Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao pet godina i osam meseci. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neopravdanih kašnjenja u postupanju sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. R , G. I , Ž . M . i M . G , svih iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. R, G . I . i Ž . M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 216/09 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. G . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. R, G. I, Ž . M . i M . G , svi iz Valjeva, podneli su Ustavnom sudu, 9. maja 201 3. godine, preko punomoćnika J. M , advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razmnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 216/09. Predmet je u Ustavnom sudu bio zaveden pod brojem Už-3689/2013.

Predmet je, saglasno odredbi člana 8a Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), bio ustupljen Apelacionom sudu u Beogradu, kao sudu nadležnom da odlučuje povodom zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Apelacioni sud u Beogradu je predmet dalje ustupio Vrhovnom kasacionom sudu, imajući u vidu da se u vreme podnošenja ustavne žalbe osporeni postupak nalazio u fazi drugostepenog odlučivanja.

Rešenjem R4 R. 3/18 od 6. juna 2018. godine, Vrhovni kasacioni sud je predmet vratio Ustavnom sudu, nalazeći da nadlež nost redovnog suda nije mogla biti zasnovana, jer je osporeni parnični postupak pravnosnažno rešen pre 2 2. maja 2014. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13). Nakon vraćanja predmet je u Ustavnom sudu zaveden pod novim brojem Už-10291/2018.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da postupak u sporu iz radnog odnosa, koji ima karakter hitnog, do dana podnošenja ustavne žalbe nije pravnosnažno rešen ; da o žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv druge po redu prvostepene presude nije odlučeno više od tri godine, uprkos urgenciji od 7. novembra 2011. godine, koja je upućena Apelacionom sudu u Beogradu; da je u pitanju predmet koji ne zahteva rešavanje složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i podnosiocima ustavne žalbe prizna pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Opštinskog suda u Valjevu P 1. 216/09 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su, 26. februara 200 8. godine, u svojstvu tužilaca, podneli Opštinskom sudu u Valjevu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu, radi naknade štete zbog neisplaćenog terenskog dodatka . Predmet je zaveden pod brojem P1. 97/08.

Zakonski zastupnik tužene je odgovor na tužbu dostavio 24. marta 200 8. godine. Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 9. juna 200 8. godine. U periodu do prvog presuđenja održana su još dva ročišta za glavnu raspravu. Izveden je dokaz saslušanjem tužilaca, u svojstvu parničnih stran aka, dok je njihov predlog da se obavi ekonomsko-finansijsko veštačenje odbijen . Glavna rasprava je zaključena na ročištu održanom 14. oktobra 20 08. godine.

Opštinski sud u Valjevu je doneo presudu P1. 97/08 od 14. oktobra 20 08. godine, kojom je tužben e zahtev e tuži laca u celini odbio kao neosnovan e.

Tužioci su 21. novembra 20 08. godine godine izjavi li žalbu . Spisi parničnog predmeta su Okružnom sudu u Valjevu prosleđeni 17. februara 20 09. godine. Rešenjem Gž1. 63/09 od 19. marta 2009. godine ožalbena presuda je ukinuta i predmet je vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom postupku predmetu je dodeljen broj P1. 216/09. Do narednog presuđenja je zakazano još četiri ročišta za glavnu raspravu . Sva ročišta su održana. Obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje , uz usmeno izjašnjenje veštak a na ročištu za glavnu raspravu. Podneskom od 14. maja 2009. godine tužilac M. G . je povukao tužbu, sa čim se zakonski zastupnik tužene saglasio . Glavna rasprava je zaključena na ročištu održanom 13. oktobra 20 09. godine.

Presudom Opštinskog suda u Valjevu P1. 216/09 od 1 3. oktobra 20 09. godine tužbeni zahtevi tuži laca J . R, M . G, G . I i Ž . M . su usvojeni u celini , dok je za tužioca M. G . konstatovano povlačenje tužbe . Ova presuda je punomoćniku tužilaca i zakonskom zastupniku tužene uručena 21. oktobra 2009. godine.

Zakonski zastupnik tužene je 2 9. oktobra 20 09. godine izjavio žalbu, koja je 2. novembra 2009. godine uručena punomoćniku tužilaca, radi davanja odgovora. Vodilac parničnog upisnika Osnovnog suda u Valjevu, koji je 1. januara 2010. godine preuzeo nadležnost Opštinskog suda u Valjevu, službenom beleškom od 17. marta 2010. godine konstatovao je da je žalba tužene blagovremena i dozvoljena, da je ista uručena protivnoj strani i da se spisi parničnog predmeta upućuju Apelacionom sudu u Beogradu, radi donošenja odluke po žalbi.

Rešenjem od 23. februara 2012. godine, Osnovni sud u Valjevu je izvršio ispravku ožalbene prvostepene presude. Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Beogradu prosleđeni 29. marta 201 2. godine.

Bez donošenja posebne odluke, Apelacioni sud u Beogradu je otvor io rasprav u pred drugostepenim sudom. Ročište na kome je rasprava i otvorena i zaključena održano je 24. oktobra 2013. godine. Na tom ročištu je izveden dokaz ponovnim saslušanjem tužilaca, u svojstvu parničnih stranaka.

Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1. 2394/12 od 24. oktobra 201 3. godine, kojom je ožalbena presuda Opštinskog suda u Valjevu preinačena, tako što su tužbeni zahtevi (troje) tužilaca odbijen i kao neosnovan i.

Navedena drugostepena presuda je punomoćniku tuži laca uručena 22. januara 201 4. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10 ); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 26. februara 200 8. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Valjevu, i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2394/12 od 24. oktobra 2013. godine , koja je punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe uručena 22. januara 201 4. godine. Navedenom drugostepenom presudom je pravnosnažno odlučeno o tužbenim zahtevima podnosilaca ustavne žalbe J . R, G . I . i Ž . M, dok je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe M . G . postupak okončan 30. oktobra 2009. godine, kada je nastupila pravnosnažnost rešenja o povlačenju tužb e, koje je bilo integralni deo presude Opštinskog suda u Valjevu P1. 216/09 od 13. oktobra 2009. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak u odnosu na podnosioce ustavne žalbe J . R, G . I . i Ž . M . trajao pet godina i osam meseci , što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenijih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi predstavljala opravdan razlog za višegodišnje trajanje parnice.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da su podnosi oci ustavne žalbe ima li legitiman interes da sud o nj ihovim zahtevima odluči u okviru standarda razumnog roka.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da ne postoji nj ihov doprinos produžavanju trajanja postupka.

Po mišljenju Ustavnog suda, odgovornost za prekoračenje granica razumnog roka, u konkretnom slučaju, snos i prvostepeni sud, i to isključivo zbog zadržavanja spisa parničnog predmeta nakon što je zakonski zastupnik tužene izjavio žalbu protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P1. 216/09 od 13. oktobra 2009. godine. Žalba je predata sudu 29. oktobra 2009. godine. Procesni uslovi za dostavljanje predmeta drugostepenom sudu nastupili su u prvoj polovini novembra 2009. godine, istekom roka za odgovor na žalbu. Predmet je, međutim, Apelacionom sudu u Beogradu otpravljen tek 29. marta 2012. godine . Razlog zbog kojeg predmet nije dostavlj en žalbenom sudu bezmalo dve i po godine ne može se utvrditi iz spisa parničnog predmeta. Zbog ovakvog propusta prvostepenog suda, Ustavni sud je mišljenja da se ni postupanje Apelacionog suda u Beogradu ne može oceniti kao efikasno, imajući u vidu da je u postupku odlučivanja o žalbi na presudu koja je doneta dve i po godine ranije (pre prijema spisa) , navedeni sud ročište za raspravu pred drugostepenim sudom zakazao nakon godinu i po dana.

Uzimajući u obzir napred izneto, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tačk i 1. izreke.

6. Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe J . R, G . I . i Ž . M . zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka , te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu satisfakciju za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Što se tiče podnosioca ustavne žalbe M. G, Ustavni sud je, kao što je već izneto, konstatovao da je osporeni parnični postupak u odnosu na njega pravnosnažno okončan 30. oktobra 2009. godine, kada je nastupila pravnosnažnost rešenja o povlačenju tužbe, koje je bilo integralni deo presude Opštinskog suda u Valjevu P1. 216/09 od 13. oktobra 2009. godine. Kako je ustavna žalba podneta 9. maja 2013. godine, dakle po istek u roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , Sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona, istu odbacio kao neblagovremenu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.