Povreda prava na zaštitu podataka o ličnosti objavljivanjem adrese

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na zaštitu podataka o ličnosti podnosiocu ustavne žalbe. Objavljivanje njegovog imena i adrese stanovanja na internet stranici Saveta za borbu protiv korupcije predstavljalo je nezakonito i nesrazmerno mešanje u pravo na privatnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10320/2019
22.12.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N . P . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba N. P . i utvrđuje da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 54/19 od 18. juna 2019. godine i presudom Višeg suda u Beogradu Kž.1. 611/19 od 24. septembra 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na zaštitu podataka o ličnosti , zajemčeno članom 42. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. P . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 11. oktobra 2019. godine, preko punomoćnika N. V, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 54/19 od 18. juna 2019. godine i presude Višeg suda u Beogradu Kž.1. 611/19 od 24. septembra 2019. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 42. Ustava Republike Srbije. Obrazlažući povredu člana 42. Ustava, podnosilac se pozvao i na odredb u člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prav a i osnovni h sloboda, navodeći i praksu Evropskog suda za ljudska prava. Podnosilac izjavljuje ustavnu žalbu kao lice koje je u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude imalo svojstvo privatnog tužioca.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, izneto:

- da je podnosilac ustavne žalbe, kao fizičko lice , zakupilo nepokretnost ugovorom od 3. juna 2013. godine, a koja nepokretnost je bila isključivo namenjena za stanovanje; ugovor o zakupu se nalazio u dokumentaciji D, te je jasno da je okrivljeni M.M. prilikom sastavljanja izveštaja imao uvid u ugovor o zakupu;

- da „stav suda da su objavljene adrese, imena i prezimena i drugih fizičkih lica ne može osloboditi okrivljenog odgovornosti za krivično delo koje mu se optužbom stavlja na teret “;

- da je adresa stanovanja podatak o ličnosti, jer je to podatak koji se odnosi na privatnost, na lični i porodični život i time na integritet ličnosti; u konkretnom slučaju, adresa stanovanja podnosioca je, protivno svrsi zaštite interesa građana i same Republike Srbije, objavljena na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije, te je na taj način neovlašćeno učinjena dostupnom neograničenom krugu ljudi koji imaju pristup internetu; interes građana i Republike se ogledao u tome da se upoznaju sa radom D, a koje je društvo kapitala sa 100% vlasništvom države; na napred navedeni način je povređeno pravo iz člana 42. Ustava, kao i član 8. Evropske konvencije;

- da je postupajući prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo;

- da „u daljem svom iskazu okrivljeni potvrđuje da mu je poznato mišljenje Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti od 10. novembra 2015. godine u kojem je navedeno da su 'Poverenik i Zaštitnik građana razgovarali sa predstavnikom Saveta za borbu protiv korupcije o tome da i u situacijama kada je opravdano objavljivanje imena i prezimena nekog lica, nije opravdano objavljivanje kućne adrese i drugih zakonom zaštićenih podataka, bez čijeg objavljivanja se takođe može ostvariti svrha izveštavanja', te isti odmah nakon uvida u saopštenje uklanja adrese iz izveštaja sa sajta Saveta pod izgovorom da je - on tako hteo“;

- da je „sud pogrešno primenio materijalno pravo u pogledu pitanja da li je objavljivanje konkretnog podatka o ličnosti bilo opravdano i zakonito, budući da je reč o podatku koji je navodno objavljen u cilju zaštite javnog interesa, u smislu člana 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“;

- da je „okrivljeni M. i pored svesti da se podaci mogu zloupotrebiti od strane drugih, ipak te iste lične podatke objavio, a što je sve imalo za posledicu da je i posle skoro 4 pune godine od izvršenja dela, Mreža … „K .“ neovlašćeno objavila lične podatke ovde privatnog tužioca – njegovu adresu navodeći da je ovaj podatak dostupan i objavljen u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije od 29. oktobra 2015. godine“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud svojom odlukom ispravi uočene propuste, zaštiti garantovana prava podnosioca ustavne žalbe, te da usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene akte.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje

Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta K. 54/19 Prvog osnovnog suda u Beogradu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je privatni tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, u trenutku objavljivanja Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije br. 360-11699/2015 od 29. oktobra 2015. godine bio direktor javnog preduzeća „E.“;

- da je u toku postupka, podnosilac dostavio pet članaka dnevnih novina „P.“, tri članka magazina „T.“, kao i po jedan članak dnevnih novina „Ve. novosti“ i „V .“, a koji mediji su preneli vest o njegovom zakupu vile u ulici B. br. …; takođe, podnosilac je u toku postupka ukazao postupajućem sudu da je u jednom od članaka magazina „T .“, između ostalog, navedeno: „Pozivamo čitaoce i građane da nam pomognu da se rešimo ovih ljudi. Oni jedino nisu otporni na metal. Na sve drugo jesu. Gospodin P. stanuje u vili koja je bila u vlasništvu D . -a. u ulici B. br. ....“;

- da je Ugovor o zakupu br. 1/1694 od 5. juna 2013. godine zaključen između privrednog društva Društvo … D . d.o.o. Beograd, kao zakupodavca, i podnosioca ustavne žalbe , kao zakupca (sa adresom boravka na Novom Beogradu), te da se odnosi na zakup vile u Beogradu u ulici B. br. ... u vremenskom periodu od 1. avgusta 2013. godine do 31. decembra 2022. godine; navedenim ugovorom je određeno da se predmet zakupa koristi isključivo za stambene potrebe;

- da je na glavnom pretresu od 6. decembra 2017. godine podnosilac izjavio: „ja u svemu ostajem pri navodima privatne tužbe. Objavljivanje mog imena i adrese stanovanja sam doživeo kao političko delovanje ovde okrivljenog i gospođe M. protiv mene i smatram da je tendenciozno objavljena adresa mog stanovanja. Nakon ovoga, po medijima su počeli da se pojavljuju tekstovi o tome gde ja živim. Napominjem da živim sa suprugom i dvoje maloletne dece zbog čega sam imao životnih neprijatnosti, novinari su počeli da fotografišu gde ja stanujem i te slike su se objavljivale zbog čega sam ja smatrao da je ugrožena bezbednost ne samo mene već i moje porodice ; na posebno pitanje punomoćnika privatni tužilac izjavljuje: „U vreme objavljivanja ovog izveštaja ja sam sa porodicom živeo u ul. B. br. ... Ja i danas tu živim. U vezi zakupa ove nekretnine nije pokrenut protiv mene niti jedan postupak“;

- da iz akta Ministarstva unutrašnjih poslova – Uprava za upravne poslove – Odeljenje za državljanstvo i druge upravne poslove 03/15.6.1 br. 205.3.1-850/19 od 17. aprila 2019. godine, između ostalog, proizlazi da je prebivalište N. P . od 19. marta 2009. godine do 13. januara 2015. godine bilo na adresi B.M. br. …/13 na Novom Beogradu, a da je njegovo prebivalište u ulici B. br. ... bilo u vremenskom periodu od 13. januara 2015. godine do 10. januara 2019. godine;

- da je u aktu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – Sektor za nadzor br. 011-00-01476/2015-05 od 20. novembra 2015. godine, donetom povodom predstavke punomoćnika N. P . od 9. novembra 2015. godine, navedeno: „S obzirom na izneto, ukazujemo da, u odnosu na pristup informacijama kojima se zadire u privatnost lica, organ vlasti će u svakom konkretnom slučaju da ceni da li su ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka iz odredbi člana 14. tačke 1-3 Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, pa ako oceni da jesu, informacije će učiniti dostupnim i obrnuto. Međutim, čak i u slučaju da omogući pristup informacijama, organ vlasti je dužan da, vodeći računa o načelima svrsishodnosti i srazmernosti obrade iz odredbi člana 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ne učini dostupnim one podatke lica koje javnost nema opravdan interes da zna, na taj način što će prethodno da zaštiti (anonimizira) određene podatke o ličnosti lica. U skladu sa navedenim, a imajući u vidu navode iz vaše predstavke u vezi sa objavljivanjem predmetnog izveštaja, ukazujemo da je Poverenik dana 10. novembra 2015. godine izdao saopštenje: „Poverenik i Zaštitnik građana razgovarali su sa predstavnikom Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o tome, da i u situacijama kada je opravdano objavljivanje imena i prezimena nekog lica nije opravdano objavljivanje kućne adrese i drugih zakonom zaštićenih podataka, bez čijeg objavljivanja se takođe može ostvariti svrha izveštavanja, koji je prihvatio iz izveštaja Saveta za javnost budu uklonjene adrese stanovanja“, a koje saopštenje je objavljeno na internet prezentaciji Poverenika www.poverenik.rs. Uvidom u internet prezentaciju Saveta za borbu protiv korupcije Republike Srbije na adresi http://goo.gl/2HfwVS, na dan 19. novembra 2015. godine, utvrđeno je da su u Izveštaju o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini“ 72 broj 360-11699/1015 od 29. oktobra 2015. godine objavljena samo imena i prezimena zakupaca nekretnina u javnoj svojini, bez navođenja adresa nepokretnosti“;

- da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1881/16 od 12. septembra 2018. godine okrivljeni M.M. oglašen krivim da je učinio krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i izrečena mu je sudska opomena;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž.1. 723/18 od 3. decembra 2018. godine usvojena žalba branilaca okrivljenog, te je ukinuta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1881/16 od 12. septembra 2018. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- da je okrivljeni M.M. na glavnom pretresu od 11. februara 2019. godine, u predmetu K. 54/19 Prvog osnovnog suda u Beogradu, između ostalog, izjavio: „Ovaj izveštaj se sačinjava i godinu dana i kao takav se potom usvaja i ja kao potpredsednik Saveta ga potpisujem i nemam mogućnosti da odbijem da ga potpišem. Osim toga izveštaj se dostavlja Vladi Republike Srbije koja ga razmatra u roku od 10 dana i ukoliko ima primedbi ona bi nam vratila … Na posebno pitanje punomoćnika privatnog tužioca iz kog razloga su skinuti sa sajta podaci odnosno adresa privatnog tužioca ukoliko su tačni navodi okrivljenog, odgovaram: Te adrese su skinute sa sajta odlukom koju sam ja doneo iz razloga što je svrha izveštaja u odnosu na D . već postignuta i nisam želeo da se ovi podaci dalje koriste od strane drugih za neke svoje lične stvari, a takođe ukazujem da nikada od Poverenika za zaštitu ličnosti nismo dobili nikakav pismeni zahtev za skidanje ovih podataka, a taj poverenik takve zahteve i jedino dostavlja pismeno. Kada sam rekao o korišćenju tih podataka mislio sam da ne želimo da se ti podaci zloupotrebe od strane pojedinaca, a mi smo sve te podatke objavili upravo zbog tih nepokretnosti odnosno da definišemo nepokretnosti…“;

- da je osporenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 54/19 od 18. juna 2019. godine okrivljeni M.M. oslobođen od optužbe da je „dana 29. oktobra 2015. godine na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije www.antikorupcijasavet.gov.rs/storage/global/documents/izvestaj svestan svog dela i njegove zabranjenosti i čije izvršenje hteo, postupajući sa umišljajem, neovlašćeno saopštio i upotrebio u svrhu za koju nisu namenjeni podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu Zakona o javnoj svojini i to tako što je na navedenom sajtu Saveta za borbu protiv korupcije u prilogu 1 izveštaja o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini, na spisku zakupaca vila zaključno sa 31. maja 2014 . godine, objavio lične podatke N. P . navodeći njegovu adresu stanovanja u ulici B. br. …, iako nije imao saglasnost privatnog tužioca za objavljivanje podataka, pri čemu nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbama člana 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti“, čime bi izvršio krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. Krivičnog zakonika; u obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da „s obzirom da su, pored adrese nepokretnosti u ulici B. br. ... označene adrese i drugih nepokretnosti, odnosno više od stotinu različitih adresa, da je pored imena privatnog tužioca kao zakupca određene nepokretnosti, označeno isto toliko različitih drugih imena fizičkih lica i naziva pravnih lica, sud je smatrao da nema dokaza da je objavljivanje predmetnog izveštaja i priloga istog bilo usmereno na bilo koju konkretnu ličnost, bilo koje fizičko ili pravno lice. Imajući u vidu navedeno, sud je smatrao da optužba nije dokazala da je na bilo koji način objavljena adresa prebivališta ili boravišta, odnosno mesto stanovanja bilo kog od označenih lica, te da na taj način nema dokaza da je objavljen bilo koji podatak o ličnosti za koji bi bila potrebna saglasnost ličnosti na koji se taj podatak odnosi… Shodno navedenim odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, s obzirom da je Savet za borbu protiv korupcije obrazovan odlukom Vlade Republike Srbije kojom su mu povereni određeni zadaci, kao i ovlašćenja, Savet za borbu protiv korupcije kao organizacioni oblik, savetodavno telo najvišeg organa izvršne vlasti uvek vrši javno ovlašćenje, jer radi za potrebe Vlade, tako da postupanje Saveta za borbu protiv korupcije u konkretnom slučaju, s obzirom da se odnosi na nepokretnosti koje su u javnoj svojini, nije u suprotnosti sa odredbom člana 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Imajući u vidu da je predmetnom prilikom Savet za borbu protiv korupcije objavio veliki broj adresa nepokretnosti u javnoj svojini, veliki broj fizičkih i pravnih lica kao zakupaca istih, da su predmet izveštaja nepokretnosti u javnoj svojini i kako se od strane ovlašćenih državnih organa raspolaže istima, da se stanje prema izveštaju odnosi na dan 31. maj 2014. godine kada privatni tužilac nije imao prijavljeno prebivalište na predmetnoj adresi, da Savet nije proveravao kako se koriste predmeti zakupa i da li zakupci stanuju u istima, da je Savet postupao kao organizacioni oblik formiran od strane Vlade Republike Srbije i za potrebe Vlade Republike Srbije, da je okrivljeni postupao kao potpredsednik Saveta i da takođe nije proveravao, niti je mogao znati da li privatni tužilac zaista stanuje na predmetnoj adresi, sud je smatrao da u toku postupka nije moglo na nesumnjiv i nesporan način biti dokazano da je okrivljeni postupao suprotno važećim zakonskim odredbama koje regulišu rad Saveta za borbu protiv korupcije, niti da je postupao sa namerom da objavi podatak o bilo kojoj ličnosti koji bi mogao biti u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, pa je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku doneo odluku kao u izreci presude…“;

- da je osporenom presudom Višeg suda u Beogradu Kž.1. 611/19 od 24. septembra 2019. godine odbijena kao neosnovana žalba privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 54/19 od 18. juna 2019. godine; u obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da „po oceni Višeg suda u Beogradu, okrivljeni je u svojstvu potpredsednika Saveta za borbu protiv korupcije objavio adrese nekretnina i imena zakupaca u javnom interesu odnosno u nameri upoznavanja javnosti sa navedenim činjenicama, a ne lične podatke privatnog tužioca u nameri da ih neovlašćeno učini dostupnim javnosti, pri čemu je okrivljeni bio zakonom ovlašćen da objavi adrese nekretnina i imena zakupaca, jer postupa u javnom interesu koji je pretežniji“.

4. Pravni okvir

4.1. Odredbe Ustava od značaja za odlučivanje

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Članom 42. Ustava zajemčena je zaštita podataka o ličnosti (stav 1.); prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje se zakonom (stav 2.) i utvrđeno da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom (stav 3.); da svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (stav 4.).

4.2. Odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od značaja za odlučivanje

Odredbama člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) ustanovljeno je da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske, te da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

4.3. Odredbe zakona od značaja za odlučivanje

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), između ostalog, propisano je: da ako u ovom Zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna (član 103. stav 1. tačka 6.); da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja (član 104. stav 6); da ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine (član 146. stav 1.).

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, br. 97/08, 104/09, 68/12 – Odluka US i 107/12 ) propisano je: da se ovim zakonom uređuju uslovi za prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija, iznošenje podataka iz Republike Srbije i nadzor nad izvršavanjem ovog zakona (član 1. stav 1.); da je cilj ovog zakona da u vezi sa obradom podataka o ličnosti, svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda (član 2.); da je podatak o ličnosti svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu podatak), da je fizičko lice čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta (u daljem tekstu: lice), da je obrada podataka svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada), da je organ vlasti državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, odnosno drugi organ ili organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (član 3. stav 2. tač. 1) do 4 )); da obrada nije dozvoljena ako fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja, da obrada nije dozvoljena ako se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a i člana 12a ovog zakona, da obrada nije dozvoljena ako svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena, da obrada nije dozvoljena ako je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade , da obrada nije dozvoljena ako je način obrade nedozvoljen, da obrada nije dozvoljena ako je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade, da obrada nije dozvoljena ako su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade, da obrada nije dozvoljena ako je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo (član 8. stav 1. tač. 1) do 8)); da je obrada bez pristanka dozvoljena da bi se ostvarili ili zaštitili životno važni interesi lica ili drugog lica, a posebno život, zdravlje i fizički integritet, da je obrada bez pristanka dozvoljena u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom, aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja ugovora, da je obrada bez pristanka dozvoljena u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe , te da je obrada bez pristanka dozvoljena u drugim slučajevima određenim ovim zakonom, radi ostvarenja pretežnog opravdanog interesa lica, rukovaoca ili korisnika (član 12. stav 1. tač. 1), 2), 2a i 3)); da organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela, ekonomskih odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda i drugog javnog interesa, a u drugim slučajevima na osnovu pismenog pristanka lica (član 13.).

Odlukom o obrazovanju Saveta za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 59/01, 3/02, 42/03, 64/03 i 14/06), između ostalog, je propisano da se obrazuje Savet za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu Savet) kao stručno – savetodavno telo Vlade republike Srbije (član 1.); da je zadatak Saveta da sagleda aktivnosti u borbi protiv korupcije, da predlaže Vladi Republike Srbije mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe protiv korupcije i prati njihovo sprovođenje i da daje inicijative za donošenje propisa, programa i drugih akata i mera u ovoj oblasti (član 2.); da Savet može, u cilju efikasnijeg obavljanja svojih aktivnosti, obrazovati stalne i povremene stručne timove (član 5.).

Poslovnikom o radu Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 59/01 ), predviđeno je: da je zadatak Saveta da sagledava aktivnosti u borbi protiv korupcije, da predlaže Vladi Republike Srbije mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe protiv korupcije i prati njihovo sprovođenje i daje inicijative za donošenje propisa, programa i drugih akata i mera u ovoj oblasti, da radi ispunjenja zadataka navedenih u članu 3. stav 1. ovog Poslovnika, a određenih Odlukom o obrazovanju Saveta za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS“, broj 59/01 ), Savet učestvuje u izradi antikorupcijskih propisa, dostavlja Vladi mišljenja o nacrtima i predlozima propisa i prati primenu i sprovođenje antikorupcijskih propisa, kao i drugih propisa sa stanovišta borbe protiv korupcije, analizira probleme u primeni propisa i dostavlja Vladi Republike Srbije predloge za izmene i dopune radi ispravljanja uočenih nedostataka i unapređenja institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije , da u okviru svojih aktivnosti Savet analizira fenomene krupne i sistemske korupcije, o kojima izrađuje izveštaje i dostavlja ih Vladi Republike Srbije sa preporukama da se uspostave mehanizmi za rešavanje uočenih problema (član 3. st. 1. do 3.); da je rad Saveta javan, da obaveštenje javnosti o radu Savet vrši izdavanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencija za novinare i na drugi prigodan način, da će Savet u skladu sa budžetskim sredstvima izraditi svoju internet stranicu (član 4. st. 1. do 3.); da Savet održava sednice , da Savet na sednicama zauzima stavove, daje mišljenja, pokreće inicijative, usvaja izveštaje i kroz preporuke predlaže odgovarajuća rešenja i odlučuje o svim pitanjima iz svoje nadležnosti (član 5. st. 1. i 6.).

Iz Odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Saveta za borbu protiv korupcije 72 br. 020-7867/2013 sud je utvrdio da je predviđeno da Savet za borbu protiv korupcije prati rezultate sprovođenja nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine i akcionog plana u državnim organima, te da će Savet nakon prikupljanja informacija sačiniti izveštaj koji će dostaviti Vladi Republike Srbije, a Savet može izveštaj objaviti na svojoj veb prezentaciji.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim presudama Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 54/19 od 18. juna 2019. godine i Višeg suda u Beogradu Kž.1. 611/19 od 24. septembra 2019. godine povređena prava iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i 42. Ustava, kao i člana 8. Evropske konvencije. Podnosilac navodi da su u konkretnom slučaju podaci o ličnosti, konkretno lično ime i adresa stanovanja podnosioca ustavne žalbe, neovlašćeno saopšteni drugima i upotrebljeni za svrhu za koju nisu namenjeni, te da čak i kada je opravdano objavljivanje imena i prezimena nekog lica, nije ni zakonito niti opravdano objavljivanje kućne adrese, a bez čijeg objavljivanja se mogla ostvariti svrha izveštavanja.

Ustavni sud konstatuje da je centralni aspekt ove ustavne žalbe u domenu zaštite podataka o ličnosti, te će stoga razmatranje istaknutih povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceniti u odnosu na odredbu člana 42. Ustava. Ovo posebno stoga što je postupanje po zakonu, kao jedan od aspekata prava na pravično suđenje, izričito obuhvaćeno pravom na zaštitu podataka o ličnosti, te će se stoga ovaj aspekt ceniti sa stanovišta ovog konkretnog prava zajemčenog Ustavom.

Odredbom člana 42. stav 1. Ustava zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom (član 42. stav 2.). Ustavom je izričito zajemčeno da je upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, zabranjena i kažnjiva u skladu sa zakonom, uz izuzetak korišćenja tih podataka za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom (član 42. stav 3.). Pored toga, svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe (član 42. stav 4.).

Jezičkim tumačenjem člana 8. stav 1. Evropske konvencije može se zaključiti da postoje četiri segmenta prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, i to: privatni život, porodični život, dom i prepiska. Sa stanovišta navođenja člana 8. Evropske konvencije u ustavnoj žalbi, Ustavni sud konstatuje da u odnosu na ovo pravo konkretan ustavnosudski predmet potpada pod opseg prava na privatnost. U jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) usvojeni su stavovi u pogledu primene i tumačenja prava na privatnost, odnosno privatnog života, a za koja Ustavni sud smatra da su od značaja za konkretan predmet.

Evropski sud je u nekoliko navrata istakao da smatra da je pojam privatnog života širok pojam, koji nije podložan iscrpnoj definiciji, te da posebno obuhvata pravo na ličnu autonomiju i lični razvoj. Ovaj pojam pokriva fizički i moralni integritet osobe uključujući pravo da živi privatnim životom, daleko od bilo kakve neželjene pažnje (videti presudu u predmetu Alkaya protiv Turske, predstavka broj 42811/06, od 9. oktobra 2012, stav 28 .). Kada je došlo do prikupljanja podataka o određenom pojedincu, obrade ili upotrebe ličnih podataka ili objavljivanja dotičnog materijala na način ili u stepenu izvan uobičajeno predvidivog, pojavljuju se potreba razmatranja prava na privatni život. Evropski sud ističe da je zaštita ličnih podataka od fundamentalnog značaja za uživanje prava osobe na poštovanje privatnog i porodičnog života, kako je zagarantovano članom 8. Evropske konvencije. Domaći zakon mora da obezbedi odgovarajuće mere zaštite da spreči bilo kakvu upotrebu ličnih podataka koja može biti u suprotnosti sa garancijama ovog člana. Pored toga, Evropski sud ističe da član 8. Evropske konvencije predviđa pravo na oblik informacionog samoopredeljenja, omogućavajući pojedincima da se oslone na svoje pravo na privatnost u pogledu podataka koji se, iako neutralni, prikupljaju, obrađuju i distribuiraju kolektivno i na takav način ili na način da njihova prava iz člana 8. mogu biti angažovana (videti Samoylova protiv Rusije, predstavka broj 49108/11, presuda od 14. decembra 2021.godine, stav 61.).

Konkretno, Evropski sud smatra da koncept „privatnog života“ uključuje lične podatke za koje pojedinci mogu legitimno da očekuju da ne bi trebalo da budu objavljeni bez njihovog pristanka (Samoylova protiv Rusije, stav 62.). Puno ime pojedinca spada u delokrug „privatnog života“ prema članu 8. stav 1. Evropske konvencije. Kućna adresa pojedinca takođe spada u okvir „privatnog života“, odnosno predstavlja lični podatak ili informaciju (Samoylova protiv Rusije, stav 63; Alkaya protiv Turske , predstavka broj 42811/06, presuda od 9. oktobra 2012, stav 30.).

Prema praksi Evropskog suda, zaštita prava zaštićenih članom 8. Evropske konvencije obuhvata negativne i pozitivne obaveza država članica Evropske konvencije (videti Khadija Ismayilova protiv Azerbejdžana, predstavke br. 65286/13 i 57270/14, presuda od 10. januara 2019. godine, stav 112.). Negativne obaveze su obaveze uzdržavanja od mešanja u zaštićena prava lica, a koja bi bila suprotna članu 8. stav 2. Evropske konvencije. Pozitivne obaveze podrazumevaju da država aktivno deluje sa ciljem delotvorne zaštite prava na poštovanje privatnog i porodičnog života. Te obaveze mogu obuhvatiti donošenje mera kojima je cilj osiguranje poštovanja privatnog i porodičnog života, čak i u sferi odnosa među samim pojedincima (videti Söderman protiv Švedske, predstavka broj 5 786/08, presuda Velikog veća od 12. novembra 2013. godine, stav 78 .). Granice između pozitivnih i negativnih obaveza države prema članu 8. ne dopuštaju uvek da se precizno definišu. Važeća načela su ipak slična. Posebno se i u jednom i u drugom slučaju mora voditi računa o pravičnoj ravnoteži koja mora biti uspostavljena između konkurentnih interesa (videti Dickson protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka broj 44362/04, presuda Velikog veća od 4. decembra 2007. godine, stav 70. i Odièvre protiv Francuske, predstavka broj 42326/98, presuda Velikog veća od 13. februara 2003. godine, stav 40.).

Prava propisana članom 8. stav 1. Evropske konvencije nisu apsolutna prava, s obzirom na to da podležu ograničenjima navedenim u stavu 2. istog člana. U jurisprudenciji Evropskog suda, stoga, razvijen je test primenom koga se ustanovljava dopuštenost ograničenja prava na poštovanje privatnog i porodičnog života. Test podrazumeva davanje odgovora na sledeća pitanja:

- da li je došlo do mešanja javne vlasti u neki od segmenata prava na privatnost?

- da li je mešanje bilo dopušteno, odnosno da li je bilo u skladu sa zakonom?

- da li je mešanje bilo neophodno u demokratskom društvu?

- da li je imalo legitimni cilj, odnosno da li je bilo u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih?

6. Polazeći od odredbe člana 42. Ustava, člana 8. Evropske konvencije, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava razvijene u pogledu primene i tumačenja prava na privatnost, Ustavni sud će razmotriti da li je u konkretnom predmetu došlo do povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti.

6.1. Ustavni sud će najpre razmotriti da li je u konkretnom slučaju došlo do mešanja javne vlasti u neki od segmenata podnosiočevog prava na zaštitu podataka o ličnosti. Nesporno je da je Savet za borbu protiv korupcije, kao stručno, savetodavno telo Vlade Republike Srbije, 29. oktobra 2015. godine, na internet stranici Saveta www.antikorupcijasavet.gov.rs/storage/global/documents/izvestaj objavio Izveštaj o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini br. 360-11699/1015. Dalje, nesporno je da je u prilogu br.1. koji nosi naziv Spisak zakupaca zaključno sa 31. majem 2014. godine uz Izveštaj objavljeno ime i prezime podnosioca uz navođenje pune adrese zakupljene vile i kvadrature. Ova činjenica je konstatovana i u osporenim presudama prvostepenog i drugostepenog suda. Prvostepeni sud je konkretno konstatovao da ove činjenice okrivljeni ne spori, te kako se iste potvrđuju i ostalim izvedenim dokazima, to dobijaju karakter nespornih i nesumnjivo utvrđenih činjenica.

U odnosu na objavljivanje ličnog podatka na internetu, Ustavni sud ima u vidu i praksu Evropskog suda, koja skreće pažnju na to da rizik od štete koju predstavljaju sadržaj i komunikacija na internetu za ostvarivanje i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno prava na poštovanje privatnog života, je svakako veći od onog koji predstavlja štampa (videti Egill Eginarsson protiv Islanda, predstavka broj 24703/15, presuda od 7. novembra 2017. godine, stav 46.). Prilikom objavljivanja Izveštaja o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini br. 360-11699/1015 na internet stranici Saveta www.antikorupcijasavet.gov.rs/storage/global/documents/izvestaj, podaci koje sadrži Izveštaj su učinjeni dostupni svima koji su se povezali na internet, uključujući i građane drugih zemalja. Ustavni sud konstatuje da su podaci objavljeni na veb-sajtu Saveta za borbu protiv korupcije potom korišćeni od strane štampanih medija, koji su podatke potom prenosili i širili uz dodatno komentarisanje. Konkretno, dnevni list „V.“ je objavio članak pod naslovom „Božićni popust za moćnike“, dok su „Ve. novosti“ objavile članak po naslovom „Umesto za restituciju, vile na licitaciju“. Dnevni list „P .“ je objavio članke pod naslovima „D. bez 118 nekretnina“, „D . kuće samo za strance“, „D . krije ko je sve iznajmio 159 vila“, „Vile podstanara zvučnih imena prve izuzete“ i „D . dostavio P . spisak zakupaca“. Magazin „T .“ je objavio članke pod naslovima „Skupo naplaćuju i smrt“, „Kad sudije 'uređuju' tužbe“ i „Omča se steže“.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju došlo do mešanja u pravo podnosioca na privatnost. Konkretno adresa stanovanja podnosioca je postala dostupna neograničenom krugu ljudi objavljivanjem adrese na veb-stranici Saveta, kao i činjenicom da su štampani mediji dalje preneli tu informaciju.

6.2. Ceneći da li je mešanje bilo u skladu sa zakonom, Ustavni sud najpre konstatuje da je odredbom člana 42. stav 2. Ustava propisano da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. Sa stanovišta pozitivne obaveze države u pravcu zaštite prava na zaštitu podataka o ličnosti Ustavni sud, a u domenu normativnog okvira, konstatuje da je donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja država u tom delu ispunila svoju pozitivnu obavezu. U istom smislu Ustavni sud konstatuje normiranje krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka u članu 146. Krivičnog zakonika, čiji je objekat krivičnopravne zaštite upravo pravo građana na privatnost.

Ranije važećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, određeno je da je cilj ovog zakona, a u vezi sa obradom podataka o ličnosti, da se svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštita prava na privatnost i ostalih prava i sloboda (član 2.). Istim zakonom propisano da je podatak o ličnosti svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice (član 3. stav 2. tačka 1.), a da je fizičko lice čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta (član 3. stav 2. tačka 2.). Dakle, odredbama zakona propisano je da se lično ime i adresa fizičkog lica smatraju podatkom o ličnosti, da je cilj zakona da se svakom fizičkom licu obezbedi zaštita prava na privatnost i ostalih prava i sloboda, kako je predviđeno i relevantnom odredbom Ustava. Dalje, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 8. napred navedenog Zakona propisano šta se ima smatrati nedozvoljenom obradom podataka, i to ako fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja (stav 1. tačka 1.), ako se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka, osim ako se vrši u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe iz člana 12. tačka 2a i člana 12a ovog zakona (stav 1. tačka 2.), ako svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena (stav 1. tačka 3.), ako je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade (stav 1. tačka 4.), ako je način obrade nedozvoljen (stav 1. tačka 5.); ako je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade (stav 1. tačka 6.), ako su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade (stav 1. tačka 7.) i ako je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo (stav 1. tačka 8.).

Odredbom člana 13. ranije važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, predviđeno da organ vlasti, može da obradi podatke bez pristanka lica, ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz njegove nadležnosti određenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja/zaštite javnog interesa. Pod obradom podataka, u smislu ovog zakona smatra se svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (član 3. stav 2. tačka 2.).

Razmatrajući dalje element zakonitosti mešanja, Ustavni sud je imao u vidu i akt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – Sektor za nadzor br. 011-00-01476/2015-05 od 20. novembra 2015. godine, u kome je navedeno da „S obzirom na izneto, ukazujemo da, u odnosu na pristup informacijama kojima se zadire u privatnost lica, organ vlasti će u svakom konkretnom slučaju da ceni da li su ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka iz odredbi člana 14. tačke 1-3 Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, pa ako oceni da jesu, informacije će učiniti dostupnim i obrnuto. Međutim, čak i u slučaju da omogući pristup informacijama, organ vlasti je dužan da, vodeći računa o načelima svrsishodnosti i srazmernosti obrade iz odredbi člana 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ne učini dostupnim one podatke lica koje javnost nema opravdan interes da zna, na taj način što će prethodno da zaštiti (anonimizira) određene podatke o ličnosti lica. U skladu sa navedenim, a imajući u vidu navode iz vaše predstavke u vezi sa objavljivanjem predmetnog izveštaja, ukazujemo da je Poverenik dana 10. novembra 2015. godine izdao saopštenje: „Poverenik i Zaštitnik građana razgovarali su sa predstavnikom Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o tome, da i u situacijama kada je opravdano objavljivanje imena i prezimena nekog lica nije opravdano objavljivanje kućne adrese i drugih zakonom zaštićenih podataka, bez čijeg objavljivanja se takođe može ostvariti svrha izveštavanja, koji je prihvatio iz izveštaja Saveta za javnost budu uklonjene adrese stanovanja“, a koje saopštenje je objavljeno na internet prezentaciji Poverenika www.poverenik.rs. Uvidom u internet prezentaciju Saveta za borbu protiv korupcije Republike Srbije na adresi http://goo.gl/2HfwVS, na dan 19. novembra 2015. godine, utvrđeno je da su u Izveštaju o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini“ 72 broj 360-11699/1015 od 29. oktobra 2015. godine objavljena samo imena i prezimena zakupaca nekretnina u javnoj svojini, bez navođenja adresa nepokretnosti“.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu utvrđenu tokom krivičnog postupka u kome su donete osporene presude, da su adrese nepokretnosti, a koje uključuju i adresu podnosioca, naknadno skinute sa veb-sajta Saveta, odlukom okrivljenog M.M.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud konstatuje, da je predmet obrade podataka, objavljenih u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije br. 360-11699/2015, bilo poslovanje privrednog društva D, te da se ocena o pristanku obrade podataka, odnosno ocena da se podaci mogu obrađivati i bez pristanka, imala ceniti s obzirom na to navedeno privredno društvo. Podnosilac ustavne žalbe nije bio predmet obrade podataka, već je kao fizičko lice koje je bilo u ugovornom odnosu sa privrednim društvom, posredstvom zaključenog ugovora o zakupu nepokretnosti, uvršteno u obradu podataka. S obzirom na to, Ustavni sud smatra da je u takvoj situaciji u odnosu na podnosioca ustavne žalbe imao biti primenjen član 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a ne član 13. na kome je suštinski utemeljeno obrazloženje osporenih presuda. U tom smislu je sačinjen i navedeni akt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Suprotno navedenom, Viši sud u Beogradu, odlučujući o žalbi privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, potvrđuje stanovište prvostepenog suda u pogledu primene - „analize“ člana 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, stavom da je Savet za borbu protiv korupcije, kao organizacioni oblik, savetodavno telo najvišeg organa izvršne vlasti vršio javno ovlašćenje za potrebe Vlade, te da je postupanje Saveta bilo u odnosu na nepokretnosti koje su u javnoj svojini. Viši sud u Beogradu dalje konstatuje da je Savet za borbu protiv korupcije objavio veliki broj adresa nepokretnosti u javnoj svojini, veliki broj imena fizičkih i pravnih lica kao zakupaca istih, te da su predmet izveštaja nepokretnosti u javnoj svojini i kako se od strane ovlašćenih državnih organa raspolaže istim, pri čemu Savet nije proveravao kako se koriste predmeti zakupa i da li zakupci stanuju u njima. Zaključujući, Viši sud u Beogradu konstatuje da okrivljeni nije proveravao niti je mogao znati da li privatni tužilac stanuje na predmetnoj adresi, zbog čega je pravilna ocena prvostepenog suda da nije na nesumnjiv i nesporan način dokazano da je okrivljeni postupao suprotno važećim zakonskim odredbama koje regulišu rad Saveta za borbu protiv korupcije niti je postupao sa namerom da objavi podatak o bilo kojoj ličnosti koji bi mogao biti u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Ne ulazeći na ovom mestu u ocenu vinosti okrivljenog, Ustavni sud konstatuje da Viši sud u Beogradu nije napravio jasnu razliku između nadležnosti Saveta za borbu protiv korupcije kao savetodavnog tela Vlade, koje u punom obliku podnosi svoj izveštaj Vladi Republike Srbije sa činjenicom javnog objavljivanja celokupnog Izveštaja na internet stranici Saveta sa ličnim podacima fizičkih lica. Centralna tema sa stanovišta pozitivnih obaveza države u pogledu zaštite prava na zaštitu podataka o ličnosti je nečinjenje javno dostupnim ličnih podataka fizičkih lica, a što je propisano članom 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Upravo u tom smislu je normirano i krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka prema kome je kažnjivo i upotrebljavanje ličnih podataka u svrhu za koju nisu namenjeni. Kako je svrha sačinjavanja Izveštaja izveštavanje Vlade Republike Srbije o poslovanju privrednog društva D., te način raspolaganja imovinom u vlasništvu države, to svakako svrha nije bila obaveštavanje javnosti o ličnim podacima fizičkog lica.

S obzirom na istaknuti rezon Višeg suda u Beogradu Ustavni sud konstatuje da je on u suprotnosti sa pozitivnom obavezom države u pogledu zaštite prava na zaštitu podataka o ličnosti propisane zakonom, te da drugostepeni sud nije pružio zaštitu ličnim podacima fizičkog lica, usled odsustva primene člana 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Stoga, Ustavni sud konstatuje da je postupano suprotno cilju zakona, i to objavljivanjem ličnog imena i adrese fizičkog lica, ovde podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da su ti podaci lični podaci fizičkog lica, na koja fizičko lice ima pravo da budu zaštićena u smislu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.

6.3. Ustavni sud, i pored toga što je utvrdio da je mešanje u konkretnom slučaju bilo nezakonito, smatra da je potrebno test da li je došlo do povrede istaknutog prava, sprovesti do kraja.

Ocenjujući postojanje kriterijuma – da je mešanje neophodno u demokratskom društvu, Ustavni sud ukazuje da Evropski sud smatra da sva ograničenja prava zaštićenih članom 8. Evropske konvencije moraju ispuniti i zahtev da budu neophodna u demokratskom društvu. Evropski sud državama dopušta „diskreciona ovlašćenja“, tako što državama mora biti omogućeno da imaju izvesno polje slobode kada odlučuju o tome da li je neko ograničenje neophodno, imajući na umu konkretne okolnosti koje postoje u toj državi. Sastavni deo pojma neophodnosti je i zahtev da ograničenje mora biti srazmerno cilju kome se teži. To znači da se mora primeniti najmanje restriktivan metod u odnosu na pravo na privatnost. Opšti principi u vezi sa pozitivnim obavezama države u kontekstima koji zahtevaju postizanje pravične ravnoteže prava na privatnost u odnosu na slobodu izražavanja drugog lica, dobro su utvrđeni u praksi Evropskog suda (videti Von Hannover protiv Nemačke, predstavke br. 40660/08 i 60641/08, presuda Velikog veća od 7. februara 2012. godine, st. 51.). U ovom kontekstu sledeći kriterijumi treba da vode procenu nacionalnih sudova: doprinos debati od opšteg interesa koju daje novinski izveštaj ili drugi slučaj korišćenja slobode izražavanja i njenog predmeta, status i/ili stepen ozloglašenosti pogođene osobe i njeno prethodno ponašanje, sadržaj, oblik i posledice izveštaja i u suštini u kontekstu pritužbi prema članu 10. Evropske konvencije, način dobijanja informacija i njihova istinitost (gde je relevantno), težina izrečene kazne (videti Axel Springer AG protiv Nemačke, predstavka broj 39954/08, presuda Velikog veća od 7. februara 2012. godine, st. 93. i 95.).

Takođe, prema stavu Evropskog suda, potrebno je napraviti razliku između privatnih lica i pojedinaca koji deluju u javnom interesu. Dok javnosti nepoznato privatno lice može tražiti posebnu zaštitu svog prava na privatnost, isto ne važi i za javne ličnosti prema kojima su granice kritičkog komentara šire, jer su one neizbežno i svesno izložene javnom uvidu i stoga moraju pokazati veći stepen tolerancije (videti Samoylova protiv Rusije, stav 75.).

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u trenutku objavljivanja izveštaja bio direktor javnog preduzeća „E.“, odnosno javna ličnost, prema kojoj su granice kritičkog komentara šire. Javne ličnosti su neizbežno izložene javnom uvidu i stoga moraju pokazati veći stepen tolerancije (videti Milisavljevic protiv Srbije, predstavka broj 50123/06, presuda od 4. aprila 2017. godine stav 34. i Prunea protiv Rumunije, predstavka broj 47881/11, presuda od 8. januara 2019. godine, stav 30.).

Ustavni sud, primenjujući navedeno na konkretan slučaj, prepoznaje značaj informacija Saveta za borbu protiv korupcije koje su objavljene kritičnom prilikom, kao i interes javnosti da sazna informacije o poslovanju D.

Međutim, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nije uspostavljena pravična ravnoteža između javnog interesa i prava na privatnost podnosioca ustavne žalbe, jer su javnosti učinjeni dostupni lični podaci o podnosiocu, a koji nisu bili neophodni da se javno prikažu. Naime, i da je taj podatak izostao, ili pak bio podvrgnut postupku anonimizacije, svrha javnog objavljivanja celokupnog Izveštaja bi bila ostvarena bez ugrožavanja prava podnosioca. Takođe, Ustavni sud je naročito imao u vidu navode iznete u ustavnoj žalbi da su podnosilac i njegova porodica (supruga i dvoje maloletne dece) imali ozbiljnih neprijatnosti usled javnog objavljivanja Izveštaja, kao i naknadnim objavljivanjem podataka iz Izveštaja u štampanim medijima. Ustavni sud načelno ukazuje na to da objavljivanje ličnih podataka, uključujući kućnu adresu može imati značajne efekte ili čak ozbiljne posledice na privatni život osobe (videti Alkaya protiv Turske, predstavka broj 42811/06, presuda od 9. oktobra 2012. godine, st. 29. i 39.).

6.4. Ocenjujući postojanje četvrtog elementa testa – da li je mešanje imalo legitimni cilj u konkretnom slučaju, Ustavni sud će razmotriti pravni okvir legitimnog cilja. Legitimni cilj obrade podataka, te potom sačinjavanje izveštaja na osnovu obrađenih podataka ima se ceniti sa stanovišta nadležnosti Saveta za borbu protiv korupcije. Navedeno telo obrazovano je Odlukom o obrazovanju Saveta za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 59/01, 3/02, 42/03, 64/03 i 14/06), kao stručno-savetodavno telo Vlade Republike Srbije, sa zadatkom da sagleda aktivnosti u borbi protiv korupcije, da predlaže Vladi Republike Srbije mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe protiv korupcije, da prati njihovo sprovođenje i da daje inicijative za donošenje propisa, programa i drugih mera u ovoj oblasti. Poslovnikom o radu Saveta za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS“ br. 59/01), predviđeno je inter alia da u okviru svojih aktivnosti Savet analizira fenomene krupne i sistemske korupcije, o kojima izrađuje izveštaje i dostavlja ih Vladi Republike Srbije sa preporukama da se uspostave mehanizmi za rešavanje uočenih problema (član 3. stav 3.). Takođe je predviđeno da je rad Saveta javan (član 4 stav 1.), a da obaveštavanje javnosti o radu vrši izdavanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencija za novinare i na drugi prigodan način (član 4. stav 2.), kao i izradom internet stranice (član 4. stav 3.). Izmenama i dopunama Poslovnika o radu Saveta za borbu protiv korupcije 72 br. 020-7867/2013 predviđeno je da Savet za borbu protiv korupcije prati rezultate sprovođenja nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine i akcionog plana u državnim organima, te da će Savet nakon prikupljanja informacija sačiniti izveštaj koji će dostaviti Vladi Republike Srbije, a Savet može izveštaj objaviti na svojoj veb -prezentaciji.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud konstatuje da je prevashodni cilj obrade podataka i sačinjavanje izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije u stručno-savetodavnoj funkciji Vlade Republike Srbije. Poslovnikom o radu predviđeno je da Savet obaveštavanje javnosti o radu vrši izdavanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencija za novinare i na drugi prigodan način, kao i održavanjem internet stranice. Dodatno, da će izveštaj o rezultatima sprovođenja nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine i akcionog plana u državnim organima dostaviti Vladi Republike Srbije, a da će taj izveštaj moći objaviti i na svojoj veb-prezentaciji.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud zaključuje da je postojao legitimni cilj sačinjavanja Izveštaja, kao i dostavljanja celokupnog Izveštaja Vladi Republike Srbije, što je ujedno ostvarenje osnovnog zadatka rada Saveta. Drugi aspekt legitimnog cilja, obezbeđivanje javnosti rada Saveta za borbu protiv korupcije, ostvaruje se po pravilu izdavanjem saopštenja za javnost, održavanjem internet stranice, a izuzetno objavljivanjem izveštaja na veb-prezentaciji i to konkretno rezultata sprovođenja nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine i akcionog plana u državnim organima. Dodatno, Ustavni sud konstatuje da se legitimni cilj obrade podataka, sačinjavanje izveštaja i dostavljanja izveštaja ima ceniti sa stanovišta onog lica čiji se podaci obrađuju. Kako je konstatovano da je predmet istraživanja Saveta za borbu protiv korupcije bilo poslovanje privrednog društva D, Ustavni sud zaključuje da je postojao legitimni cilj objavljivanja podataka u odnosu na to lice, a ne u odnosu na lične podatke fizičkog lica koje je bilo u ugovornom odnosu sa tim licem.

Sa stanovišta upotrebe podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni u skladu sa zakonom, Ustavni sud konstatuje da je članom 42. stav 3. Ustava propisano da se oni mogu koristiti za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije. Kako javno objavljivanje ličnih podataka fizičkog lica nije bilo u svrhu vođenja krivičnog postupka niti zaštite bezbednosti Republike Srbije, Ustavni sud konstatuje da ni sa stanovišta ovog aspekta nije obezbeđen legitimni cilj postupanja.

S obzirom na to Ustavni sud konstatuje da nije postojao legitimni cilj mešanja u pravo na privatnost podnosioca ustavne žalbe.

7. Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je , ne ulazeći u ocenu vinosti okrivljenog, ocenio da Prvi osnovni sud u Beogradu i Viši sud u Beogradu u osporenim presudama nisu zaštitili podnosiočevo pravo na privatnost, odnosno nisu uspostavili pravičnu ravnotežu između javnog interesa, odnosno interesa javnosti da ima uvid u poslovanje D.-a i podnosiočevog prava na privatnost. Pri tome, postupajući sudovi su zanemarili činjenicu da je objavljivanje ličnog imena i adrese stanovanja podnosioca učinjeno suprotno odredbama čl. 2. i 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju nadležni državni organi – Prvi osnovni sud u Beogradu i Viši sud u Beogradu nisu ispunili svoje pozitivne obaveze iz člana 42. Ustava, tj. obaveze da državni organi aktivno deluju sa ciljem delotvorne zaštite podataka o ličnosti. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo iz člana 42. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).

Ustavni sud konstatuje da je u odnosu na osporene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 54/19 od 18. juna 2019. godine i Višeg suda u Beogradu Kž.1. 611/19 od 24. septembra 2019. godine za krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. stav 1. Krivičnog zakonika, a koje je stavljeno na teret okrivljenom, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Nezavisno od toga, Ustavni sud smatra da je samim usvajanjem ustavne žalbe postignuta svrha pravičnog zadovoljenja.

8. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, od lučujući kao u drugom delu izreke .

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („S lužbeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na zaštitu podataka o ličnosti objavljivanjem adrese

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti