Odluka Ustavnog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Vrhovnog kasacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud je proizvoljno odbacio reviziju kao nedozvoljenu, iako je prema opštim pravilima parničnog postupka bila dozvoljena zbog preinačenja prvostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M. i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 778/20 od 10. septembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 778/20 od 10. septembra i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2742/18 od 22. maja 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M. iz Beograda je 27. januara 2021. godine, preko punomoćnika S. G, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 778/20 od 10. septembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu, pozivajući se, pored ostalog, na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i dokumentaciju koja je priložena uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 19. aprila 2017. godine, u svojstvu tužilje, podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog D. „S.“ Beograd, radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora o radu.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1559/17 od 23. aprila 2018. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje u celini i tuženi obavezuje da tužilji naknadi troškove parničnog postupka.

Postupajući po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1. 2742/18 od 22. maja 2019. godine, kojom je navedenu prvostepenu presudu delimično preinačio, tako što je utvrdio da je ništav član 2. aneksa II ugovora o radu, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužilje, da je aneks II ugovora o radu ništav u celosti, odbio kao neosnovan.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 778/20 od 10. septembra 2020. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv navedene drugostepene presude. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena; da je u parnicama iz radnih odnosa, saglasno članu 441. Zakona o parničnom postupku, dozvoljenost revizije ograničena na sporove o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već se radi o poništaju aneksa ugovora o radu kojim je tužilji izmenjen ugovor o radu u pogledu obračuna zarade i sredstava iz kojih se zarada isplaćuje, zbog čega revizija tužilje nije dozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je - 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

ZPP u Glavi XXIX uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da ako u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom ove glave (član 441.) propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i druge relevantne odredbe ZPP, a koje su sve navedene u Odluci Ustavnog suda Už-5083/16 od 5. jula 2018. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

5. Razmatrajući navode o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka ustavne žalbe svoje navode o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud postupio protivno navedenoj odredbi Ustava, jer nije meritorno odlučio o izjavljenoj reviziji, iako je ona bila dozvoljena.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, ističe da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava mišljenja da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, stav 20.). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem odbačena njena revizija u parnici iz radnog odnosa, jer je revizijski sud, pozivajući se na odredbu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, ocenio da je ista nedozvoljena. Obrazlažući takvu svoju ocenu, revizijski sud je, pored ostalog, naveo da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici u sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, u smislu člana 441. ZPP, kada je revizija uvek dozvoljena.

Što se tiče postupka u sporu iz radnog odnosa, kao posebnog parničnog postupka, koji je kao takav regulisan odredbama ZPP, Ustavni sud konstatuje da se u tim parnicama odlučuje o pravu, obavezi ili odgovornosti koja za zaposlenog nastaje u tom odnosu.

Ustavni sud dalje ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama ZPP, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Dakle, revizija je ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i samo iz određenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Tako je Zakonom o parničnom postupku, koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, odredbom člana 403. stav 2, bilo propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano. Istim zakonom, odredbom člana 441, bilo je propisano da je revizija dozvoljena i u parnicama u kojima se odlučuje o zasnivanju, postojanju, odnosno prestanku radnog odnosa. Za razliku od ove druge odredbe, odnosno uslova propisanog u njoj koji su nakon noveliranja osnovnog teksta Zakona ostali nepromenjeni, odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku koji je stupio na snagu 31. maja 2014. godine, dopunjena je odredba stava 2. člana 403. Zakona, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je osporenim rešenjem odbačena revizija izjavljena protiv drugostepene preinačujuće presude Apelacionog suda u Beogradu. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, u okolnostima konkretnog slučaja, ocenio da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe u parnici iz radnog odnosa delimično odbijen kao neosnovan, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u Odluci Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 778/20 od 10. septembra 2020. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog revizijskog rešenja i određivanjem da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2742/18 od 22. maja 2019. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o nedozvoljenosti revizije u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti