Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privrednog društva „H.“ a.d. i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Poništava se rešenje Privrednog suda jer nije obrazložio odluku o odbijanju prigovora na obustavu izvršnog postupka protiv brisanog dužnika, ignorišući ključne navode.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „H.“ a.d. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „H.“ a.d. Beograd i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV(I). 341/19 od 27. septembra 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Beogradu IPV(I). 341/19 od 27. septembra 2019. godine i određuje se da navedeni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv zaključka javnog izvršitelja T . P . iz Beograda I.I. 33/14 od 29. avgusta 2019. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. „H .“ a.d. Beograd je, 11. oktobra 2019. godine , preko punomoćnika M. R, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu IPV(I). 341/19 od 27. septembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim drugostepenim rešenjem izvršnog suda odbijen prigovor podnosioca kao izvršnog poverioca izjavljen protiv zaključka javnog izvršitelja kojim je obustavljen izvršni postupak protiv izvršnog dužnika-privrednog društva, u smislu odredbe člana 76. stav 1. tač. 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, kojim je propisano da sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koje je pravno lice, a nema pravnog sledbenika; da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata nakon sprovedene prinudne likvidacije; da se podnosilac u prigovoru protiv zaključka javnog izvršitelja o obustavi izvršenja pozvao na specijalne odredbe Zakona o privrednim društvima koje uređuje status privrednog društva u slučaju prinudne likvidacije i pravne posledice prinudne likvidacije (čl. 547a. i 548.); da je podnosilac izneo razloge zbog kojih predmetni izvršni postupak nije trebalo obustaviti, nego ga prekinuti i nastaviti prema članu-osnivaču izvršnog dužnika privrednog društava koje je brisano iz registra privrednih subjekata, a koji član-osnivač odgovora za obaveze brisanog privrednog društva; da Privredni sud u Beogradu nije cenio navedene odlučne činjenice, čim je podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku; da je Ustavni sud, pri suštinskom identičnom činjeničnom stanju, Odlukom Už-3935/2015 od 18. maja 2017. godine usvojio ustavnu žalbu.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeni akt.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac „H.“ a.d. Beograd, ovde podnosilac ustavne žalbe, je podnelo predlog za izvršenje Privrednom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika „B.“ d.o.o. Beograd, na osnovu izvršne isprave – izvoda iz registra založnih prava na pokretnim stvarima , radi namirenja novčanog potraživanja. Privredni sud u Beogradu je rešenjem I.I. 155/13 od 8. aprila 2013. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Javni izvršitelj T . P . iz Beograd je zaključkom I.I. od 29. avgusta 2019. godine obustavila izvršenje, u smislu odredbe člana 76. stav 1. ta čke) 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, kojim je propisano da sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koje je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, a u konkretnom slučaju je utvrđeno da je izvršni dužnik brisan iz registra privredni h subjekata.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog zaključka izjavio prigovor u kojem je naveo: da je javni izvršitelj bio dužan da donese odluku o prekidu izvršnog postupka, u smislu odredbe člana 547a stav 3. Zakona o privrednim društvima , a da zatim na zahtev podnosioca, kao izvršnog poverioca, donese odluku o nastavku postupka, u smislu odredbe člana 547a stav 4 . istog zakona ; da se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 76. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, s obzirom na to da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u skladu sa članom 548. Z akona o privrednim društvima, te da su članovi društva odgovorni za obaveze društva shodno čl. 545. i 548. Zakona o privrednim društvima; da se izvršenje nastavi prema R. R, koji je vlasnik 100% udela člana privrednog društva „T.“ d.o.o. Beograd, koje je takođe brisano iz registra privrednih društva ( a koje je bilo član izvršnog dužnika sa 100% učešća u osnovnom kapitalu).

Privredni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 341/19 od 27. septembra 2019. godine odbio prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrdio zaključak javnog izvršitelja. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je izvršni dužnik kao stranka u postupku brisan iz registra i da nema pravnog sledbenika, te je javni izvršitelj pravilno primenio predmetnu odredbu člana Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine; da je izvršni sud ceni o i ostale navode izvršnog poverioca, ali ih nije posebno obrazlagao, budući da nisu od uticaja na drugačije donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana Zakona o izvršenju i obezbeđenju ( „Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14. i 139/14), koji se primenjivao u predmetnom izvršnom postupku, bilo je propisano: da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku i odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik (član 23. st. 1. i 2.); da sud obustavlja izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika (član 76. stav 1. tač ka 3)).

Odredbama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14, 5/15, 44/18, 95/18 i 91/19), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da članovi društva s ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva odgovaraju solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka (član 545. st. 2.) ; da se od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju (član 547a. stav 3.); da se prekinuti postupci iz stava 3. ovog člana, mogu nastaviti nakon brisanja društva iz registra, na zahtev članova, odnosno poverilaca brisanog društva u skladu sa članom 548. ovog zakona (član 547a . stav 4.); da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka (član 548. stav 1.); da nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama člana 545. ovog zakona o odgovornosti članova društva u slučaju likvidacije (član 548. stav 3 .); da izuzetno od stava 3. ovog člana, kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra (član 548. stav 4.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava podnosioca na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava temelji na činjenici da izvršni sud nije odgovorio na navode iz njegovog prigovora podnetog protiv zaključka javnog izvršitelja o obustavi izvršenja, i to da je javni izvršitelj bio dužan da donese odluku o prekidu izvršnog postupka, u smislu odredbe člana 547a. stav 3 . Zakona o privrednim društvima iz 2011. godine , a da zatim na zahtev podnosioca kao poverioca donese odluku o nastavku postupka, u smi slu odredbe člana 547a. stav 4. istoga zakona , da imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u skladu sa članom 548. Zakona o privrednim društvima, te da su članovi društva odgovorni za obaveze društva shodno članovima 548. i 545. istog zakona, te je tražio da se izvršni postupak nastavi prema R . R.

U navedenom kontekstu, Ustavni sud ističe da je jedan od elemenata prava na pravično suđenje i pravo na obrazloženu sudsku odluku i ono podrazumeva obavezu suda da argumentovano i dovoljno obrazloži svoju odluku . Ova obaveza ne može biti shvaćena tako da se u odluci moraju izneti svi detalji i dati odgovori na sve iznesene činjenične i pravne tvrdnje stranaka. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, ali sudovi moraju u svakom slučaju da obrazlože svoju odluku na taj način što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (videti, između ostalih, presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ruiz Torija protiv Španije , predstavka broj 18390/91, od 9. decembra 1994. godine). Takođe, u praksi Evropskog suda za ljudska prava, zauzet je stav da je za ocenu ispunjenosti standarda prava na pravično suđenje neophodno sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta (videti presudu Helle protiv Finske , od 19. decembra 1997. godine, predstavka broj 157/1996/776/1977, od 19. decembra 1997. godine, stav 60.).

Ustavni sud ocenjuje, da se u konkretnom slučaju, izvršni sud u osporenom rešenju nije izjasnio o navodima podnosioca iz prigovora o primeni citiranih odredaba Zakona o privrednim društvima u predmetnom izvršnom postupku, a koji su bili jedini navodi i istovremeno od odlučnog značaja za postupanje i odlučivanje o navedenom pravnom sredstvu. Naime, u konkretnom slučaju izvršni dužnik je kao privredno društvo brisano iz registra privrednih subjekata nakon postupka prinudne likvidacije. Prinudna likvidacija je jedan od osnova za prestanak društva, brisanjem iz registra Agencije za privredne registre. Merodavnim odredbama Zakona o privrednim društvima, na koje se pozvao podnosilac u prigovoru, propisani su razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije, procesne posledice pokretanja postupka prinudne likvidacije na sudske postupke koji su u toku (što se odnosi i na izvršni postupak) , kao i posledice brisanja privrednog društva iz registra, po prinudnoj likvidaciji (a koje posledice se primenjuju i u izvršnom postupku).

Ustavni sud, takođe, ukazuje da je, na sednici održanoj 18. maja 2017. godine, doneo Odluku Už-3935/2015, koja je objavljena na internet stranici Suda (www.ustavni.sud.rs), kojom je utvrđena povreda prava na pravično suđenje tamo podnosioca zbog neobrazložene odluke izvršnog suda koji nije odgovorio na ključne navode iz prigovora podnosioca ustavne žalbe da li se u konkretnom slučaju mogao nastaviti izvršni postupak prema Đ. S. kao osnivaču brisanog privrednog društva kao izvršnog dužnika, a uzimajući u obzir da ratio legis odredaba Zakona o privrednim društvima iz 2011. godine, predstavlja ne samo zaštitu interesa članova privrednog društva nad kojim se sprovodi likvidacija, već i zaštitu interesa poverilaca tog društva, propisujući da članovi privrednog društva odgovaraju za obaveze tog društva i nakon njegovog brisanja iz registra privrednih subjekata. U rešenjima Us tavnog suda Už-1935/2020 od 14. oktobra 2021. godine i Už-1718/2020 od 15. decembra 2021. godine je utvrđeno da je izvršni postupak prekinut zbog pokretanja postupka prinudne likvidacije nad izvršnim dužnikom, da je izvršni dužnik u međuvremenu brisan iz registra privrednih subjekata, te da podnosilac kao izvršni poverilac, saglasno odredbama Zakona o privrednim društvima, može da traži nastavak istog postupka (u odnosu na kontrolnog člana/akcionara brisanog društva) .

Na kraju, Ustavni sud ukazuje da je, nakon donošenja osporenog akta, usvojen pravni zaključak na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 16. marta 2021. godine u vezi sa odgovornošću kontrolnog člana društva za obaveze prinudno likvidiranog društva. U obrazloženju pravnog zaključka je, između ostalog, navedeno: da u predmetima izvršenja, kada u toku postupka izvršenja nad dužnikom dođe do pokretanja postupka prinudne likvidacije, postupak izvršenja se prekida po sili zakona, i da nakon brisanja društva iz registra, član ili poverilac brisanog društva može podneti predlog za nastavak postupka prema osnivaču/kontrolnom članu društva, koji odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra; da se uz predlog dostavlja izvod iz registra Agencije za privredne registre na osnovu kog se utvrđuje osnivač društva i kontrolni član; da se ne može, na osnovu podataka iz registra Agencije za privredne registre, nastaviti prekinuti postupak izvršenja u odnosu na člana društva (koji nije kontrolni), već se u ovim situacijama moraju dostaviti isprave iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz kojih se može utvrditi ko je novi dužnik obaveze i u kojoj visini (detaljnije obrazloženje na veb-sajtu https://www.vk.sud.rs/sr – Bilten Vrhovnog kasacionog suda, 2021-1).

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da osporeno drugostepeno rešenje nije obrazloženo na način koji zadovoljava standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava, te da je tim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu IPV(I). 341/19 od 27. septembra 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud smatra da se štetne posledice utvrđene povred e prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određivanjem da Privredni sud u Beogradu donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv zaključka javnog izvršitelja T . P . iz Beograda I.I. 33/14 od 29. avgusta 2019. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti