Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 18 godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadruge radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2014/08, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 1729/11.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju , iz Novog Sada , je podnela 4. marta 2011. godine, preko punomoćnika Čedomira R. Nikolića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2014/08.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da predmetni parnični postupak traje od 11. septembra 1996. godine, ali da do podnošenja ustavne žalbe nije bio okončan i da su sudovi svojim postupanjem uslovili da podnosilac dugo bude u neizvesnom očekivanju okončanja parnice, te da bez toga nad njim sigurno ne bi bio otvoren stečajni postupak. Dalje je istakao da predmet nije bio pravno složen, a čak i da jeste, takva činjenica ne bi mogla opravdati odugovlačenje postupka. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da mu je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2014/08 povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku i da mu se utvrdi pravo na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Novom Sadu P. 1729/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 11. septembra 1996. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv troje tuženih – V. V iz Sremske Mitrovice i Đ. F i G. A, oboje iz Novog Sada, radi isplate iznosa od 15.022,66 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 19. februar 1998. godine nije održano, jer tuženi nisu uredno pozvani.

Na ročištu održanom 17. februara 2000. godine je konstatovano da je tužba povučena u odnosu na tuženog trećeg reda i da se postupak u odnosu na njega obustavlja, a u odnosu na tuženog drugog reda postupak je prekinut. Na ročištu održanom 22. januara 2001. godine je određeno izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, a nalaz je dostavljen sudu 22. februara 2001. godine.

Na ročištu održanom 1. novembra 2001. godine, u odsustvu uredno pozvanog punomoćnika tužioca, određeno je mirovanje postupka od 1. novembra 2001. godine.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 5. februara 2002. godine predložio da se nastavi postupak u ovoj parnici. Na ročištu održanom 26. juna 2002. godine je određeno izvođenje dokaza dopunskim veštačenjem preko sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, dopunski nalaz je dostavljen sudu 1. jula 2002. godine, a na ročištu od 17. oktobra 2002. godine je izveden dokaz saslušanjem sudskog veštaka. Na ročištu od 4. decembra 2002. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5582/96 od 4. decembra 2002. godine je usvojen u celosti tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da mu isplati iznos od 380.550,53 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30. juna 2002. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 90.570,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 947/03 od 25. novembra 2004. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5582/96 od 4. decembra 2002. godine.

U ponovnom postupku spis ovog predmeta P. 9437/04 spojen je sa parnicom P. 7623/04, a rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu P. 7623/04 od 25. februara 2008. godine razdvojeni su postupci i ova parnica je nastavljena pod brojem P. 2014/08.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu P. 2014/08 od 17. marta 2008. godine je određeno dopunsko finansijsko veštačenje, a nalaz je dostavljen sudu 16. aprila 2008. godine.

Potom su održana ročišta 30. maja i 26. septembra , kao i 28. novembra 2008. godine , na kome je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 2014/08 od 28. novembra 2008. godine je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 542.880,98 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. aprila 2008. godine do isplate, kao i za troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud je presudom Gž. 4522/10 od 22. juna 2010. goidne, potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 2014/08 od 28. novembra 2008. godine.

Odlučujući o reviziji tužioca, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 3488/10 od 22. decembra 2010. godine prekinuo postupak po reviziji, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4522/10 od 22. juna 2010. godine, usled otvaranja stečaja nad tužiocem, rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 213/10 od 9. novembra 2010. godine.

Postupajući po zahtevu punomoćnika tužioca od 28. februara 2011. godine, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 3488/10 od 1. aprila 2011. godine ispravio rešenje Rev. 3488/10 od 22. decembra 2010. godine u pogledu pogrešnog označenja datuma.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 9. maja 2011. godine obavestio je Vrhovni kasacioni sud, preko Osnovnog suda u Novom Sadu, o tome da je stečajni upravnik preuzeo parnicu.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem P. 15909/10 od 6. juna 2011. godine odredio nastavak postupka u ovoj parnici i oglasio se stvarno nenadležnim, a spise predmeta je, po pravnosnažnosti rešenja, dostavio Privrednom sudu u Novom Sadu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Privredni sud u Novom Sadu je, na ročištu održanom 7. novembra 2011. godine, doneo rešenje da se spisi predmeta dostave Vrhovnom kasacionom sudu , radi odlučivanja o reviziji tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 1288/11 od 8. decembra 2011. godine odbacio predlog za nastavak revizijskog postupka, koji je prekinut rešenjem Vrhovnog kasacinog suda Rev. 3488/11 od 22. decembra 2010. godine, jer je dotadašnjem punomoćniku, rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 213/10 od 9. novembra 2010. godine o otvaranju stečajnog postupka nad tužiocem, prestalo da važi punomoćje izdato od strane ranijeg zastupnika tužioca, a kako punomoćnik nije priložio punomoćje izdato od strane stečajnog upravnika, s obzirom na to da u postupku po reviziji stranku mora zastupati advokat, to predlog stečajnog upravnika za nastavak revizijskog postupka nije dozvoljen.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 5. februara 2013. godine podneo predlog za ponavljanje parničnog postupka zbog povrede prava na pravično suđenje, utvrđenog odlukama Ustavnog suda.

Pred Privrednim sudom u Novom Sadu je zakazano ročište za 24. decembar 2013. godine.

4. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 11. septembra 1996. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu i još uvek nije pravnosnažno okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak od ponošenja tužbe do odlučivanja po ustavnoj žalbi traje 18 godina, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije u tolikoj meri bio činjenično i pravno složen da bi mogao opravdati osamnaestogodišnje trajanje postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da ce o njegovom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su tužilac i njegov punomoćnik, u određenoj meri doprineli neopravdano dugom trajanju parničnog postupka. Naime, prvo ročište za glavnu raspravu je održano nakon jedne godine i pet meseci, jer tuženima nisu mogle biti dostavljene tužbe zbog netačnih adresa označenih u tužbi. Punomoćnik tužioca, iako uredno pozvan, nije pristupio ročištu zakazanom za 1. novembar 2001. godine, na kome je određeno mirovanje postupka. Pored toga, nakon donošenja rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3488/10 od 22. decembra 2010. godine , kojim je prekinut postupak po reviziji tužioca, usled otvaranja stečaja nad tužiocem, punomoćnik tužioca je podneskom od 9. maja 2011. godine obavestio Vrhovni kasacioni sud da je stečajni upravnik preuzeo parnicu, ali kako stranku u postupku po revizijim mora zastupati advokat, to je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1288/11 od 8. decembra 2011. godine odbačen kao nedozvoljen predlog stečajnog upravnika za nastavak revizijskog postupka, a punomoćnik tužioca nakon toga nije predlagao nastavak postupka po reviziji, niti je dostavio punomoćje izdato od strane stečajnog upravnika tužioca.

Ipak, osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima, odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. U prilog navedenoj činjenici govori i to da je po ukidanju prve presude prvostepenog suda, u ponovnom postupku spis ovog predmeta spojen sa parnicom P. 7623/04, radi zajedničkog raspravljanja, zbog ubrzanja raspravljanja, ali je ovaj postupak nakon četiri godine, razdvojen. Pored toga, nakon donošenja rešenja Vrhovnog kasacionog suda o prekidu postupka po reviziji, Osnovni sud u Novom Sadu je nastavio postupak i oglasio se stvarno nenadležnim, a po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta je dostavio Privrednom sudu u Novom Sadu.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – US ), ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu da utvrđenu povred u prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, jer nije odlučeno o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4522/10 od 22. juna 2010. godine, to je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak, okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka, kao i doprinos podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti