Pravo na prigovor za ubrzanje postupka pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu V. P. i poništio rešenje kojim je odbijen prigovor za ubrzanje postupka. Utvrđeno je da su sudovi proizvoljno smatrali da postupanje izvršitelja nije podložno sudskoj kontroli razumnog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10318/2020
23.10.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. P. iz Nove Varoši, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. P. i utvrđuje da je stavom prvim rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 67/20 od 25. septembra 2020. godine i rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/20 od 7. avgusta 2020. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se stav prvi izreke rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 67/20 od 25. septembra 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljene u postupku radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 36887/10, a nakon toga pred javnim izvršiteljem Miroslavom Injcem iz Čačka.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. P. iz Nove Varoši, podnela je preko punomoćnika S. P, advokata iz Nove Varoši, Ustavnom sudu 20. oktobra 2020. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 67/20 od 25. septembra 2020. godine i rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/20 od 7. avgusta 2020. godine, zbog povrede prava pa pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Osporenim rešenjima je pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se utvrdi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 36887/10, sa obrazloženjem da izvršenje sada sprovodi javni izvršitelj, te da prigovor može da se podnese samo dok postupak nije okončan pred sudom.

Podnositeljka predlaže da Ustavni sud poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Čačku je osporenim rešenjem R4i. 81/20 od 7. avgusta 2020. godine, odbio kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 36887/10, sa obrazloženjem da je prigovor podnet nakon što je postupak pred sudom okončan, tj. nakon što je predmet poveren javnom izvršitelju Miroslavu Injcu iz Čačka na dalje sprovođenje, kao licu koje vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena zakonom, čije postupanje se ne može ceniti merilima propisanim odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se isto odnosi samo na trajanje postupka pred sudom i postupanje suda.

Viši sud u Čačku je doneo osporeno drguostepeno rešenje Ržg. 67/20 od 25. septembra 2020. godine kojim je: u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu punomoćnika predlagača izjavljenu 25. avgusta 2020. godine i potvrdio prvostepeno rešenje; u stavu drugom izreke odbacio kao neblagovremenu žalbu predlagača izjavljenu 19. avgusta 2020. godine zbog neodlučivanja o prigovoru zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 36887/10. U obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno je: da je prvostepeni sud pravilno odbio podneti prigovor, jer je podnet nakon što je zaključkom predsednika suda određeno da će se izvršenje sprovoditi pred javnim izvršiteljem; da je pravilno u prvostepenom postupku ocenjeno da postupanje javnog izvršitelja ne može biti predmet razmatranja u postupku radi ubrzavanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 36887/10 , imajući u vidu da postupak koji se vodi pred javnim izvršiteljem nije sudski postupak; da je postupajući po žalbi predlagača od 19. avgusta 2020. godine podnetoj zbog neodlučivanja predsednika Osnovnog suda u Čačku po prigovoru od 9. juna 2020. godine, predsednik Višeg suda u Čačku našao da je navedena žalba neblagovremena, shodno odredbama člana 7. stav 4. i člana 15. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojima je propisano da ukoliko predsednik suda ne odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora može se podneti žalba u roku od osam dana od dana kada je taj rok istekao, a da je u konkretnom slučaju taj rok istekao 17. avgusta 2020. godine, a žalba podneta 19. avgusta 2020. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak (član 11. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrarni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporavaju rešenja, kojima je pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 36887/10, sa obrazloženjem da je dostavljanjem spisa predmeta javnom izvršitelju Miroslavu Injcu iz Čačka postupak pred sudom okončan. Ovo stoga što postupak koji se vodi pred javnim izvršiteljem nije sudski postupak.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se pravno stanovište, zauzeto u osporenim rešenjima, da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka neosnovnan, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku samo u postupku pred sudom, dok se postupak pred sudom ne okonča, a da postupak pred javnim izvršiteljem nije sudski postupak, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je stavom prvim osporenog rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 67/20 od 25. septembra 2020. godine i osporenim rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/20 od 7. avgusta 2020. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem stava prvog osporenog drugostepenog rešenja i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj u postupku radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 36887/10, a nakon toga pred javnim izvršiteljem Miroslavom Injcem iz Čačka, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Ustavni sud je utvrdio da je stav drugi osporenog rešenja Višeg suda u Čačku, dakle u delu u kojem je odbačena kao neblagovremena žalba predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, zbog neodlučivanja po prigovoru zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 36887/10, sadrži detaljne, jasne i dovoljne razloge za donetu odluku, koje obrazloženje Ustavni sud ne smatra arbitrarnim, niti proizvoljnim, te je, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost i pravilnost osporenog akta u ovom delu.

Shodno navedenom, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Pravo na prigovor za ubrzanje postupka pred javnim izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti