Utvrđena povreda prava na imovinu u stečajnom postupku društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe bivših zaposlenih i utvrdio povredu prava na imovinu. Država je odgovorna za neisplatu njihovih priznatih potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad preduzećem sa većinskim društvenim kapitalom, te je određena naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-103/2010
18.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj ž albi Vladimira Tomića iz Petrovaradina, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vladimira Tomića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu P1. 298/07, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Tomić iz Petrovaradina podneo je 8. januara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela neposredne primene zajemčenih prava, načela zabrane diskriminacije i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 18, članom 21. i članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu P1. 298/07.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je u pitanju radni spor, a da parnica traje tri godine. Dalje je naveo da presuda Opštinskog suda u Somboru P1. 298/07 nije doneta niti ekspedovana u razumnom roku. Takođe je naveo „da Opštinski sud u Somboru štiti diskriminaciju koju tužena škola sistematski sprovodi nad njim“. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da su mu povređena navedena Ustavom zajemčena načela i prava.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 5. januara 2011. godine postavio zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Somboru P1. 298/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 10. januara 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Somboru tužbu protiv tužene - Škola za posebno muzičko obrazovanje „Petar Konjović“ iz Sombora, radi poništaja odluke tužene i zasnivanja radnog odnosa tužioca. Uz tužbu je podneo i predlog da se odredi privremena mera kojom bi se naložilo tuženoj da tužioca, kao kandidata na konkursu, primi na rad. Predmet je zaveden pod brojem P1. 38/07.

Opštinski sud u Somboru je 5. marta 2007. godine, na predlog tužioca, doneo rešenje da se spoji parnica u ovom predmetu sa parnicom u predmetu P1. 82/07, u kojoj je tužilac tražio poništaj konkursa objavljenog 30. januara 2007. godine, te je određeno da će se postupak voditi pod jedinstvenim brojem P1. 38/07.

Opštinski sud u Somboru je 29. marta 2007. godine doneo presudu P1. 38/07, kojom je: u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca; u stavu drugom izreke obavezao tuženu da tužioca kao konkursnog kandidata po konkursu od 21. novembra 2006. godine primi u radni odnos prema uslovima tog konkursa; u stavu trećem izreke poništio konkurs tužene objavljen 30. januara 2007. godine za prijem u radni odnos profesora ili nastavnika violončela na određeno vreme, do povratka radnice sa porodiljskog odsustva; u stavu četvrtom izreke odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražen poništaj odluke tužene broj 013/2006 od 27. decembra 2006. godine, kojom je privremeni školski odbor tužene odbio prigovor tužioca protiv odluke direktora tužene o izboru kandidata za nastavnika violončela po konkursu od 21. novembra 2006. godine; u stavu petom izreke odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Okružni sud u Somboru je 14. juna 2007. godine, odlučujući o žalbi tužene, doneo presudu Gž1. 797/07, kojom je usvojio žalbu tužene, ukinuo presudu Opštinskog suda u Somboru P1. 38/07 od 29. marta 2007. godine u stavu drugom izreke i tužbu u tom delu odbacio, dok je ukinuo prvostepenu presudu u stavu trećem izreke i u tom delu, kao i u pogledu odluke o troškovima postupka, predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P1. 298/07 i zakazano je ukupno 13 ročišta za glavnu raspravu (20. novembra 2007. godine, 29. januara, 13. marta, 22. aprila, 22. maja, 26. juna, 29. jula, 9. oktobra, 25. novembra i 11. decembra 2008. godine, 29. januara, 10. marta i 23. aprila 2009. godine).

Tužilac je podneskom od 23. marta 2009. godine precizirao tužbeni zahtev, te je predložio da se poništi odluka tužene broj 013/2006 od 27. decembra 2006. godine, da se obaveže tužena da tužiocu isplati lične dohotke za period od 27. decembra 2006. godine do 11. novembra 2007. godine , sa pripadaju ćom zakonskom zateznom kamatom i da se obaveže tužena da tužiocu naknadi parnič ne troškove.

Opštinski sud u Somboru je 23. aprila 2009. godine doneo presudu P1. 298/07, kojom je: u stavu prvom izreke poništio odluku tužene broj 013/2006 od 27. decembra 2006. godine; u stavu drugom izreke odbio deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati lične dohotke za period od 27. decembra 2006. godine do 11. novembra 2007. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, u kom periodu je tužilac bio lišen prava na rad kod tužene; u stavu trećem izreke obavezao tuženu da tužiocu naknadi parnične troškove prema uspehu u sporu. Pismeni otpravak prvostepene presude je dostavljen tužiocu 30. novembra 2009. godine, a punomoćniku tužene 13. januara 2010. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 18. marta 2011. godine, odlučujući o žalbama tužioca i tužene, doneo presudu Gž1. 3321/10, kojom je: u stavu prvom izreke usvojio žalbu tužene, ukinuo presudu Opštinskog suda u Somboru P1. 298/07 od 23. aprila 2009. godine u stavu prvom izreke kojim je poništena odluka tužene broj 013/2006 od 27. decembra 2006. godine i u tom delu tužbu odbacio; u stavu drugom izreke odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu isplati lične dohotke za period od 27. decembra 2006. godine do 11. novembra 2007. godine; u stavu trećem izreke preinačio odluku o troškovima postupka, tako što je obavezao tužioca da isplati tuženoj troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu. U obrazloženju drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 346. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kojim je propisano da sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu; da su u konkretnom slučaju osnovana isticanja u žalbi da je o zahtevu tužioca za poništaj odluke tužene broj 012/2006 od 27. decembra 2006. godine već pravnosnažno odlučeno presudom Opštinskog suda u Somboru P1. 38/07 od 29. marta 2007. godine kojom je taj deo zahteva tužioca odbijen, te kako tužilac na taj deo zahteva nije izjavio žalbu, isti je pravnosnažan istekom roka za izjavljivanje žalbe, te nije bilo mesta ponovnom odlučivanju o ovom delu zahteva tužbe; da kako tužilac zahtev za naknadu zarade za period od 27. decembra 2006. godine do 11. novembra 2007. godine zasniva na stavu da je odluka tužene broj 012/2006 od 27. decembra 2006. godine nezakonita, te budući da je taj deo njegovog zahteva za poništaj navedene odluke pravnosnažno odbijen kao neosnovan, nije bilo ni osnova da se tužiocu dosudi naknada zarade za navedeni period, te je pravilno u tom delu prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih načela i prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 18. stav 1. Ustava je utvrđeno da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju.

Odredbama člana 21. Ustava je , pored ostalog, utvrđeno : da su pre d Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakons ku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog inva liditeta (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 10. januara 2007. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Somboru, a da je okončan presudom Apelacionog sud a u Novom Sadu Gž1. 3321/10 od 18. marta 2011. godine .

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je on trajao četiri godine i dva meseca.

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom konkretnom slučaju. Složenost pravnih pitanja i činjeničnog st anja u konkretnom sporu, ponašanje pod nosioca ustavne žalbe, postupanje sudova koji s u vodili postupak, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je postupak u izvesnoj meri bio usložnjen spajanjem parnice u predmetu P1. 82/07 sa parnicom u predmetu P1. 38/07 . Takođe, dužem trajanju postupka je doprinela i potreba da se sasluša veći broj svedoka koje je predložio podnosilac ustavne žalbe.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe i njegovo ponašanje u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je našao da je nakon dve godine i dva meseca od početka postupka podnosilac ustavne žalbe, praktično , izgubio pravni interes za vođenje spora. Naime, podnosilac je tužbom tražio da se poništi odluka tužene broj 012/2006 od 27. dece mbra 2006. godine i da bude primljen u radni odnos, da se poništi konkurs tužene objavljen 30. januara 2007. godine i da se obaveže tužena da tužiocu isplati lične dohotke za period od 27. decembra 2006. godine do 11. novembra 2007. godine. U konkretnom slu čaju, o tužbenom zahtevu podnosioca da se poništi odluka tužene broj 012/20 06 od 27. decembra 2006. godine pravnosnažno je odlučeno presudom Opštinskog suda u Somboru P1. 38/07 od 29. marta 2007. godine, s obzirom na to da podnosilac nije izjavio žalbu protiv navedene presude , kojom je u stavu četvrtom izreke presude odbijen taj deo njegovog tužbenog zahtev a. Takođe, o zahtevu podnosioca da bude primljen u radni odnos pravnosnažno je odlučeno presudom Okružnog sud u Somboru Gž1. 797/07 od 14. juna 2007. godine, kojom je tužba u tom delu odbačena. Konačno, podnosilac ustavne žalbe je podneskom 23. marta 2009. godine de facto povukao tužbeni zahtev da se poništi konkurs tužene objavljen 30. januara 2007. godine, te je ostalo da se odluči jedino o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu zarade. Imajući u vidu je zahtev za naknadu zarade za period od 27. decembra 2006. godine do 11. novembra 2007. godine podnosilac zasnivao na stavu da je odluka tužene broj 012/2006 od 27. decembra 20 06. godine nezakonita, a da je taj deo njegovog zahteva za poništaj navedene odluke pravnosnažno odbijen kao neosnovan , nije bilo osnova ni da se u tom delu usvoji njegov tužbeni zahtev.

Ispitujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je Opštinski sud u Somboru održao sva ročišta za glavnu raspravu, koja su redovno zakazivana i radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja izveo sve dokaze koje su predložile parnične stranke. Jedini propust koji bi se mogao staviti na teret postupajućim sudovima jeste činjenica da je pismeni otpravak presude Opštinskog suda u Somboru P1. 298/07 od 23. aprila 2009. godine izrađen i dostavljen parničnim strankama nakon sedam meseci od njenog donošenja.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Somboru u predmetu P1. 298/07 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da je povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud konstatuje da nema osnova za tvrdnje da je podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan zbog nekog ličnog svojstva, niti su pruženi bilo kakvi dokazi u tom smislu, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

U vezi sa istaknutom povredom načela neposredne primene zajemčenih prava iz člana 18. Ustava, Ustavni sud je ocenio d a se navedenim ustavnim načelom, s obzirom na njegov smisao i sadržinu, ne jemč i nijedno samostalno ljudsko pravo ili sloboda, te se ono ni ne može štititi u postupku po ustavnoj žalbi.

Ustavni sud je, stoga, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom ili Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na imovinu u stečajnom postupku društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti