ustavnog suda Už-3720/2012 od 21. aprila 2015. godine, kojom se poništava rešenje veća IPV. 1519/11/5 (I. 43961/10) od 20. februara 2012. godine i nalaže ponovno odlučivanje o prigovoru izvršnog dužnika, ne nalazi u spisima predmeta, te po takvoj o dluci izvršni sud nije mogao da postupa i kako je prigovor od 1. novembra 2018. godine podnet kada je postupak okončan, to je on nedozvoljen. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je Viši sud u Beogradu drugim izvršnim poveriocima u istom izvršnom postupku utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, po njihovim zahtevima za zaštitu prava na suđenju u razumnom roku (R4I. 723/15 od 19. septembra 2017. godine i R4I. 12/17 od 11. oktobra 2017. godine).

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i načela i poništi osporeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine. Tražio je naknadu nematerijalne štete zbog nezakonitog postupanja suda i naknadu troškova na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 43961/10 i spise predmeta ovog suda Už-3720/2012, Už-7059/2017, Už-10019/ 2017 i Už-1091/2018 i drugu priloženu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 43961/10 od 15. marta 2010. godine odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika - Republike Srbije, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnih poverilaca S. Ž, N . Ž . i M . Ž , ovde podnosioca ustavne žalbe.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Ipv. 1519/2011/5 od 20. februara 2012. godine, u stavu trećem izreke, usvojio prigovor izvršnog dužnika i preinačio rešenje toga suda I. 43961/10 od 15. marta 2010. godine u delu u kojem je odlučeno o kamati, dok je u preostalom delu potvrdio prvostepeno rešenje.

Prvi osnovni sud u Beogradu je zaključkom I. 43961/10 od 28. decembra 2012. godine zaključio predmetni izvršni postupak, usled namirenja izvršnih poverilaca.

Na sednici održanoj 9. aprila 2015. godine Ustavni sud je doneo Odluku Už-3720/2012, kojom je usvojena us tavna žalba M. Ž, podnosioca ustavne žalbe i u ovom ustavnosudskom postupku, i utvrdio da je stavom 3. izreke rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 1519/2011/5 od 20. februara 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Kao način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud je poništio to rešenje u označenom delu i odredio da isti sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 43961/10 od 15. marta 2010. godine. Pravno dejstvo odluke prošireno je i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe. Odluka je, saglasno dostavnoj naredbi od 21. aprila 2015. godine, otpravljena Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Nakon što je Ustavni sud upoznat sa činjenicom da se Odluka ne nalazi u spisima predmeta I. 43961/10, postupak njenog dostavljanja je ponovljen 18. oktobra 2018. godine , imajući u vidu da zbog značajnog proteka vremena nije postojala mogućnost da se izvrši provera da li je i kada ona primljena u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Prvi osnovni sud u Beogradu je primio navedenu Odluku Ustavnog suda 22. oktobra 2018. godine.

Postupajući po Odluci Ustavnog suda Už-3720/2012 od 9. aprila 2015. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje IPV(I). 2886/18/2 od 8. novembra 2018. godine, kojim je odbio prigovor izvršnog dužnika.

Podnosilac ustavne žalbe podneo je 1. novembra 2018. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog sud a u Beogradu I. 43961/10 .

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine odbacio prigovor, sa obrazloženjem da je predmetni izvršni postupak okončan donošenjem zaključka o zaključenju I. 43961/10 od 28. decembra 2012. godine, a da se Odluka Ustavnog suda Už-3720/2012 od 21. aprila 2015. godine, kojom se poništava rešenje veća IPV. 1519/11/5 (I. 43961/10) od 20. februara 2012. godine i nalaže ponovno odlučivanje o prigovoru izvršnog dužnika, ne nalazi u spisima predmeta, te po takvoj o dluci izvršni sud nije mogao da postupa i ka ko je prigovor od 1. novembra 2018. godine podnet kada je postupak okončan, sud je odlučio kao u izreci rešenja .

Podnosilac ustavne žalbe je i ranije izjavljivao prigovore radi ubrzavanja istog izvršnog postupka, ali su njegovi prigovori odbačeni rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 405/17 od 3. jula 2017. godine, R4I. 622/17 od 9. oktobra 2017. godine i R4I. 897/17 od 15. decembra 2017. godine, sa obrazloženjem koje je isto kao i u osporenom rešenju Prvog osnovnog sud u Beogradu R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine. Protiv navedenih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu podnosilac je, takođ e, izjavio ustavne žalbe, koje su odbačene rešenjima ovog s uda, donetim na malim većima, Už-7059/2017 od 20. novembra 2018. godine, Už-1091/2018 od 29. septembra 2020. godine i Už-10019/17 od 23. marta 2021. godine. Ustavni sud je u svojim rešenjima zauzeo isto pravno stanovište da rešenja „redovnog suda“ sadrže jasno i argumentovano obrazloženje, zasnovano na primeni odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je za ponovno razmatranje predmetnog izvršnog postupka bilo neophodno da Prvi osnovni sud u Beogradu primi i da se upozna sa sadržinom Odluke Ustavnog suda Už- 3720/2012 od 21. aprila 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine kojim je odbačen podnosiočev prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 43961/10, sa obrazloženjem da je predmetni izvršni postupak okončan donošenjem zaključka o zaključenju I. 43961/10 od 28. decembra 2012. godine, a da se Odluka Ustavnog suda Už-3720/2012 od 21. aprila 2015. godine, kojom se poništava rešenje veća Ipv. 1519/11/5 (I. 43961/10) od 20. februara 2012. godine i nalaže ponovno odlučivanje o prigovoru izvršnog dužnika, ne nalazi u spisima predmeta, te po takvoj odluci izvršni sud nije mogao da postupa i prigovor od 1. novembra 2018. godine je podnet kada je postupak okončan. U vezi sa navedenim pravnim pitanjem, Ustavni sud je već ranije zauzeo pravno stanovište da je za ponovno razmatranje predmetnog izvršnog postupka bilo neophodno da Prvi osnovni sud u Beogradu primi i da se upozna sa sadržinom Odluke Ustavnog suda Už- 3720/2012 od 21. aprila 2015. godine. U konkretnom slučaju, međutim, u prethodno sprovedenom postupku , je utvrđeno da je Prvi osnovni sud primio navedenu Odluku Ustavnog suda 22. oktobra 2018. godine, a da je podnosilac ustavne žalbe 1. novembra 2018. godine, znači nakon prijema Odluke Ustavnog suda, podneo prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud je dalje utvrdio da je Prvi osnovni sud u Beogradu, nakon prijema Odluke Ustavnog suda Už-3720/2012, postupio po istoj, donošenjem rešenja IPV(I). 2886/18/2 od 8. novembra 2018. godine, kojim je odbio prigovor izvršnog dužnika (a osporeno rešenje o odbacivanju prigovora radi ubrzavanja je doneto 27. decembra 2018. godine).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište Prvog Osnovnog suda u Beogradu da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je us tavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine , podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 864/18 od 27. decembra 2018. godine i određenjem da nadležni sud donese novu odluku o prigovor u podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 43961/10 , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede , to nije posebno razmatrao istaknute povred e načela i prava iz čl. 18, 19, 20, 21. i 58. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog rešenja, adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu