Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o službenosti prolaza

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka redovnih sudova u sporu o ukidanju službenosti prolaza. Žalba je u jednom delu ocenjena kao očigledno neosnovana, a u drugom kao neblagovremena, jer je nedozvoljen vanredni pravni lek ne čini delotvornim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-103/2009
09.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jasmine Ninković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jasmine Ninković izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Ubu P. 212/04 od 25. decembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 478/08 od 13. maja 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 803/08 od 22. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jasmina Ninković iz Beograda je 23. januara 2009. godine izjavila ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ubu P. 212/04 od 25. decembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 478/08 od 13. maja 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 803/08 od 22. oktobra 2008. godine.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenom presudom Opštinskog suda u Ubu odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe radi ukidanja prava službenosti prolaza, da je presudom Okružnog suda u Valjevu odbijena žalba podnositeljke i potvrđena prvostepena presuda, te da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su osporene presude nezakonite, a kao razloge za to, pre svega, navodi da je „neosnovano i netačno stanovište“ prvostepenog i drugostepenog suda da nisu nastupile promenjene okolnosti koje bi vodile ukidanju predmetne službenosti, kao i da je „pogrešan i netačan zaključak drugostepenog suda, kao i prvostepenog suda“ da je predmetna službenost ustanovljena tačkom I i III ugovora o kupoprodaji od 28. okotbra 1976. godine. Takođe, prema navodima podnositeljke ustavne žalbe, prvostepeni i drugostepeni sud su pogrešno primenili materijalno pravo. U odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog suda, podnositeljka ustavne žalbe je navela da je ono nezakonito iz razloga što sud „nije primenio odredbe člana 421. stav 2. u vezi sa čl. 406. i 407, a sve u vezi sa članom 398. stav 1. tač. 1. i 3. Zakona o parničnom postupku“. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, osporenim odlukama su „povređena njena ustavna prava na jednaku zaštitu u ostvarenju koja ima po Ustavu Republike Srbije, kao i ostali građani“, te je zbog toga podnositeljka predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ukine, odnosno poništi osporene odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi podnositeljke ustavne žalbe radi ukidanja prava službenosti prolaza vođen parnični postupak pred Opštinskim sudom u Ubu u predmetu P. 212/04.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Ubu P. 212/04 od 25. decembra 2007. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se tuženom ukine pravo službenosti prolaza preko određenog poslužnog dobra, dok je osporenom presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 478/08 od 13. maja 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Opštinskog suda u Ubu P. 212/04 od 25. decembra 2007. godine.

Po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužioca da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti, podnositeljka ustavne žalbe izjavila je Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda Opštinskog suda u Ubu i Okružnog suda u Valjevu i to zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Sgzz. 803/08 od 22. oktobra 2008. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti, jer nije podnet iz razloga predviđenog članom 417. Zakona o parničnom postupku. Naime, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne ukazuje da su odluke sudova zasnovane na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, već se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

4. Podnositeljka ustavne žalbe u prilog tvrdnje da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda povređeno njeno Ustavom zajemčeno pravo na jednaku zaštitu prava, navodi jedino to da Vrhovni sud Srbije nije primenio „odredbe člana 421. stav 2. u vezi sa čl. 406. i 407, a sve u vezi sa članom 398. stav 1. tač. 1. i 3. Zakona o parničnom postupku“.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenog rešenja, (u daljem tekstu: ZPP), propisano je: da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona (član 417.); da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek (član 418.); da kada Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva, a ako u čl. 413. do 420. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno se primenjuju odredbe člana 397, čl. 400. do 406, 410. i 411. ovog zakona (član 421. st. 1. i 2.).

Prema odredbi člana 404. ZPP, koja se shodno primenjuje u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, predviđeno je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja, nije učinio prvostepeni sud. Odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je, protivno odredbama ovog zakona, sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.).

Iz navedenih zakonskih odredaba proističe da se ovaj vanredni pravni lek, u pogledu osnova, može izjaviti samo povodom učinjene apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP, dok se odgovarajuće odredbe navedenog Zakona koje se odnose na postupak po žalbi ili reviziji mogu shodno primenjivati na postupak po zahtevu za zaštitu zakonitosti isključivo ako u odredbama koje neposredno uređuju ovo pravno sredstvo nije šta drugo predviđeno.

Prema tome, izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti u konkretnom slučaju zbog povrede materijalnog prava, predstavljalo je okolnost koja izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, jer nije izjavljen iz zakonom propisanog razloga, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 803/08 od 22. oktobra 2008. godine zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljenog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi izneti u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o učinjenoj povredi ustavnog prava na jednaku zaštitu prava podnositeljke ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. U pogledu osporene presude Opštinskog suda u Ubu P. 212/04 od 25. decembra 2007. godine i osporene presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 478/08 od 13. maja 2008. godine, Ustavni sud konstatuje da je u predmetnom parničnom postupku donošenjem odluke po žalbi iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovakvo pravno stanovište može se primeniti kada izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti nije bio dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljen na zakonom dozvoljen način ili iz zakonom dozvoljenih razloga. Kako je u konkretnom slučaju, zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, jer nije bio izjavljen iz zakonom dozvoljenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu sudsku odluku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na osporene presude Opštinskog suda u Ubu i Okružnog suda u Valjevu ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke podnositeljki ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje Okružnog suda u Valjevu primila pre 22. oktobra 2008. godine, kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije, a da je ustavna žalba izjavljena 23. januara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o službenosti prolaza

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti