Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu podnosioca utvrdivši da je Viši sud u Čačku povredio pravo na pravično suđenje. Sud nije postupio po prethodnoj odluci Ustavnog suda u vezi sa prigovorom za ubrzanje izvršnog postupka. Osporeno rešenje je poništeno radi ponovnog odlučivanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1026/2024
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i Maja Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. M. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. M. i utvrđuje da je stavovima drugim i četvrtim izreke rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 70/23 od 11. decembra 2023. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se stavovi drugi i četvrti izreke rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 70/23 od 11. decembra 2023. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 5695/13, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Milankom Savić u predmetu I.I. 94/18.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 19. januara 2024. godine, preko punomoćnika M. T, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv stavova drugog i četvrtog izreke rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 70/23 od 11. decembra 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac se istovremeno pozvao na povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju eventualnu povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava kojom je zajemčeno isto pravo.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 70/23 od 11. decembra 2023. godine, koje je doneto u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-5492/2023 od 29. juna 2023. godine, kojim je, između ostalog, odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 5695/13, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Milankom Savić u predmetu I.I. 94/18 (stav drugi izreke), i kojim je odbijen zahtev za naknadu troškova postupka na ime sastava prigovora (stav četvrti izreke).

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u Odluku Ustavnog suda Už-5492/2023 od 29. juna 2023. godine, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Ivanjici je ranije donetim rešenjem R4.I. 45/20 od 26. oktobra 2020. godine odbacio prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 5695/13, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Milankom Savić u predmetu I.I. 94/18, sa obrazloženjem da je izvršni postupak pred sudom okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku.

Ustavni sud je na sednici održanoj 29. juna 2023. godine 2023. godine doneo Odluku Už-5492/2023, kojom je usvojena ustavna žalba podnosioca, te je poništio navedeno rešenje Osnovnog suda u Ivanjici i odredio da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka.

U postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-5492/2023 od 29. juna 2023. godine, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 70/23 od 11. decembra 2023. godine usvojio žalbu podnosioca zbog neodlučivanja predsednika prvostepenog suda o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja postupka (stav prvi izreke), odbio prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 5695/13, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Milankom Savić u predmetu I.I. 94/18 (stav drugi izreke), usvojio zahtev za naknadu troškova na ime sastava žalbe (stav treći izreke) i odbio zahtev za naknadu troškova postupka na ime sastava prigovora (stav četvrti izreke).

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je izvršni postupak pred sudom okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku, da sud nije nadležan da odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na postupak pred javnim izvršiteljem, te da predsednik suda nema ovlašćenje da javnom izvršitelju daje nalog za preduzimanje procesnih radnji za ubrzavanje postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.); da stranka ima pravo na žalbu ako je njom prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 70/23 od 11. decembra 2023. godine, koje je doneto u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-5492/2023 od 29. juna 2023. godine, kojim je, između ostalog, odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 5695/13, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Milankom Savić u predmetu I.I. 94/18, sa obrazloženjem koje je suštinski isto kao i u ranije donetom rešenju Osnovnog suda u Ivanjici R4.I. 46/20 od 26. oktobra 2020. godine koje je poništeno navedenom Odlukom Ustavnog suda.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na odredbu člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, članom 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda i da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, a odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da su državni organi dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Znači, postoji ne samo zakonska, već i ustavna obaveza, poštovanja i izvršavanja odluka Ustavnog suda, koje su po svojoj prirodi konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2. Ustava). U konkretnom slučaju, Viši sud u Čačku u svom osporenom rešenju nije postupio po smernicima datim u Odluci Ustavnog suda Už-5492/2023 od 29. juna 2023. godine, čime je postupio suprotno navedenoj ustavnoj i zakonskoj obavezi, a što je imalo za krajnju posledicu povredu prava podnosioca na pravično suđenje. Dovođenje u pitanje od strane drugog suda ovlašćenja poverenih Ustavnom sudu da donosi konačne i obavezujuće odluke po pojediničnim zahtevima, suprotno je fundamentalnim principima vladavine prava i pravne sigurnosti (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Mehmet Hasan Altan protiv Turske, broj predstavke 13237/17, od 20. marta 2018. godine, stav 139.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Čačku da je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka neosnovan, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je stavovima drugim i četvrtim izreke rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 70/23 od 11. decembra 2023. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem stavova drugog i četvrtog izreke osporenog rešenja Višeg suda u Čačku i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu I. 5695/13, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Milankom Savić u predmetu I.I. 94/18, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti