Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog prekomerne dužine parničnog postupka za naknadu štete, koji je trajao šest i po godina. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena naknada nematerijalne štete podnositeljki u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen prvo pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P1. 30/11, a zatim pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji pod istim brojem, povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Inđije je, 16. novembra 2017. godine, preko punomoćnika N. J , advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P1. 30/11.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je 21. januara 2011. godine podnela tužbu radi naknade štete i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2281/17 od 25. septembra 2017. godine, te joj je zbog dužine trajanja parničnog postupka od šest i po godina , a koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zahtevala je naknadu nematerijalne štete kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P1. 30/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 21. januara 2011. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji protiv tuženog poslodavca „I.“ d.o.o. iz Inđije, radi naknade štete zbog povrede prava na radu. Predmet je dobio broj P1. 30/11.

U odgovoru na tužbu tuženi je osporio tužbu i tužbeni zahtev i obavestio sud da o istoj stvari već teče parnica u predmetu istog suda P. 1097/10, u kome je tužilja podnela tužbu za naknadu štete protiv Đ. M, zakonskog zastupnika tuženog preduzeća, navodeći da tužilja sada po istom osnovu traži štetu i od preduzeća „I“ .

Pred prvostepenim sudom je bilo održano šest ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršen je uvid u medicinsku dokumentaciju tužilje, izvršeno je veštačenje od strane određenih sudskih veštaka medicinske struke – otorinolaringologa i neuropsihijatra, kao i veštačenje od strane Sudsko medicinskog odbora M. fakulteta u N . S . na okolnost uzročnoposledične veze između događaja i posledica kod tužilje, saslušani su veštaci i izvršen je uvid u spise parničnog predmeta P. 1097/10. Deset ročišt a nije bilo održano, i to: jedno jer na strani tuženog niko nije pristupio, dva zbog protesta advokata, tri iz procesnih razloga, jedno zbog pokušaja mirnog rešenja spora, što je dovelo do produženja parnice za tri meseca, jedno jer veštak nije dostavio sudu svoj nalaz, jedno zbog nedolaska pozvanog svedoka, a jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Tužbeni zahtev je preciziran 26. maja 2017. godine.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P1. 30/11 od 7. juna 2017. godine, tuženi je obavezan da tužilji isplati na ime naknade štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 170.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 170.000,00 dinara , za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 175.000,00 dinara i iznos od 248.710,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, sve sa zakonskom zateznom kamatom, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu naknade nematerijalne štete zbog trpljenja duševnih bolova zbog naruženosti za iznos od 80.000,00 dinara kao i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka za razliku između dosuđenog i traženog iznosa od 361.960,00 dinara.

Tuženi je 4. avgusta 2017. godine podneo žalbu protiv prvostepene presude. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2281/17 od 25. septembra 2017. godine, u stavu prvom izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P1. 30/11 od 7. juna 2017. godine je delimično preinačena, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova preko iznosa od 70.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenog straha preko iznosa od 70.000,00 dinara i po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti preko iznosa od 140.000,00 dinara, sa zateznom kamatom ; u stavu drugom izreke preinačena je i odluka o troškovima parničnog postupka tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 158.300,00 dinara, sa zateznom kamatom ; u stavu trećem izreke žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena u preostalom delu kojim je tužbeni zahtev usvojen; u stavu četvrtom izreke, obavez ana je tužena da na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 43.686,00 dinara.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od šest godina i osam meseci predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovoga Suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je p retežan doprinos nerazumno dugom trajanj u postupka dao prvostepeni sud koji je meritorn o odlučio nakon šest i po godina od podnete tužbe.

Međutim, drugostepeni sud je efikasno postupao jer je žalbeni postupak pred tim sudom trajao samo mesec dana .

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnositeljku i podnosi teljka je ima la legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosi teljke, Sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka .

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen prvo pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P1. 30/11, a zatim pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji pod istim brojem , te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke broj 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la.

7. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti