Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje zbog propusta Upravnog suda da donese odluku umesto nadležnog organa koji nije izvršio presudu. Poništava se rešenje Upravnog suda i predmet vraća na ponovno odlučivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. N. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. N. i utvrđuje da je rešenjima Upravnog suda Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine i Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, a u preostalom delu se ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Upravnog suda Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za donošenje odluke u izvršenju presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. N. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9. septembra 2022. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 U. 103/22 od 20. maja 2022. godine i Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 85/22 od 22. juna 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na nasleđivanje, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 58. i 59. Ustava Republike Srbije. Dopunama ustavne žalbe od 11. oktobra 2023, odnosno 24. oktobra 2024. godine, podnosilac je „proširio“ ustavnu žalbu na rešenje Upravnog suda Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine i rešenje Vrhovnog suda Uzp. 236/23 od 19. jula 2024. godine, ukazujući na povrede istih prava zajemčenih Ustavom, a dostavio je i dopunu od 25. decembra 2024. godine.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac zahtevom podnetim 30. novembra 2021. godine tražio od Upravnog suda donošenje rešenja u smislu odredbe člana 71. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, budući da Republički geodetski zavod nije postupio u skladu sa zakonom i doneo rešenje u ponovnom postupku; da je Upravni sud povredio pravo podnosioca na pravično suđenje, jer nije doneo rešenje umesto tuženog organa, već mu je naložio da donese rešenje u izvršenju presude tog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine; da je time postupak prolongiran, što vodi povredi prava na suđenje u razumnom roku u „upravno-sudskim postupcima koji traju od 2008. godine, a tiču se navedene presude; da „država namerno odugovlači i izbegava da reši“ navedeni postupak.

U ustavnoj žalbi je, takođe, navedeno da Republički geodetski zavod nije postupio ni po nalogu iz osporenog rešenja Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine, zbog čega je podnosilac 28. septembra 2023. godine podneo zahtev za donošenje rešenja u smislu odredbe člana 71. stav 1. Zakona o upravnim sporovima; da je taj zahtev odbačen sa obrazloženjem da zakon ne propisuje donošenje odluke suda po zahtevu stranke, ako je ona već doneta u smislu navedene odredbe zakona; da iz toga sledi da je Upravni sud zauzeo stav da bi osporeno rešenje tog suda Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine trebalo da zamenjuje akt nadležnog organa.

U podnesku od 25. decembra 2024. godine podnosilac ustavne žalbe je naveo da još nije postupljeno po presudi Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine i Odluci Ustavnog suda Už-15624/2021 od 8. februara 2024. godine.

Ustavnom žalbom je traženo da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporene akte, te utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud konstatuje da je dopisima od 5. novembra i 10. decembra 2024. godine zahtevao od Republičkog geodetskog zavoda da dostavi spise predmeta Službe za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-9-373/2017, odnosno da obavesti Sud o tome da li je odlučio o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-9-373/2017 od 15. avgusta 2017. godine. Iako po nalogu Ustavnog suda nije postupljeno, Sud je činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari utvrdio uvidom u osporene akte i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu.

Presudom Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 06 broj 952-02-23-8057/ 2017 od 24. aprila 2019. godine o odbijanju njegove žalbe izjavljene protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-9-373/2017 od 15. avgusta 2017. godine. Upravni sud je poništio pobijano rešenje Republičkog geodetskog zavoda i predmet vratio tom organu na ponovno odlučivanje, jer je našao da prvostepeni organ nije dao valjane razloge o tome zašto je o prigovoru odlučivao na osnovu odredbe člana 106. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru, a tuženi organ nije otklonio navedenu povredu pravila postupka.

Osporenim rešenjem Upravnog suda R4 U. 103/22 od 20. maja 2022. godine odbijen je prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda Ui. 808/21 kao neosnovan, jer je zahtev za donošenje odluke u izvršenju sudske presude podnet 30. novembra 2021. godine, a prigovor radi ubrzavanja postupka 24. marta 2022. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 U. 85/22 od 22. juna 2022. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno osporeno rešenje Upravnog suda R4 U. 103/22 od 20. maja 2022. godine. Vrhovni kasacioni sud je istakao da se Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega, ostvaruje zaštita prava stranaka u sudskom postupku.

Osporenim rešenjem Upravnog suda Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine uvažen je zahtev podnosioca ustavne žalbe i naloženo Republičkom geodetskom zavodu da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, donese rešenje u izvršenju presude tog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je konstatovano: da je Upravni sud dopisom od 8. decembra 2021. godine naložio Republičkom geodetskom zavodu da odmah, a najkasnije u roku od 7 dana od prijema dopisa, obavesti taj sud da li je u izvršenju navedene presude donet novi upravni akt, odnosno da ga obavesti o razlozima nedonošenja tog akta; da je dopis iste sadržine upućen tuženom organu 4. aprila i 11. maja 2022. godine, ali da tuženi organ do donošenja osporenog rešenja nije dostavio traženo obaveštenje. Upravni sud je, polazeći od navedenog, našao da su se stekli uslovi iz člana 71. Zakona o upravnim sporovima, te je odlučio kao u dispozitivu rešenja.

Osporenim rešenjem Upravnog suda Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe podnet 28. septembra 2022. godine, kojim je traženo donošenje odluke u izvršenju presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine. U obrazloženju navedenog osporenog rešenja je konstatovano: da je podnosilac ustavne žalbe, na zahtev suda, uredio podnesak označivši ga kao zahtev za donošenje odluke u izvršenju presude, u smislu člana 71. Zakona o upravnim sporovima; da je u zahtevu navedeno da Republički geodetski zavod ni nakon donošenja osporenog rešenja Upravnog suda Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine nije postupio po nalogu tog suda za donošenje akta u izvršenju presude U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine. Upravni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, imajući u vidu da odredbama Zakona o upravnim sporovima nije propisana mogućnost da stranka posebnim podneskom zahteva od suda donošenje akta umesto organa i u slučaju nepostupanja organa nakon donošenja sudske odluke na osnovu odredaba člana 71. tog zakona.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Uzp. 236/23 od 19. jula 2024. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za preispitivanje rešenja Upravnog suda Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine, jer u upravnom postupku nije bila isključena žalba, zahtev nije predviđen zakonom u toj upravnoj stvari i Upravni sud nije odlučivao u punoj jurisdikciji.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, čija povreda je, pored ostalih, istaknuta u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari relevantne su i odredbe Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), kojima je propisano: da je presuda doneta u upravom sporu obavezujuća (član 7. stav 1.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.); da se presuda može izvršiti kada postane pravnosnažna (član 68.); da kada sud poništi akt protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje ponovnog rešavanja po žalbi, odnosno stanje ponovnog rešavanja po zahtevu stranke u prvostepenom postupku, ako je žalba bila zakonom isključena (član 69. stav 1.); da ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (član 69. stav 2.).

Odredbama člana 71. navedenog zakona propisano je: da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 44. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta (stav 1.); da ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta (stav 2.); da će po zahtevu stranke iz stava 2. ovog člana, sud zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo i on je dužan da to obaveštenje da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana, a ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava (stav 3.); da će sud rešenje iz stava 3. ovog člana dostaviti organu nadležnom za izvršenje i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor, a organ nadležan za izvršenje dužan je bez odlaganja da izvrši ovakvo rešenje (stav 4.).

Saglasno članu 72. Zakona, zbog štete nastale neizvršenjem, odnosno neblagovremenim izvršenjem presude donete u upravnom sporu tužilac ima pravo na naknadu koja se ostvaruje u sporu pred nadležnim sudom, u skladu sa zakonom.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na to da je osporenim rešenjima Upravnog suda podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da ustavna garancija označenog prava podrazumeva, pored ostalog, da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Po nalaženju Ustavnog suda, svi povezani postupci koji neposredno obezbeđuju efekat ostvarivanja „građanskog prava i obaveze” mogu se smatrati postupcima u kojima se o tome odlučuje. U prilog tome je i stanovište Evropskog suda za ljudska prava, prema kome se standardi pravičnosti primenjuju i na postupak izvršenja presude (videti, mutatis mutandis, predmet Hornsby protiv Grčke, predstavka broj 18357/91, presuda od 19. marta 1997. godine, st. 40. i 41.). Iako u samoj formulaciji člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nije izričito navedeno da države potpisnice imaju obavezu izvršenja sudskih odluka, pravo na pravično suđenje pretpostavlja pravo na izvršenje sudskih odluka čim one postanu pravnosnažne i obvezujuće, jer u protivnom taj član ne bi imao nikakav koristan učinak.

Ispitujući da li je u konkretnom slučaju povređena obaveza izvršenja sudske presude,Ustavni sud ukazuje da odredbe člana 71. Zakona o upravnim sporovima propisuju pravne posledice pasivnog nepostupanja nadležnog organa po presudi Upravnog suda i postupak koji obezbeđuje blagovremeno izvršenje pravnosnažne sudske presude u slučaju izostanka traženog postupanja od nadležnog organa čiji upravni akt je poništen. Iako navedenu obavezu primarno ima drugostepeni organ, u slučaju njegovog propuštanja da to učini, izvršenje svoje presude mora obezbediti Upravni sud, na zahtev stranke da to učini.

U konkretnom slučaju, nakon poništenja akta protiv koga je bio pokrenut upravni spor, predmet je vraćen u stanje ponovnog rešavanja o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-9-373/2017 od 15. avgusta 2017. godine. S obzirom na to da je protekao zakonom propisani rok od 30 dana za donošenje novog rešenja o žalbi, kao i rok od sedam dana od traženja da se to rešenje donese, podnosilac ustavne žalbe je posebnim podneskom zatražio od Upravnog suda donošenje rešenja u izvršenju presude tog suda. Međutim, osporenim rešenjem Upravnog suda Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine naloženo je Republičkom geodetskom zavodu da donese rešenje u izvršenju sudske presude, iako taj organ nije odgovorio na prethodna tri dopisa tog suda poslata u roku od pet meseci. Po nalaženju Ustavnog suda, u postupku izvršenja presude izuzetno se može naložiti drugostepenom organu da u ostavljenom roku donese novi upravni akt, u slučaju kada je Upravni sud utvrdio koji razlozi su sprečili taj organ da izvrši presudu i šta je on, uprkos preprekama, preduzeo u cilju izvršenja presude. Dakle, kod ocene (ne)opravdanosti razloga polazi se od načelne neopravdanosti nepostupanja po sudskoj presudi, uz utvrđivanje postoje li i koliko dugo u konkretnom slučaju opravdani razlozi za prekoračenje roka za izvršenje presude. Budući da nepostupanje tuženog organa po ponovljenim nalozima Upravnog suda očigledno ne ukazuje na to da postoje opravdani razlozi za neizvršenje sudske presude – zbog čega bi tom organu mogao biti ostavljen dodatni rok za donošenje novog upravnog akta, Upravni sud je osporenim rešenjem Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine povredio obavezu izvršenja presude koju je doneo u upravnom sporu.

S obzirom na to da Republički geodetski zavod svoju obavezu nije izvršio ni nakon donošenja osporenog rešenja Upravnog suda Ui. 808/21 od 15. avgusta 2022. godine, podnosilac ustavne žalbe je od Upravnog suda ponovo tražio donošenje rešenja koje zamenjuje upravni akt drugostepenog organa. Po nalaženju Ustavnog suda, od podnosioca se nije moglo zahtevati da tužbom zbog ćutanja administracije traži donošenje rešenja o njegovoj žalbi, ne samo zbog toga što je podnošenju njegovog zahteva prethodio okončani upravni spor pred Upravnim sudom, nego i zbog toga što zahtev u smislu člana 71. Zakona o upravnim sporovima (dalje u tekstu: Zakon) upravo omogućava stranci da izbegne ponovno vođenje upravnog spora, koji se u takvom slučaju, po pravilu, okončava nalaganjem drugostepenom organu da odluči o žalbi.

Imajući u vidu da je Upravni sud u suštini omogućio Republičkom geodetskom zavodu „odlaganje izvršenja“ sudske presude – iako nije utvrdio postojanje opravdanih razloga za njeno neizvršenje, pri čemu taj organ ni naknadno nije doneo novi upravni akt, Ustavni sud smatra da obaveza Upravnog suda u smislu člana 71. Zakona, da donese rešenje koje u svemu zamenjuje taj upravni akt, nije prestala u vreme odlučivanja Upravnog suda o novom zahtevu podnosioca ustavne žalbe za izvršenje presude. Ustavni sud je na stanovištu da je navedeni pravni institut ustanovljen radi obezbeđivanja blagovremenog izvršenja pravnosnažne sudske presude, zbog čega se stranci mora pružiti mogućnost da to izvršenje obezbedi uz pomoć suda, u slučaju izostanka traženog postupanja od nadležnog organa čiji upravni akt je poništen. Činjenica da je takav zahtev već bio podnet ne utiče na drugačiju ocenu u ovoj ustavnosudskoj stvari, budući da do dana rešavanja novog zahteva podnosioca ustavne žalbe nije bio donet novi upravni akt, odnosno presuda još nije bila izvršena. Zauzimanje drugačijeg shvatanja, po mišljenju Ustavnog suda, protivilo bi se razlozima za uvođenje tog pravnog instituta i svrsi koja se njime želi ostvariti. Ustavni sud, s tim u vezi, konstatuje da, saglasno članu 72. Zakona, zbog štete nastale neizvršenjem, odnosno neblagovremenim izvršenjem presude donete u upravnom sporu tužilac ima pravo na naknadu koja se ostvaruje u sporu pred nadležnim sudom, u skladu sa zakonom. Iz navedene odredbe Zakona, po oceni Suda, proizlazi i obaveza stranke da izvršenje presude pokuša da obezbedi pred Upravnim sudom, pre podnošenja tužbe za naknadu štete zbog njenog neizvršenja.

S obzirom na to da je zahtev podnosioca ustavne žalbe podnet 28. septembra 2022. godine odbačen kao nedozvoljen, iako drugostepeni organ nije postupio po rešenju donetom po zahtevu od 30. novembra 2021. godine, Ustavni sud je ocenio da je i osporenim rešenjem Upravnog suda Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine povređeno pravo podnosioca na izvršenje sudske odluke, kao sastavnog dela prava na pravično suđenje.

Ustavni sud je, stoga, u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je, imajući u vidu prirodu učinjene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio rešenje Upravnog suda Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za donošenje odluke u izvršenju presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavnom žalbom su, takođe, osporena rešenja Upravnog suda R4 U. 103/22 od 20. maja 2022. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 85/22 od 22. juna 2022. godine, jer su, po mišljenju podnosioca, ti sudovi propustili da utvrde povredu prava na suđenje u razumnom roku „u upravno-sudskom postupku koji se vodi od 2008. godine“.

Imajući u vidu sadržinu osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 85/22 od 22. juna 2022. godine, Ustavni sud nalazi da je taj sud naveo ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih je ocenio da je osporenim rešenjem Upravnog suda R4 U. 103/22 od 20. maja 2022. godine pravilno odlučeno o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda Ui. 808/21.

Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Uzp. 236/23 od 19. jula 2024. godine, Ustavni sud je konstatovao da je zahtev za preispitivanje sudske odluke dozvoljen protiv pravnosnažnog rešenja Upravnog suda, ukoliko je ispunjen jedan od uslova za podnošenje tog zahteva iz člana 49. stav 2. Zakona. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju u upravnom postupku nije bila isključena žalba, zahtev nije predviđen zakonom u toj upravnoj stvari i Upravni sud nije odlučivao u punoj jurisdikciji, Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim zaključak Vrhovnog suda da je nedozvoljen zahtev za preispitivanje rešenja Upravnog suda Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju da su podnosiocu osporenim rešenjima Upravnog suda R4 U. 103/22 od 20. maja 2022. godine, Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 85/22 od 22. juna 2022. godine i Vrhovnog suda Uzp. 236/23 od 19. jula 2024. godine povređena označena prava zajemčena Ustavom.

Ustavni sud je ocenio preuranjenim zahtev ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu, garantovanog članom 58. Ustava, imajući u vidu da će, nakon poništavanja osporenog rešenja Upravnog suda Ui. 706/23 od 22. avgusta 2023. godine, biti ponovo odlučeno o zahtevu podnosioca za donošenje odluke u izvršenju presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine.

Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U vezi sa zahtevom ustavne žalbe da se utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku u „upravno-sudskim postupcima koji traju od 2008. godine, a tiču se presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine“, Ustavni sud je konstatovao da ustavnom žalbom nije ukazano na predugo trajanje konkretnog upravnog ili sudskog postupka. Sud, međutim, nije nalagao podnosiocu da uredi ustavnu žalbu, budući da iz njene sadržine proizlazi da se ustavnom žalbom osporava trajanje upravnog postupka koji je započeo 28. oktobra 2008. godine, podnošenjem žalbe pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-01-8-717/2008 od 23. septembra 2008. godine. Odlukom Už-15624/2021 od 8. februara 2024. godine Sud je usvojio ustavnu žalbu istog podnosioca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara u predmetu broj 952-02-9-373/2017, u kome je doneta presuda Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine. Navedenom odlukom Ustavnog suda utvrđeno je pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i naloženo nadležnim organima da osporeni postupak okončaju u najkraćem roku.

Ustavni sud je imao u vidu da se izvršenje upravnosudskih odluka smatra sastavnim delom suđenja i da se neizvršenje presuda u razumnom roku kvalifikuje kao povreda “prava na sud”, ali, s obzirom na protek vremena od donošenja Odluke Už-15624/2021 od 8. februara 2024. godine, nije razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku.

8. Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti