Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na pravično suđenje u sporu zbog otkaza ugovora o radu, nalazeći da odluke nisu proizvoljne. Žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku je odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Z. A. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Z. A. izjavljena protiv presuda Opštinskog suda u Paraćinu P1. 354/08 od 22. maja 2009. godine, Okružnog suda u Jagodini Gž1. 374/09 od 27. novembra 2009. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1601/10 od 18. januara 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. A. iz P. podneo je 20. februara 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu 28. aprila 2012. godine, preko punomoćnika Z. N, advokata iz P, protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na rad zajemčenog odredbom člana 60. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen u predmetu P1. 354/08 pred ranijim Opštinskim sudom u Paraćinu.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je od pokretanja radnog spora , u kome on ima svojstvo tužioca, radi ocene zakonitosti otkaza ugovora o radu, proteklo pet godina, a da do dana podnošenja ustavne žalbe, postupak nije okončan postupak, već je predmet u fazi odlučivanja pred Vrhovnik kasacionim sudom. Dopunom ustavne žalbe 28 . aprila 2012. godine, podnosilac je istakao da je postupak i u trećoj sudskoj instanci okončan, te osporio presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1601/10 od 18. januara 2012. godine zbog povrede "prava na rad u skladu sa zakonom i slobodan izbor rada", jer smatra da je imao pravo da odbije ponudu i aneks ugovora o radu, kojim je upućen na rad kod DOO "O. t. s. r. P." u selu P. kod P. Po mišljenju podnosioca, u konkretnom slučaju se radilo o upućivanju na rad kod drugog poslodavca, za šta je bio potreban njegov pristanak, a ne o raspoređivanju na odgovarajuće radno mesto, kako to pogrešno zaključuje Vrhovni kasacioni sud. Iako su u pitanju povezana društva, jer je tuženi – S. f. s. AD iz P. osnovala DOO "O. t. s. r. P.", ovakav stav suda nema uporišta u zakonskim propisima. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1601/10 od 18. januara 2012. godine, kao i sudske odluke nižestepenih sudova i "sudovima naloži da o njegovom tužbenom zahtevu reše u skladu sa zakonom". Podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu, te uvid u spise predmeta P1. 354/08 ranijeg Opštinskog suda u Paraćinu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe je , po tužbi podnetoj 17. aprila 2008. godine , vodio spor protiv tuženog – S. f. s. AD iz P, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu. Osporenom presudom Opštinskog suda u Paraćinu P1. 354/08 od 22. maja 2009. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca, a odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Jagodini je osporenom presudom Gž1. 374/09 od 27. novembra 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio navedenu prvostepenu presudu.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1601/10 od 18. januara 2012. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž1. 374/09 od 27. novembra 2009. godine. U obrazloženju revizijske presude, Vrhovni kasacioni sud je, između ostalog, naveo da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je tužilac neopravdano odbio zaključenje aneksa ugovora o radu, zbog čega mu je zakonito i otkazan ugovor o radu. Prema utvrđenom činjeničnom stanju: tužilac je kod tužene S. f. s. AD iz P. obavljao poslove magacionera prema ugovoru o radu od 18. septembra 2003. godine; tužena mu je 9. januara 2008. godine dostavila ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu prema kome se tužilac premešta na poslove referenta za evidenciju zaposlenih i ekonomsku dokumentaciju u DOO "O. t. s. r. P."; u ostavljenom roku tužilac se nije izjasnio na ponudu, jer je smatrao da ne može da bude premešten kod drugog poslodavca; rešenjem tužene tužiocu je 25. januara 2008. godine otkazan ugovor o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada; Odlukom o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću tužena je 4. avgusta 1997. godine osnovala DOO "O. t. s. r. P.", sa sedištem u P, ul. 13 oktobar broj 1-3 - Plana. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se, u konkretnom slučaju, tužilac nije u ostavljenom roku izjasnio na ponudu izmenjenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, pa kako neizjašnjavanje o ponudi u ostavljenom roku ima značaj odbijanja ponude i predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, to je pravilna odluka nižestepenih sudova kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Revizijski sud ocenjuje da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi o tome da se ne radi o premeštanju na drugi odgovarajući posao već o privremenom upućivanju na rad kod drugog poslodavca, za koji je potreban pristanak tužioca. Međutim, i revizijski sud nalazi da je tuženi osnivač privrednog društva kod koga je tužbeni bio raspoređen da radi, odnosno da se radi o povezanim društvima putem učešća u kapitalu, te da tužilac ne bi bio premešten kod drugog poslodavca, već bi prema predloženom aneksu ugovora o radu bio raspoređen na odgovarajuće radno mesto.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosi lac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i Zakona:

Odredbom član 32. stav 1. Ustava u tvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05), koji se primenjivao u periodu otkaza ugovora o radu, bilo je propisano: da je zaposleni dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana (član 172. stav 2.); da se smatra da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana (člana 172. stav 3.); da ako zaposleni prihvati zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog akta (član 172. stav 4.).

5.Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je podnosilac, ukazujući na pogrešnu primenu merodavnog materijalnog prava, u suštini, istakao povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

S tim u vezi, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporen a presud a donet a od strane Ustavom i zakonom ustanovljenog suda, koji je u sprovedenom postupku odluči vao primenom merodavnih odredaba materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje . Ustavni sud nije našao ništa što bi ukazalo da su materijalnopravni propisi proizvoljno ili nepravično primenjeni na štetu podnosioca ustavne žalbe, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.

Pored toga, u smislu prava na pravično suđenje, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da, između ostalog, obrazlože svoje odluke. Ova obaveza, međutim, ne može biti shvaćena kao obaveza da se u odluci iznesu svi detalji i daju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente. Sudovi imaju određenu diskrecionu ocenu u vezi sa tim koje će argumente i dokaze prihvatiti u određenom predmetu, ali, istovremeno, imaju obavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne i razumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali.

Po oceni Ustavnog suda, u osporenoj presud i obrazloženo je šta čini suštinske razloge zašto su se u konkretnoj situaciji, odbijanjem podnosioca ustavne žalbe da prihvati ponudu poslodavca za zaključenje aneksa ugovora o radu, ostvarili razlozi za otkaz ugovora o radu. Pored toga, revizijski sud se izjasnio i o ponovljenim navodima revidenta iz žalbe na prvostepenu presudu, dajući razloge zašto se ne radi o upućivanju na rad kod drugog poslodavca.

Po oceni Ustavnog suda, stav i ocena nadležnog suda u osporenoj odluci zasnovani su na ustavnopravno prihvatljivoj primeni i tumačenju merodavnog materijalnog i procesnog prava, te se ne može govoriti o nepravičnoj primeni propisa na štetu podnosioca ustavne žalbe . Navodi podnosioca da je smatrao da je u pitanju upućivanje na rad kod drugog poslodavca, posledica su pogrešnog tumačenja zakonskih propisa koji se odnose na razloge zbog kojih se može ponuditi izmena ugovorenih uslova, u konkretnom slučaju je to bila potreba procesa i organizacije rada, a ne razlozi iz člana 174. stav 1. ZOR, a i njegovog pogrešnog tumačenja posledica prihvatanja, odnosno neprihvatanja ponude. Upravo u slučaju nezadovoljstva ponuđenim izmenama, što je bila situacija kod podnosioca, on je imao mogućnost da u zakonskom roku pokrene sudski postupak za poništaj tih izmena, a što je on očigledno propustio, pogrešno držeći da će se neprihvatanjem i neizjašnjavanjem o ponudi zadržati neizmenjeni ugovor o radu. Naime, upravo ukoliko prihvati zaključenje, podnosilac je imao pravo da traži poništaj istog u sudskom postupku, ali ako ga odbije ili se ne izjasni pozitivno u roku koji ne može biti kraći od osam radnih dana, poslodavac mu može otkazati ugovor, što je i učinio.

Polazeći od iznetog, u sporu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i da su u osporenoj sudskoj odluci dati ustavnopravno prihvatljivi razlozi za odbijanje tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe .

Ustavni su nije razmatrao navode podnosioca o povredi prava na rad zajemčenog odredbom člana 60. Ustava, imajući u vidu datu ocenu povodom povrede prava na pravično suđenje osporenom odlukom.

6. Ispitujući navod ustavne žalbe kojim je istaknuta povreda podnosi očevog prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog trajanja parničnog postupka u predmetu P1. 354/08 pred ranijim Opštinskim sudom u Paraćinu, Ustavni sud je ocenio da se trajanje parničnog postupka započetog podnošenjem tužbe 17. aprila 2008. godine, okončanog pravosnažno nakon godinu i sedam meseci, a u sve tri sudske instance, uručenjem revizijske presude 30. marta 2012. godine, nakon nepune četiri godine od podnošenja tužbe, objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, kao u drugom delu izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti