Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti zahteva

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Potvrđeno je da je zahtev za zaštitu zakonitosti bio nedozvoljen jer, iako se formalno pozivao na nedozvoljeno raspolaganje stranaka, suštinski je osporavao primenu materijalnog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milojka Milenkovića iz Milatovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

O D L U K A

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milojka Milenkovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 528/08 od 18. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milojko Milenković iz Milatovca je, preko punomoćnika Staniše J. Paunovića, advokata iz Kučeva, 25. avgusta 2008. godine izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 528/08 od 18. juna 2008. godine. U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem povređen „princip zakonitosti“, i to na štetu podnosioca, budući da je Vrhovni sud Srbije u obrazloženju osporenog rešenja „paušalno“ konstatovao da podnosilac u svom zahtevu nije obrazložio u čemu se sastoji nedozvoljeno raspolaganje iz člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, što po mišljenju podnosioca „očigledno nije istinito“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 528/08 od 18. juna 2008. godine i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Žagubici P. 35/07 od 28. jula 2007. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ga je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, smetao u poslednjem faktičkom i mirnom posedu dela kat. parcela bliže označenih u tom stavu izreke, kao i u posedu prava službenosti prolaza putem koji se proteže preko k.p.broj 4315 u dužini 6,5 m i širini od 3 m, pravcem istok - zapad i obratno, u KO Milatovac, na taj način što je dana 14. maja 2005. godine, poorao k.p. broj 4316, 4317, 4318 i deo k.p. broj 4319 u površini od 0.23,00 ha, potom dana 16. maja 2005. godine iste parcele zasejao kukuruzom, dana 14. maja 2005. godine izorao zapadni deo k.p. broj 4315, da bi dana 16. maja 2005. godine posejao kukuruz na opisanom delu k.p. broj 4315 i opisanom trasom puta, čime mu je oduzeo državinu navedenih nepokretnosti, te da mu se naloži da uspostavi pređašnje posedovno stanje i omogući tužiocu nesmetan posed navedenih nepokretnosti i korišćenje prava službenosti prolaza opisanim putem kao i da se ubuduće uzdrži od ovakvog ili sličnog smetanja. Stavom drugim izreke presude obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 72.900,00 dinara.

Rešenjem Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1933/07 od 8. februara 2008. godine, donetim po žalbi tužioca preinačeno je ožalbeno rešenje Opštinskog suda u Žagubici P. 35/07 od 28. jula 2007. godine, tako što je utvrđeno da je tuženi tužioca smetao u poslednjem faktičkom i mirnom posedu dela k.p. broj 4315 u površini 0.12,35 ha, k.p. broj 4316 u površini od 0.1,12 ha, k.p. broj 4317 u površini od 0.10,80 ha, k.p. broj 4318 u površini od 0.19,00 ha i dela k.p. broj 4319 u površini od 0.23,00 ha, kao i u posedu prava službenosti prolaza putem koji se proteže preko k.p. broj 4315 u dužini od 6,5 m i šrini od 3 m, pravcem istok - zapad i obratno, sve u KO Milatovac, na taj način što je dana 14. maja 2005. godine poorao k.p. broj 4316, 4317, 4318 i deo k.p.br. 4319 u površini od 0.23,00 ha, potom dana 16. maja 2005. godine iste parcele zasejao kukuruzom, dana 14. maja 2005. godine izorao zapadni deo k.p. broj 4315 u dužini 190 m i širini 6,5 m, što predstavlja površinu od 0.12,35 ha ove parcele, te istog dana izvršio oranje opisanog puta preko k.p. broj 4315, da bi dana 16. maja 2005. godine posejao kukuruz na opisanom delu k.p. broj 4315 i opisanom trasom puta čime je oduzeo tužiocu državinu navedenih nepokretnosti, te je naloženo tuženom da uspostavi pređašnje posedovno stanje i omogući tužiocu nesmetan posed navedenih nepokretnosti i korišćenje prava službenosti prolaza opisanim putem te da se ubuduće uzdrži od ovakvog ili sličnog smetanja, a tuženi je obavezan da naknadi troškove postupka u iznosu od 52.200,00 dinara.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 528/08 od 18. juna 2008. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1933/07 od 8. februara 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je tuženi u zahtevu naveo da je zahtev izjavio zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, ali da iz sadržine podnetog zahteva proizlazi da se isključivo ukazuje na pogrešnu primenu člana 78. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, te da je po oceni Vrhovnog suda Srbije, zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, jer ne sadrži činjenične navode kojima bi se ukazivalo na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1).

Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP), kojima je propisano: da stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka i da se mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se, kao i da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala (član 3. st. 2. i 3.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka iz člana 3. stav 3. (član 361. stav 2. tačka 5)); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona (član 417.); da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek (član 418.).

5. Iako se podnosilac ustavne žalbe nije izričito pozvao na odredbu člana 32. stav 1. Ustava kojom se, pored ostalog, garantuje i pravo na pravično suđenje, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i razloge iznete u njoj, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac u suštini nezadovoljan ishodom postupka i da se žali na primenu procesnog prava, te je ocenu osnovanosti ustavne žalbe vršio u odnosu na ovu odredbu Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj ranije zauzet stav da u principu nije nadležan da kao instancioni sud preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene prava u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, od strane redovnih sudova eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih prava, te da u okviru ocene postojanja povrede prava na pravično suđenje ispita da li je primena procesnog i/ili materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je ocenio da je rešenje Vrhovnog suda Srbije koje je ustavnom žalbom osporeno, doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa odredbama ZPP. Po oceni Ustavnog suda, obrazloženje osporenog rešenja je zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava, a suprotna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni relevantnih odredaba građanskog procesnog prava.

Naime, zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek koji se može izjaviti isključivo u slučaju postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, tj. ako je protivno odredbama tog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Iako iz navoda predmetnog zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da je izjavljen zbog navodno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, ipak sledi ustavnopravno prihvatljiv zaključak Vrhovnog suda Srbije da formalno pozivanje tuženog na zakonom propisan razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, ne čini samo po sebi takav zahtev dozvoljenim, posebno u situaciji kada nisu navedeni bilo kakvi razlozi koji se mogu podvesti pod tu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, već se suštinski ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 528/08 od 18. juna 2008. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnosioca, izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 528/08 od 18. juna 2008. godine.

Na osnovu navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti zahteva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti