Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Podnosiocu nije omogućeno da se izjasni o dokazima na kojima je zasnovana odluka o neblagovremenosti njegovog zahteva za zaštitu prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10292/2013
14.04.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Servis i održavanje“ d.o.o. iz Vrnjačke Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „Servis i održavanje“ d.o.o. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 4648/13 od 29. avgusta 201 3. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 4648/13 od 29. avgusta 201 3. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javne nabavke broj 4-00-95/2013 od 21. februara 2013. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Servis i održavanje“ d.o.o. iz Vrnjačke Banje podnelo je Ustavnom sudu, 4. decembra 2013. godine, preko punomoćnika Biljane Matić, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv zaključka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd V-4 broj 6099/36 od 23. januara 2013. godine, rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javne nabavke broj 4-00-95/2013 od 21. februara 2013. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 4648/13 od 29. avgusta 201 3. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenim zaključkom odbačen kao neblagovremen zahtev za zaštitu prava podnosioca, koji je podnet u otvorenom postupku javne nabavke; da je pogrešan zaključak drugostepenog organa da naručilac obavlja prijem pismena subotom, u bilo kom vremenskom periodu; da podnosiocu u toku postupka po žalbi nisu dostavljene odluke naručioca, iz kojih je drugostepeni organ utvrdio da naručilac vrši prijem pismena subotom u periodu od 6,30 do 13 časova; da je podnosilac predlagao saslušanje svedoka, pa i zaposlenih kod naručioca, kako bi se utvrdila ova sporna činjenica; da na internet stranici naručioca nije navedeno da služba za prijem pismena radi subotom.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je onemogućeno učešće u upravnom postupku, a da navedeno nezakonito postupanje tuženog organa nije sankcionisao Upravni sud, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje.

Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava, poništi osporenu presudu i prizna podnosiocu pravo na naknadu materijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu, „koja se ogleda u tome što je podnosilac propustio da ostvari korist u vrednosti predmetne javne nabavke“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Osporenim zaključkom Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd V-4 broj 6099/36 od 23. januara 2013. godine odbačen je kao neblagovremen zahtev za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe, podnet u otvorenom postupku za dodelu ugovora o javnoj nabavci, iz razloga što nije podnet u roku predviđenom članom 107. stav 4. Zakona o javnim nabavkama. U obrazloženju zaključka je navedeno da je poslednji dan za podnošenje zahteva istekao 19. januara 2013. godine, a da je podnosilac zahtev predao pošti 21. januara 2013. godine.

Osporenim rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javne nabavke broj 4-00-95/2013 od 21. februara 2013. godine odbijena je žalba podnosioca kao neosnovana i potvrđen prvostepeni zaključak, a u obrazloženju rešenja je navedeno: da je poslednji dan roka za podnošenje zahteva istekao u subotu 19. januara 2013. godine; da je u pitanju dan kada naručilac radi, što proizlazi iz odredaba Pravilnika o kancelarijskom i arhivskom poslovanju koji je naručilac doneo 28. marta 2007. godine, odluke direktora broj V-5 5173/1 od 25. septembra 2008. godine, kojom je uređeno pitanje radnog vremena naručioca, kao i odluke direktora broj V-5 1869/2 o izmeni navedene odluke; da je naručilac organizovao svoj rad tako da se u centrali Gradskog zavoda za javno zdravlje subotom vrši prijem pismena u periodu od 6,30 do 13 časova, zbog čega se nisu stekli uslovi iz člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku za pomeranje roka za podnošenje zahteva.

Podnosilac ustavne žalbe je u tužbi podnetoj Upravnom sudu protiv navedenog konačnog rešenja istakao: da je pogrešan zaključak tuženog organa da naručilac obavlja prijem pismena subotom u bilo kom vremenskom periodu, da je podnosilac 2. marta 2013. godine obavešten od M.D, koji je zaposlen na radnom mestu obezbeđenja kod naručioca, da se pismena mogu predati naručiocu od ponedeljka do petka u radno vreme; da je istog dana od R.M, glavnog tehničara kod naručioca, dobio obaveštenje da Gradski zavod za javno zdravlje nikada nije vršio prijem pismena subotom; da te navode mogu da potvrde svedoci I.S. i D.V; da navedenu činjenicu potvrđuje i priloženi izvod sa internet stranice naručioca, iz koga se vidi koje službe obavljaju rad vikendom. Podnosilac je u tužbi dalje naveo da mu nisu dostavljene odluke naručioca kojima je, navodno, uređeno pitanje radnog vremena, ali da njihove oznake ukazuju na to da je u pitanju naknadno dodeljen delovodni broj, iz čega sledi zaključak da su „antidatirane i nevažeće“.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 4648/13 od 29. avgusta 201 3. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac pobijao zakonitost osporenog drugostepenog rešenja, iz istih razloga koji su navedeni u tom rešenju i uz ocenu Upravnog suda da je pravilno odlučio tuženi organ kada je odbio žalbu podnosioca, donoseći rešenje bez povrede pravila postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10), kojima je propisano: da se pre donošenja rešenja stranci mora omogućiti da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja, te da se rešenje može doneti bez prethodnog saslušanja stranke samo u slučajevima u kojima je to zakonom dopušteno (član 9.); da ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana (član 91. stav 2.); da se poseban ispitni postupak sprovodi kad je to potrebno radi utvrđivanja odlučnih činjenica i okolnosti koje su od značaja za razjašnjenje upravnih stvari ili radi davanja strankama mogućnosti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese (član 132. stav 1.); da stranka ima pravo da učestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zaštićene interese (član 133. stav 1.); da stranka ima pravo da iznosi činjenice koje mogu biti od uticaja za rešenje upravne stvari, da predlaže dokaze radi utvrđivanja tih činjenica i da pobija tačnost navoda koji se ne slažu s njenim navodima, a, takođe, ima pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje i objašnjava svoje navode, a ako to čini posle održane usmene rasprave, dužna je da opravda zbog čega to nije učinila na raspravi (član 133. stav 2.); da je službeno lice koje vodi postupak dužno da pruži mogućnost stranci da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama koje su iznete u ispitnom postupku i o predlozima i ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima preko službenog lica koje vodi postupak, a s njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvođenja dokaza i da se o tome izjasni, da organ neće doneti rešenje pre nego što stranci pruži mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva rešenje, a o kojima stranci nije bila data mogućnost da se izjasni (član 133. stav 3.); da se odredbe ovog zakona koje se odnose na prvostepeno rešenje shodno primenjuju i na rešenja koja se donose po žalbi (član 235. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje obrazlaže time što mu u upravnom postupku nisu dostavljeni akti naručioca, na osnovu kojih je drugostepeni organ utvrđivao činjenice od značaja za blagovremenost njegovog zahteva, niti mu je o mogućeno da iznese razloge i dokaze u prilog tvrdnji da naručilac ne obavlja prijem pismena subotom, u bilo kom vremenskom periodu. Podnosilac, takođe, ističe da navedeno nezakonito postupanje tuženog organa nije sankcionisao Upravni sud u upravnom sporu koji je okončan osporenom presudom.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud ukazuje da se jedna od garancija označenog ustavnog prava odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku. O ovom pitanju se u više slučajeva izjasnio Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP). Taj sud je istakao da obaveza suda da obrazloži svoju odluku i da uzme u obzir argumente stranaka ne podrazumeva da sud mora da detaljno odgovori na sve navode stranaka iznete u pravnom sredstvu o kome odlučuje, već samo one koje oceni pravno relevantnim (videti presudu ESLjP Van de Hurk protiv Holandije, broj 16034/90, stav 61, od 19. aprila 1994. godine). Isti sud je naglasio da ideja pravičnog postupka zahteva da nacionalni sud koji je dao malo razloga za svoju odluku, po pravilu zato što je preuzeo razloge nižeg suda, zaista mora dotaći bitna pitanja koja su izneta pred njega, a ne da bez daljih napora samo potvrdi zaključke do kojih je došao niži sud (videti presudu ESLjP Helle protiv Finske, broj 157/1996/776/977, stav 60 , od 19. decemb ra 1997. godine ).

Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac u tužbi istakao da mu u upravnom postupku koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja nisu dostavljeni dokazi na kojima je zasnovana odluka o neblagovremenosti njegovog zahteva i da iz dokaza koje je uz tužbu priložio proizlazi da Gradski zavod za javno zdravlje Beograd ne vrši prijem pismena subotom. Ustavni sud ukazuje da u situaciji kada su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno utvrđene, drugostepeni organ može dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, saglasno odredbi člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, iz čega sledi da se i nakon donošenja prvostepenog rešenja u upravnom postupku mogu utvrđivati činjenice koje su bile od značaja za donošenje tog rešenja.

Ustavni sud, međutim, napominje da navedeno ovlašćenje iz člana 232. stav 1. Zakona ne oslobađa drugostepeni organ obaveze da dokaze koje je pribavio u dopunjenom postupku dostavi stranci radi izjašnjenja i da joj omogući učešće u postupku, budući da se odredbe o postupku donošenja prvostepenog rešenja, saglasno odredbi člana 235. stav 1. Zakona, shodno primenjuju i u drugostepenom postupku (videti Odluku Ustavnog suda Už-4577/2010 od 6. novembra 2013. godine, dostupna na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Iz toga sledi da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo da svim dokaznim sredstvima pokuša da dokaže da pravila sadržana u akti ma naručioca na koje se pozvao drugostepeni organ nisu odgovarala stvarnom stanju stvari u vreme podnošenja predmetnog zahteva za zaštitu prava, odnosno da nije objavljeno da naručilac vrši prijem pismena subotom. Budući da sporni akti nisu dostavljeni podnosiocu ustavne žalbe ni u drugostepenom upravnom postupku, niti u upravnom sporu, iako je podnosilac na to u tužbi ukazivao, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac u predmetnom postupku bio sprečen da dobije potpune informacije koje bi mu omogućile da ospori činjenice utvrđene u tom postupku.

Ustavni sud ukazuje da se, saglasno odredbi člana 24 . stav 1. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima, upravni akt može pobijati tužbom u upravnom sporu zbog nezakonitosti, i to ako u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka. Kako je podnosilac ustavne žalbe u tužbi zahtevao da se drugostepeno rešenje poništi kao nezakonito, Ustavni sud nalazi da je Upravni sud trebalo da ispita i da li su pravilno primenjene odredbe o postupku pre donošenja pobijanog rešenja. S obzirom na to da osporena presuda ne sadrži razloge za navedenu ocenu, Ustavni sud smatra proizvoljnim stav Upravnog suda koji se odnosi na zakonitost drugostepenog rešenja sa stanovišta merodavnog procesnog prava.

Uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da ima mesta primeni stava tog suda da je ovde posebno dovedeno u pitanje "poverenje podnosioca u sprovođenje pravde", koje se, između ostalog, zasnivalo na njegovom uverenju da će imati priliku da izrazi svoje mišljenje o svakom bitnom dokumentu koji se nalazio u spisima predmeta, a na koji se, u ovom predmetu, pozvao drugostepeni organ u svom rešenju, kao i sud u osporenoj presudi (videti presudu ESLjP Nideröst-Huber protiv Švajcarske, broj 18990/91, stav 29, od 18. februara 1997. godine).

Ustavni sud, takođe, ukazuje da je navedenom odredbom člana 91. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da ukoliko poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok za preduzimanje radnje u upravnom postupku ističe istekom prvog narednog radnog dana . Sud, s tim u vezi, ukazuje na stanovište Vrhovnog suda Srbije, izraženog u presudi Uvp. 79/81 od 9. februara 1982. godine, prema kome okolnost da prijemna služba organa uprave, kome treba predati žalbu, radi subotom, može biti od uticaja na protek roka za žalbu samo ako je rad te službe subotom stalan, sa punim radnim vremenom, što treba da bude objavljeno na način kako je to propisima predviđeno.

Imajući u vidu da donosilac osporenog akta nije ocenio zbog čega nisu od značaja dokazi čije je izvođenje podnosilac predložio, odnosno priložio uz tužbu, a posebno izvod sa internet stranice Gradskog centra za javno zdravlje Beograd, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 19/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 4648/13 od 29. avgusta 201 3. godine i ujedno poništio osporenu presudu, kao meru otklanjanja utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, uz određivanje da nadležni sud o podnetoj tužbi podnosioca ustavne žalbe donese novu, obrazloženu odluku.

6. Budući da je ocenio da se utvrđena povreda prava može otkloniti poništavanjem osporene presude, Ustavni sud je odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud, takođe, konstatuje da podnosilac nije dostavio dokaze o postojanju štete, njenoj visini, kao i jasne uzročne veze između štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između osporenih akata i eventualne materijalne šete, te je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti