Povreda prava na pravično suđenje, imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, poništava rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzanja postupka kao proizvoljna. Utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke prema društvenom preduzeću u trajanju od 12 godina.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10310/2019
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . P . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 135/19 od 22. aprila 2019. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 105/19 od 19. avgusta 2019. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništavaju se rešenje Osnovnog suda u Čačku R4I. 135/19 od 22. aprila 2019. godine i rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 105/19 od 19. avgusta 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. P . i utvrđuje da su mu povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8033/10 (koji je spojen spisima predmeta I. 8053/10).

4. Utvrđuje se pravo M. P . na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem Opštinskog sud a u Čačku I. 1184/07 od 9. oktobra 2007. godine , umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu , 10. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika A. P, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 135/19 od 22. aprila 2019. godine i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 105/19 od 19. avgusta 2019. godine, zbog povrede čl. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava . Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) čiju povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe iz člana 32. Ustava kojim je zajemčeno isto pravo. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac ukazao i na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku u predmetu I.8033/10 (koji je spojen spisima I. 8053/10); da je osporenim prvostepenim rešenjem odbijen prigovor sa obrazloženjem da je 5. jula 2016. godine doneto rešenje o obustavi postupka, te da nakon okončanja postupka stranka nema pravo na prigovor; da je podnosilac u žalbi protiv osporenog prvostepenog akta posebno ukazao na to da on kao izvršni poverilac nikada nije povukao predlog za izvršenje i da u odnosu na njega izvršni postupak nikada nije obustavljen, odnosno da spisi predmeta ne sadrže rešenje o obustavi postupka od 5. jula 2016. godine i da prvostepeni sud opšte nije izvršio uvid u spise predmeta; da je osporenim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba podnosioca sa obrazloženjem da je rešenjem od 5. jula 2016. godine obustavljen postupak u ovoj pravnoj stvari, a koji datum rešavanja je generisan u poslovnom softveru, pa kako se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je postup ak u označenom predmetu okončan; da ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu izvršili uvid u spise predmeta kako bi videli sadržinu predmetnog rešenja o obustavi postupka i da je navedeno bilo neophodno i kako bi se utvrdilo da li uopšte postoji takvo rešenje u spisima predmeta.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio U stavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog u stavnog prava i poništi osporene akte.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku R4I. 135/19, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac M. P, ovde podnosilac ustavne žalbe, i drugi izvršni poverioci podneli su 11. septembra 2007. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku, na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 1416/03 od 15. marta 2007. godine, protiv izvršnog dužnika DP „C .“ Čačak, radi namirenja novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 1184/07 od 9. oktobra 2007. godine odredio predloženo izvršenje. Izvršni dužnik je u trenutku utvrđenja potraživanja i pokretanja izvršnog postupka bi lo preduzeće sa većinskim državnim odnosno društvenim kapitalom.

Nakon uspostavlja nove mreže sudova postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 8033/10.

Podnosilac ustavne žalbe je 26. februara 2019. godine Osnovnom sudu u Čačku podneo prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 8033/10 (spojen spisima predmeta I. 8053/10). Po navedenom prigovoru je formiran predmet R4I. 135/19. U navedenom predmetu nalazi se izveštaj postupajućeg sudije od 1. marta 2019. godine u kojem je konstatovano da je dana 5. jula 2016. godine doneto rešenje o obustavi.

Osnovni sud u Čačku je osporenim rešenjem R4I. 135/19 od 22. aprila 2019. godine odbio kao neosnovan prigovor. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršen uvid u AVP za spise predmeta ovog suda I. 8033/10 i izjašnjenje postupajućeg sudije; da je 5. jula 2016. godine doneto rešenje o o obustavi izvršnog postupka; da u toku trajanja izvršnog postupka podnosilac ustavne žalbe nije naplatio svoje potraživanje; da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem; da kako je uvidom u upisnik ovog suda utvrđeno da se postupak u ovoj pravnoj stvari vodi kao završen, ta činjenica ukazuje da je postupak pred Osnovnim sudom u Čaku okončan, te da nakon okončanja postupka stranka nema pravo na prigovor.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo žalbu protiv osporenog prvostepenog rešenja u kojoj je, između ostalog, naveo da spisi predmeta ne sadrže rešenje o obustavi postupka od 5. jula 201 6. godine, da je za odluku u ovoj pravnoj stvari bilo nužno da se izvrši uvid u spise predmeta i u predmetno rešenje o obustavi izvršnog postupka čiji se broj ne pominje.

Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 105/19 od 19. avgusta 2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnoisioca. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da se neosnovano žalbom osporava pravilnost prvostepenog rešenja, jer je rešenjem od 5. jula 2016. godine (na osnovu odredbe člana 547. ZIO) obustavljen postupak u ovoj pravnoj stvari, a koji datum rešavanja je generisan u poslovnom softveru, pa kako se izvršni postupak okončava obustavom, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je postupak u označenom predmetu okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. st av 1.); da ispitni postupak počinje time što predsednik suda zahteva od sudije ili predsednika veća da mu dostavi izveštaj u roku od 15 dana , da izveštaj sadrži izjašnjenje o razvoju postupka u vremenu, da p redsednik suda može zahtevati da mu se dostave spisi predmeta ako, s obzirom na sadržinu prigovora, smatra da ih treba proučiti (član 9.) ; da predsednik suda proučava izveštaj i spise predmeta i primenjuje merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku (član 4.) i posle toga, rešenjem prigovor odbija ili ga usvaja i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 10. st. 1. i 2.) .

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17 -autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započ eto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 75. navedenom zakona bilo je propisano da se izvršni postupak ok ončava obustavom ili zaključenjem, a odredbom člana 77. zakona je propisano da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da je osporenim rešenjima Osnovnog suda u Čačku i Višeg suda u Čačku pravnosnažno odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, sa obrazloženjem da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem, a u konkretnom slučaju je 5. jula 2016. godine doneto rešenje o obustavi izvršnog postupka, dok prigovor može da se podnese dok se postupak ne okonča. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je činjenica da je doneto rešenje o obustavi izvršnog postupka utvrđeno na osnovu izvršenog uvida u AVP za spise predmeta I. 8033/10 i izjašnjenje postupajućeg sudije.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da ispitni postupak, po prigovoru radi ubrzavanja, počinje time što pr edsednik suda zahteva od sudije da mu dostavi izveštaj i da izveštaj sadrži izjašnjenje o razvoju postupka u vremenu, a u smislu člana 9. st. 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je, međutim, u sprovednom postupku utvrdio da predmetni izveštaj postupajućeg sudije od 1. marta 2019. godine sadrži samo konstataciju da je 5. jula 2016. godine doneto rešenje o obustavi izvršnog postupka, ali u predmetnom izveštaju nije naveden zakonom propisani razlog za obustavu izvršnog postupka, da li je rešenje o obustavi izvršnog postupka uopšte dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe i da li je podnosilac eventualno koristio pravo na pravno sredstvo protiv tog rešenja, odnosno da li je rešenje o obustavi izvršnog postupka postalo pravnosnažno. Ustavni sud nalazi da samo u slučaju pravnosnažnog okončanja postupka može se smatrati da je izvršni postupak okončan na zakonom propisani način. Upravo u cilju otklanjanja bilo kakve sumnje da je doneto pravnosnažno rešenje o obustavi izvršnog postupka u konkretnom slučaju , Ustavni sud ocenjuje da je prilikom odlučivanja o prigovoru predsednik suda mog ao da koristi zakonsku mogućnost da se njemu dostave spisi predmeta , a u smislu člana 9. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Vezano za pravni stav suda da je obustavljen postupak u ovoj pravnoj stvari, a koji datum rešavanja je generisan u poslovnom softveru (AVP), Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku izričito propisano da predsednik suda proučava samo izveštaj i spise predmeta i primenjuje merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku i posle toga, rešenjem prigovor odbija ili ga usvaja (član 10. st. 1. i 2.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenim osporenim rešenjima Osnovnog suda u Čačku i Višeg suda u Čačku da je prigovor podnet nakon okončanja izvršnog postupka, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4I. 135/19 od 22. aprila 2019. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 105/19 od 19. avgusta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 135/19 od 22. aprila 2019. godine i osporenog rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 105/19 od 19. avgusta 2019. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8033/10 (koji je spojen spisima predmeta I. 8053/10) , Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao 12 godine, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnosioca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8033/10 (koji je spojen spisima predmeta I. 8053/10) , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud najpre ukazuje da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac ukazao i na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku. Zatim, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Čačku da obezbedi n amirenje potraživanja podnosioca koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8033/10 (koji je spojen spisima predmeta I. 8053/10) , odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Ustavni sud je najpre konstatovao da u ustavnoj žalbi nije postavljen zahtev za naknadu materijalne štete. Međutim, imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite prava na imovinu u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da su u međuvremenu izmenjena zakonska rešenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Sud smatra da se, u konkretnom slučaju, može utvrditi pravo na naknadu materijalne štete, kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4 . izreke, utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1184/07 od 9. oktobra 2007. godine, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Ustavni sud ukazuje da čl. 1. i 3. Ustava ne jemče ustavna prava, te stoga ne mogu biti osnov za podnošenja ustavne žalbe.

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje, imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti