Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora u predmetu oružane pobune

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su odluke o pritvoru donete u zakonitom postupku i da sadrže dovoljne i uverljive razloge o postojanju posebno teških okolnosti dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Radića iz Sremske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragiše Radića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kr.Po1. 27/11 od 15. decembra 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž.Po1. 367/11 od 30. decembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Radić iz Sremske Kamenice, preko punomoćnika Miroja Jovanovića, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 14. februara 2012. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi:

- da ima status okrivljenog u krivičnom postupku koji se vodi protiv njega pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, u predmetu Ki. Po1. 43/11, zbog krivičnog dela oružana pobuna iz člana 124. stav 1. u vezi člana 22. KZ SRJ;

- da mu je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kr.Po1. 27/11 od 15. decembra 2011. godine produžen pritvor za još najviše tri meseca, po osnovu iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP;

- da je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje rešenjem Kž.Po1. 367/11 od 30. decembra 2011. godine odbio kao neosnovanu njegovu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora;

- da su osporena rešenja zasnovana na „razlozima koji su nejasni i u znatnoj meri protivrečni...odnosno da dokazi na kojima su sudovi zasnovali svoja rešenja nisu u međusobnoj saglasnosti, te da ne čine logičku celinu“;

- da iz osporenih rešenja proizlazi da je „jedina okolnost koja se individualno odnosi na ustavnog žalioca činjenica da je u kritičnom periodu bio šef voznog parka... što nisu nikakve posebno teške okolnosti predmetnog krivičnog dela“;

- da „pobijana rešenja sadrže nejasne razloge za određivanje pritvora prema okrivljenom Radić Dragiši“;

- da je žalba protiv prvostepenog rešenja odbijena bez obrazloženja, pri čemu je drugostepeni sud „propustio da oceni ožalbene navode okrivljenog Radića“;

- da sudovi nisu dali „dovoljno jasne, ubedljive i individualizovane razloge za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru“;

- da su se sudovi oslonili samo na težinu krivičnog dela koja se podnosiocu ustavne žalbe stavlja na teret;

U preostalom delu ustavne žalbe, podnosilac analizira elemente krivičnog dela čije izvršenje mu je stavljeno na teret, zaključujući da se ne radi o krivičnom delu oružana pobuna, zbog čega nije bilo ni mesta određivanju i produženju pritvora protiv njega, odnosno obrazlaže šta bi u konkretnom predmetu mogle bi ti posebno teške okolnosti krivičnog dela, smatra jući da okolnosti koje su sudovi naveli nisu posebno teške.

U ustavnoj žalbi se tvrdi da su navedenim propustima sudova povređena podnosiočeva prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava.

Podnosilac je predložio da se osporeni akti ponište, utvrdi pravo na naknadu štete, odredi objavljivanje sudske odluke i obaveže Republika Srbija na „snošenje troškova ovog postupka“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje protiv podnosioca ustavne žalbe i još četiri lica vodi se istraga u predmetu Ki. Po1. 43/11 zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo oružana pobuna iz člana 124. stav 1. u vezi člana 22. KZSRJ.

Podnosiocu ustavne žalbe je pritvor određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki. Po1. 43/11 od 23. septembra 2011. godine, koji mu se računa od 20. septembra 2011. godine, kada je lišen slobode.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je osporenim rešenjem Kr.Po1. 27/11 od 15. decembra 2011. godine produžio pritvor okrivljenima, pa i podnosiocu ustavne žalbe, za najduže tri meseca, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP. U obrazloženju rešenja, sud navodi da iz spisa predmeta proizlazi da se protiv okrivljenih sprovodi istraga zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret, za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina, da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su „u oružanoj pobuni učestvovali kao pripadnici Jedinice za specijalne operacije, jedinice koja je pripadala resoru Državne bezbednosti MUP-a RS i koja je brojala više stotina ljudi i bila specijalno opremljena borbenim vozilima pešadije, naoružana topovima od 30 mm, bestrzajnim topovima, lanserima raketa i dr, i profesionalno osposobljena za izvršavanje najsloženijih antiterorističkih i drugih najtežih zadataka, upravo u cilju zaštite ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje, te da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su na način opisan zahtevom za sprovođenje istrage pokazali upornost u izvršenju krivičnog dela, jer je oružana pobuna trajala osam dana, a postoji osnovana sumnja da su u dva navrata izvršene i blokade auto-puta E75 navedenim borbenim vozilima i naoružanim pripadnicima jedinice i to prvi put dana 10.11.2001. godine kod Vrbasa, a drugi put dana 12.11.2001. godine u Beogradu u reonu Centra Sava, pri čemu je okrivljeni V.L. postupao kao pomoćnik komandanta za bezbednost, okrivljeni M.P. kao pomoćnik komandanta za operativne poslove, okrivljeni D.K. kao pomoćnik komandanta za logistiku, okrivljeni Dragiša Radić kao šef voznog parka JSO, dakle kao osobe iz najuže komande jedinice, a okrivljeni V.P. kao pripadnik jedinice, to ove okolnosti uz osnovanu sumnju da su ciljevi oružane pobune bili i nasilno zauzimanje Aerodroma u Beogradu, zgrade Vlade Republike Srbije i zgrade Radio Televizije Srbije, zatim činjenica da je jedinica za specijalne operacije rasformirana tek nakon uvođenja vanrednog stanja u Republici Srbiji tokom marta meseca 2003. godine i sve ostale okolnosti detaljno navedene u predlogu istražnog sudije, opravdavaju dalje trajanje pritvora prema okrivljenima i zbog posebno teških okolnosti izvršenja krivičnog dela za koje su osnovano sumnjivi da su ga izvršili“.

Rešavajući o žalbama okrivljenih protiv osporenog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je osporenim rešenjem Kž.Po1. 367/11 od 30. decembra 2011. godine žalbe odbio kao neosnovane.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja se ponavljaju razlozi dati u prvostepenom osporenom rešenju, i dodaje da „i majući u vidu napred navedeno, žalbeni navodi branilaca okrivljenih kojima se prvostepeno rešenje pobija uz isticanje da u odnosu na okrivljene ne stoje razlozi za pritvor propisani odredbom člana 142 . stav 1 . tačka 5 ) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani i ovaj sud nalazi da upravo razlozi koji su navedeni u pobijanom rešenju, kao i u prethodnom delu obrazloženja ovog rešenja, jasno ukazuju da postoji osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili krivično delo za
koje je predviđena kazna zatvora preko 10 godina, te da je delo izvršeno pod posebno teškim okolnostima, odnosno da stoje razlozi za produženje pritvora propisani odredbom člana 142 . stav 1 . tačka 5 ) ZKP“.

4. Članom 27. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbom člana 30. stav 1. Ustava zajemčeno je da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Članom 31. stav 1. Ustava utvrđeno je da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, s tim da ga viši sud može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca , a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 , 76/10 i 72/11) je, pored ostalog, propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vreme (član 16. stav 3.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti, čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Ostale odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje su od značaja za odlučivanje, propisuju: da o dluku o određivanju pritvora istražni sudija ili veće donosi po saslušanju okrivljenog, a odluka o produženju ili ukidanju pritvora donosi se u sednici veća, izuzev u slučaju iz člana 145. ovog zakonika (član 142a stav 1.); da se n a osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode, a posle tog roka okrivljeni se može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (član 144. stav 1.); da veće neposredno višeg suda može, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca, a da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (član 144. stav 3.); da će se, a ko se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni pustiti na slobodu (član 144. stav 4.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. stav 1. i 3.).

5. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka (videti, pored ostalih, odluke Už-1197/2008, od 13. novembra 2008. godine, Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, Už-1738/2009 i Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine, i Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine) dao tumačenje prava zaštićenih odredbama čl. 27, 30. i 31. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.

6. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčen ih prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustav a, Ustavni sud je pošao od toga da je, kod svakog odlučivanja o produženju pritvora tokom krivičnog postupka, nadležni sud dužan da ceni da li i dalje postoje zakonom propisani razlozi za zadržavanje ove procesne mere na snazi, te ukoliko nađe da takvi razlozi i dalje postoje, obavezan je da ih u rešenju o produženju pritvora jasno i dovoljno obrazloži.

Osporena rešenja o produženju pritvora doneta su, po oceni Ustavnog suda, u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo može produžiti pritvor, i u njima su dati detaljni i dovoljni razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog (podnosioca ustavne žalbe) u pritvoru.

Odredba člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je u osporenom rešenju Kr.Po1. 27/11 od 15. decembra 2011. godine, našao da je, pored uslova u pogledu težine krivičnog dela ( kazna zatvora preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja) ispunjen i uslov postojanja posebno teških okolnosti krivičnog dela iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP. Apelacioni sud je smatrao da posebno teške okolnosti izvršenja krivičnog dela koje opravdavaju dalje tra janje pritvora prema okrivljenima predstavlja: to što su okrivljeni u oružanoj pobuni učestvovali kao pripadnici Jedinice za specijalne operacije, jedinice koja je pripadala resoru Državne bezbednosti M inistarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i koja je brojala više stotina ljudi i bila specijalno opremljena borbenim vozilima pešadije ; to što je ta jedinica profesionalno osposobljena za izvršavanje najsloženijih antiterorističkih i drugih najtežih zadataka, i to upravo u cilju zaštite ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje; to što su okrivljeni osnovano sumnjivi da su na način opisan zahtevom za sprovođenje istrage pokazali upornost u izvršenju krivičnog dela, jer je oružana pobuna trajala osam dana, a postoji osnovana sumnja da su u dva navrata izvršene i blokade auto-puta E75 navedenim borbenim vozilima i naoružanim pripadnicima jedinice, i to prvi put dana 10. novembra 2001. godine kod Vrbasa, a drugi put dana 12. novembra 2001. godine u Beogradu u reonu ''Centra Sava''; to što su okrivljeni postupali kao osobe iz najuže komande jedinice; to što postoji osnovana sumnja da su ciljevi oružane pobune bili i nasilno zauzimanje Aerodroma u Beogradu, zgrade Vlade Republike Srbije i zgrade Radio Televizije Srbije.

Ustavni sud ocenjuje da navodi podnosioca ustavne žalbe o tome da su sudovi kao otežavajuću okolnost u odnosu na podnosioca cenili samo njegovu funkciju šefa voznog parka Jedinice za specijalne opreacije, ne odgovara činjeničnom stanju utvrđenom u ovom ustavnosudskom postupku. Sudovi su, prema oceni Ustavnog suda, posebno teškim okolnostima izvršenja krivičnog dela smatrali upravo okolnosti koje svaka pojedinačno, a posebno sve zajedno, predstavljaju posebno teške okolnosti izvršenja krivičnog dela.

Rešavajući o žalbama okrivljenih protiv osporenog rešenja o produženju pritvora, drugostepeno veće Apelacionog sud a u Beogradu – Posebno odeljenje je osporenim rešenjem Kž.Po1. 367/11 od 30. decembra 2011. godine žalbe odbi lo kao neosnovane, u celosti prihvatajući razloge prvostepenog veća.

Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud u osporenom rešenju ocenio i obrazložio zašto nisu osnovani žalbeni navodi podnosioca protiv osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora, vodeći pri tome računa da oceni one navode koji se odnose na osnovanost produženja pritvora, a ne i navode žalbe koji ne dovode u pitanje pravilnost prvostepenog rešenja o produženju pritvora, s obzirom na to da se ti navodi odnose na ocenu izvedenih dokaza, utvrđivanje činjeničnog stanja, te pretpostavke i teze odbrane, kojima je mesto u žalbi protiv eventualne osuđujuće presude, a ne i u žalbi protiv rešenja o produženju pritvora.

Okolnost da su u drugostepenom osporenom rešenju razlozi za produženje pritvora okrivljenima dati skupno, odnosno da nisu nabrajani pojedinačno za svakog okrivljenog, Ustavni sud smatra u konkretnom slučaju prihvatljivom, imajući u vidu da kod svih okrivljenih egzistiraju iste okolnosti iz člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP, posebno kada se ima u vidu njihovo zajedničko svojstvo pripadnika Jedinice za specijalne operacije.

Činjenicu da se u drugostepenom osporenom rešenju ponavljaju navodi iz osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora, Ustavni sud takođe smatra prihvatljivom, imajući u vidu da drugostepeni sud u potpunosti prihvata argumente iz ožalbenog prvostepenog rešenja, s tim što iste okolnosti ne navodi za svakog okrivljenog ponaosob, već ih navodi zbirno, s obzirom da se odnose na sve okrivljene podjednako.

Shodno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju obrazložena ispunjenost uslov a propisani h odredbom člana 142. stav 1. tačka 5) ZKP za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom, kao i da su u osporenim rešenjima dati dovoljni i relevantni razlozi koji opravdavaju njegovo dalje zadržavanje u pritvoru.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da su tvrdnje podnosi oca o povredi njegovih prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, neosnovane.

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 3 0. stav 1. Ustava, koje podnosilac ustavne žalbe izričito ističe, Ustavni sud ukazuje da se pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava iz člana 30. stav 1. Ustava ne može dovesti u pravnu vezu sa osporenim rešenjima, jer se navedenom ustavnom odredbom štite ljudska prava u vezi inicijalnog određivanja pritvora licima za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivično delo. Kako su u konkretnom slučaju osporena rešenja Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kr.Po1. 27/11 od 15. decembra 2011. godine i Kž.Po1. 367/11 od 30. decembra 2011. godine, kojima je podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, Ustavni sud nije vršio ocenu postojanja povrede prava podnosioca zajemčenog odredbom člana 30. stav 1. Ustava.

8. Ustavni sud nalazi da ostali, prethodno izneti, navodi ustavne žalbe ne sadrže razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem označenih Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se u ovom delu od Ustavnog suda zahteva da oceni postojanje krivičnog dela i krivice podnosioca, što spada u nadležnost redovnog suda .

9. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena prava zajemčena odredbama člana 27. stav 1, člana 3 0. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu odbio u celini kao neosnovanu.

10. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora u predmetu oružane pobune

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti