Povreda prava na pristup sudu zbog preteranog formalizma prekršajnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu odbačen je zbog očigledne omaške u podnesku, što predstavlja preterani formalizam i uskraćivanje prava na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. M . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. M . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 8097/19 od 24. jula 2019. godine i rešenj em Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 17623/19 od 20. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 17623/19 od 20. avgusta 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 8097/19 od 24. jula 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. M . iz Novog Sada je , 8. oktobra 2019. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 8097/19 od 24. jula 2019. godine i rešenja Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 17623/19 od 20. avgusta 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakao da je Prekršajnom sudu u Novom Sadu blagovremeno dostavio podnesak koji je naslovio kao „zahtev za sudsko odlučivanje“, a u kojem je očiglednom omaškom izjavio da „prihvata odgovornost“ po predmetnom prekršajnom nalogu. Podnosilac je, takođe, ukazao da je njegova namera za sudsko odlučivanje iskazana samim tim što je dostavio predmetni podnesak uz prekršajni nalog, te da je sud mogao da mu, u skladu sa članom 129. stav 5. Zakona o prekršajima, kao neukoj stranci, naloži da navedeni nedostatak ispravi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 8097/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije - Policijska uprava Novi Sad je 9. jula 2019. godine izdala prekršajni nalog broj 195110116302 protiv I. M . iz Novog Sada, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog prekršaja iz člana 333. stav 1. tačka 29. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Podnosilac ustavne žalbe je 19. jula 2019. godine Prekršajnom sudu u Novom Sadu dostavio potpisani podnesak naslovljen kao zahtev za sudsko odlučivanje, a u kome je navedeno sledeće: „Dana 9. jula 2019. godine uručen mi je prekršajni nalog broj 195110116302 od 9. jula 2019. godine izdat od strane MUP-a - PU Novi Sad - SPI Istok, za navedeni prekršaj za koji prihvatam odgovornost. Podnosilac je u prilogu zahteva za sudsko odlučivanje dostavio i nepotpisani prekršajni nalog.

Osporenim rešenjem Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 8097/19 od 24. jula 2019. godine odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, u skladu sa članom 176. stav 1. Zakona o prekršajima, jer je utvrđeno da podnosilac nije potpisao dostavljeni prekršajni nalog.

Osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 17623/19 od 20. avgusta 2019. godine odbijena je žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je potvrđeno rešenje Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 8097/19 od 24. jula 2019. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je predmetni zahtev odbacio primenom odredaba člana 176. Zakona o prekršajima, imajući u vidu da je utvrđeno da je podnosilac dostavio nepotpisani prekršajni nalog. Pored navedenog, drugostepeni sud je u osporenoj presudi dodao da iz sadržine dostavljenog podneska proizlazi da okrivljeni prihvata odgovornost za prekršaj koji mu je stavljen na teret, a ne da takvu odgovornost ne prihvata kako to proizlazi iz žalbe.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je na sednici održanoj 6. aprila 20 23. godine doneo odluke Už -7921/2019 i Už-12922/20 (objavljene na veb-sajtu Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs) kojima je usvojio ustavn e žalb e podnosilaca i utvrdio da im je osporenim rešenjima Prekršajnog apelacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istim odlukama Ustavni sud je naložio Prekršajnom apelacionom sudu da donese nove odluke o žalbama podnosilaca izjavljenim protiv prvostepenih rešenja .

Ustavni sud ponavlja da je u citiranim odlukama, između ostalog, ukazao na praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) prema kojoj „prekomerni formalizam“ može biti u suprotnosti sa zahtevom da se obezbedi praktično i delotvorno pravo na pristup sudu prema članu 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i da se ovo obično dešava u slučajevima posebno stroge konstrukcije proceduralnog pravila, koje sprečava da se zahtev podnosioca predstavke ispita u meritumu, sa pratećim rizikom da će njegovo ili njeno pravo na delotvornu zaštitu suda biti povređeno. Takođe, ukazano je da se prema stanovištu Evropskog suda, smatra da je pravo na pristup sudu narušeno kada pravila prestanu da služe ciljevima pravne sigurnosti i pravilnog sprovođenja pravde i kada formiraju neku vrstu barijere koja sprečava stranku u postupku da se o njegovom ili njenom slučaju odluči u meritumu (Zubac protiv Hrvatske (VV) , broj predstavke 40160/12, presuda od 5. aprila 2018. godine, st. 97. i 98).

Ustavni sud ukazuje da je u citiranim odlukama od 6. aprila 2023. godine zauzeo stanovište da, ako lice na koje se prekršajni nalog odnosi, ne iskoristi mogućnost olakšanog pokretanja sudskog postupka, već podnese zahtev za sudsko odlučivanje kao poseban podnesak i isti potpiše, dostavljajući u prilogu nepotpisan prekršajni nalog, da se takav zahtev ne može odbaciti kao nepotpisan u skladu sa članom 176. stav 1. Zakona o prekršajima. U tom slučaju zahtev je inicijalni akt za sudski postupak i samo on mora biti potpisan da bi sud po njemu postupao, a ne i prilozi dostavljeni uz njega (prekršajni nalog). Usta vni sud je, stoga, u citiranim odlukama ocenio da su odbačajem zahteva za sudsko odlučivanje podnosilaca ustavnih žalbi kao nepotpisanog , relevantne odredbe Zakona o prekršajima primenjene preterano formalistički, a što je dovelo do narušavanja same suštine prava podnosilaca na pristup sudu. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim rešenjima podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa prava na pravično suđenje .

Primenjujući navedeni stav na konkretan predmet, Ustavni sud konstatuje da je ustavna žalba podnosioca odbačena iz istog razloga kao i u citiranim referentnim odlukama Ustavnog suda, odnosno jer je utvrđeno da podnosilac uz zahtev za sudsko odlučivanje nije dostavio potpisani prekršajni nalog, s tim da je u konkretnom predmetu, u osporenom drugostepenom rešenju dodatno konstatovano da iz podneska podnosioca, koji je označen kao zahtev za sudsko odlučivanje, ne proizlazi da podnosilac ne prihvata odgovornost za prekršaj koji mu je stavljen na teret, već da je prihvata.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac u zahtevu za sudsko odlučivanje zaista jeste napisao „da prihvata odgovornost“ za prekršaj iz prekršajnog naloga, međutim, Ustavni sud smatra da je u pitanju očigledna omaška na strani podnosioca (koji je predmetni zahtev podneo kao neuka s tranka), te da odbacivanje njegovog zahteva iz tog razloga predstavlja preterani formalizam kojim se narušava sama suština prava podnosioca na pristup sudu . Naime, Ustavni sud smatra da je samim tim što je podneo zahtev za sudsko odlučivanje (koji je uredno potpisan i uz koji je dostavljen nepotpisani prekršajni nalog) podnosilac jasno iskazao nameru za sudsko odlučivanje.

Štaviše, Ustavni sud ukazuje da je postupajući sud, u skladu sa članom 129. stav 5. Zakona o prekršajima, mogao da naloži podnosiocu ustavne žalbe da uredi predmetni podnesak – zahtev za sudsko odlučivanje, ukoliko je smatrao da je isti nerazumljiv ili da ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti.

Imajući navedeno u vidu, a posebno stavove Ustavnog suda koji su detaljno izraženi u odlukama Už-7921/2019 i Už-12922/20 od 6. aprila 2023. godine, a koji se primenjuju i u ovom predmetu, Ustavni sud je ocenio da su odbačajem zahteva za sudsko odlučivanje podnosioca ustavne žalbe relevantne odredbe Zakona o prekršajima primenjene preterano formalistički i na ustavnopravno neprihvatljiv način .

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/33 ), usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenim rešenjem Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 8097/19 od 24. jula 2019. godine i rešenjem Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 17623/19 od 20. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa prava na pravično suđenje, odlučujući kao u tački 1. izreke .

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporeno rešenje Prekršajnog apelacionog suda - Odeljenja u Novom Sadu Prž. 17623/19 od 20. avgusta 2019. godine i odredio da isti sud donese novu odluku po žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavi o protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr. 8097/19 od 24. jula 2019. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.