Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu jer podnosilac nije iskoristio raspoloživo pravno sredstvo. Protiv konačnih upravnih akata, podnosilac je imao pravo da pokrene upravni spor, što je propustio da učini, a što je uslov za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1023/2011
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Trifunovića iz Kragujevca na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Zorana Trifunovića izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac broj 070-472/08 od 19. februara 2010. godine, rešenja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja broj 951-01-05973-09 od 1. februara 2011. godine, rešenja "urb. građ. službe br. III- 05-353-1213/07" od 10. decembra 2007. godine i rešenja "III-05-3510-123" od 12. februara 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Zoran Trifunović iz Kragujevca izjavio je 3. marta 2011. godine ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog "kršenja zakona", povrede "imovinskih, ljudskih prava i sloboda", "povrede prava garantovanih E. konvencijom", povrede prava "na efektivan i efikasan pravni lek" i "mirno uživanje imovine".

Ustavnom žalbom je predloženo da "Ustavni sud konstatuje povrede zakona" i "naredi Ministarstvu i Katastru da donesu rešenja kojim se omogućava uspostavljanje pređašnjeg zakonitog stanja", a da "urbanističkograđvinska služba grada Kragujevca poništi urbanističku i građevinsku dozvolu" izdatu trećem fizičkom licu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u toku postupka odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe protiv osporenih upravnih akata nije podneo tužbu u upravnom sporu.

4. Odredbom člana 198. stav 2. Ustava utvrđeno je da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/09 i 18/10) propisano je da se protiv drugostepenih rešenja donetih u skladu sa odredbama tog zakona može voditi upravni spor.

Odredbom člana 2. stav 1. Zakonom o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96), koja je bila na snazi do 30. decembra 2009. godine, bilo je propisano da pravo na pokretanje upravnog spora ima fizičko lice, ili pravno lice ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes.

Odredbom čana 11. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), koja je stupila na snagu 30. decembra 2009. godine, propisano je da tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes.

5. Ustavni sud smatra da iz citiranih odredbi prozilazi da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo da, po okončanju upravnog postupka, tužbom u upravnom sporu pobija upravne akte kojima su eventualno povređena njegova prava.

S obzirom da podnosilac nije iskoristio pravno sredstvo propisano citiranim odredbama Zakona o državnom premeru i katastru i Zakona o upravnim sporovima, zajemčeno citiranom odredbom Ustava - tužbu u upravnom sporu, a da je Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu predviđeno da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.

6. Podnosilac je propustio da u prilogu ustavne žalbe dostavi prepis rešenja "urb. građ. službe br. III- 05-353-1213/07" od 10. decembra 2007. godine i prepis rešenja "III-05-3510-123" od 12. februara 2008. koja se ustavnom žalbom osporavaju. Zbog navedenog propusta Ustavni sud nije mogao da utvrdi o kakvim se konkretno upravnim aktima radi, da li su u pitanju prvostepeni ili drugostepeni upravni akti, ili prvostepeni i drugostepeni upravni akt, da li je podnosilac u postupku u kome su ta dva rešenja doneta izjavio žalbu i koji je tačan naziv organa koji je te upravne akte, odnosno rešenja, doneo. Međutim, navedeni nedostaci su, po oceni Ustavnog suda, bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovom predmetu.

Naime, za odlučivanje o ustavnoj žalbi je potpuno irelevatno da li je podnosilac propustio da iskoristi tužbu u upravnom sporu ili je propustio da iskoristi žalbu u upravnom postupku. Ustavna žalba je i u jednom i u drugom slučaju nedopuštena zbog toga što u postupku koji prethodi izjavljivanju ustavne žalbe nisu iscrpljena sva pravna sredstva čije je korišćenje pretpostavka za meritorno odlučivanje o ustavnoj žalbi kao supsidijarnom i izuzetnom pravnom sredstvu.

7. S obzirom da je na osnovu navoda ustavne žalbe i dostavljenih isprava Ustavni sud sa sigurnošću utvrdio da u postupku koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe nisu iscrpljena sva zakonom predviđena pravna sredstva, a da će se, prema stavu Ustavnog suda, od podnosioca ustavne žalbe zatražiti otklanjanje nedostataka samo ako je ustavna žalba dopuštena i blagovremena, Ustavni sud nije od podnosioca zahtevao dostavljanje prepisa svih osporenih akata, već je, na osnovu svega izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 329/2011: Rešenje Ustavnog suda o nedozvoljenosti ustavne žalbe protiv akta o ponavljanju postupka
• Už 5984/2011: Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti tužbe u upravnom sporu
• Už 2461/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 9/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na razuman rok u upravnom postupku
• Už 1339/2009: Odluka Ustavnog suda o pravu na pristup sudu u upravnom sporu
• Už 193/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo
• Už 581/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava