Ustavna odluka o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog proizvoljne primene prava. Sud je zaključio da izvršni organ ne sme preispitivati zakonitost izvršne isprave niti sprečavati nasleđivanje potraživanja naknade nematerijalne štete koja su utvrđena pravnosnažnom presudom u korist naslednika.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1035/2019
18.06.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić i Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i dr Nikola Banjac, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. D. iz Temerina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. D. i utvrđuje se da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 5581/2017/2 od 18. decembra 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 5581/2017/2 od 18. decembra 2018. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 8891/11 od 14. aprila 2014. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. D. iz Temerina podneo je 4. februara 2019. godine, preko punomoćnika R. K, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 5581/2017/2 od 18. decembra 2018. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje koje je doneto u izvršnom postupku u kojem je podnosilac imao svojstvo izvršnog poverioca, a kojim je pravnosnažno odbijen njegov predlog za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na ime naknade nematerijalne štete, jer potraživanje naknade nematerijalne štete nije prešlo na podnosioca kao naslednika, a u smislu člana 204. Zakona o obligacionim odnosima.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je on, suprotno pravnom stavu u osporenom aktu, imao pravo da nasledi potraživanje na ime naknade nematerijalne štete iza svog brata S. D, bez obzira što njegov brat nije „dočekao“ pravnosnažnost sudske odluke o naknadi nematerijalne štete, te da stoga da ima pravo da prinudno naplati predmetno novčano potraživanje.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i načela i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražio naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, kao i odlaganje protivizvršenja presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2465/07 od 16. decembra 2008. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Drugi opštinski sud u Beogradu je presudom P. 2465/07 od 16. decembra 2008. godine obavezao tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo odbrane da tužiocu S. D, pravnom prethodniku podnosioca ustavne žalbe, naknadi nematerijalnu štetu.

Pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe S. D. preminuo je 11. oktobra 2009. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 7285/10 od 17. novembra 2010. godine delimično preinačio i delimično ukinuo prvostepenu presudu.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi je pravnosnažnim rešenjem O. 445/11 od 19. aprila 2011. godine oglasio podnosiocu ustavne žalbe za naslednika iza smrti S. D. na novčanoj naknadi nematerijalne štete dosuđene navedenim parničnim presudama.

Izvršni poverilac J. D, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. maja 2011. godine, na osnovu navedenih parničnih presuda, kao i pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, radi namirenja novčanog potraživanja na ime naknade nematerijalne štete.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 8891/11 od 14. aprila 2014. godine odbio kao neosnovan predlog za izvršenje.

Veće Prvog osnovnog suda u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 5581/2017/2 od 18. decembra 2018. godine odbilo kao neosnovan prigovor podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepeno rešenja je, između ostalog, navedeno: da kako se u konkretnom slučaju radi o naknadi nematerijalne štete, te kako je izvršna isprava - presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2465/07 od 16. decembra 2008. godine postala pravnosnažna 17. novembra 2010. godine, a pok. S. D. preminuo 11.oktobra 2009. godine, dakle pre pravnosnažnosti izvršne isprave, to i po oceni veća ovog suda, potraživanje naknade nematerijalne štete nije moglo preći na naslednika – podnosioca ustavne žalbe; da je i rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi O. 445/11 od 19. aprila 2011. godine bez dejstva prema izvršnom dužniku, shodno odredbi člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine; da ovo stoga što je pravo na naknadu nematerijalne štete strogo lično pravo i prestaje smrću njenog titulara, te je spram toga potraživanje naknade nematerijalne štete izuzetno nasledivo samo ako je priznato pravnosnažnom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 – dr.zakoni 109/13 – Odluka US), koje su od 17. septembra 2011. godine počele da se primenjuju na predmetni izvršni postupak i koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom, te da je sud, odnosno izvršitelj dužan da preduzme radnje sprovođenja izvršenja kada su za to ispunjeni uslovi (član 8. stav 1. i 2.); da se prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje i to ako je obaveza iz rešenja o izvršenju ispunjena, ako je odluka na osnovu koje je određeno izvršenje ukinuta, poništena, preinačena, stavljena van snage, apsolutno ništava ili je bez pravnog dejstva, odnosno nema svojstvo izvršne isprave, ako je poravnanje na osnovu kog je određeno izvršenje poništeno, ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze ili ako nije nastupio uslov koji je određen izvršnom ispravom, ako je protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje, ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan i ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima izuzetim od izvršenja, odnosno na kojima je mogućnost izvršenja ograničena (član 42.).

Odredbama člana 204. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – Odluka US i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je da potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom (stav 1.). i da pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja (stav 2.).

Odredbom člana 212. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 101/03 – Odluka US i 6/15) propisano je da zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrarna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

U konkretnom slučaju radi se o tome da je pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe S. D. vodio parnični postupak radi naknade nematerijalne štete, da je Drugi opštinski sud u Beogradu presudom P. 2465/07 od 16. decembra 2008. godine usvojio tužbeni zahtev, a da je Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž. 7285/10 od 17. novembra 2010. godine delimično preinačio i delimično ukinuo prvostepenu presudu. Dalje, pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe S. D. je preminuo 11. oktobra 2009. godine, dakle pre donošenje navedene drugostepene presude, kojom je pravnosnažno okončan parnični postupak. Pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju od 19. aprila 2011. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen za naslednika iza smrti svoga brata S. D. na potraživanju po osnovu naknade nematerijalne štete dosuđene navedenim parničnim presudama. Podnosilac ustavne žabe je na osnovu prvostepene i drugostepene parnične presude, kao i pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, podneo predlog za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na ime nematerijalne štete, a koji je pravnosnažno odbijen.

Ispitujući da li je Prvi osnovni sud u Beogradu u osporenom rešenju proizvoljno primenio merodavno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega imao u vidu prirodu izvršnog postupka i obim procesnih ovlašćenja suda prilikom odlučivanja o predlogu za izvršenje, odnosno prigovoru protiv rešenja o izvršenju. Naime, izvršni postupak predstavlja zakonom uređen postupak u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama i sud je u skladu sa načelom formalnog legaliteta dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom. Dakle, sud u takvoj pravnoj situaciji obavezno ispituje da li predlog za izvršenje sadrži sve zakonom propisane elemente, da li presuda kojom je utvrđeno potraživanje ima svojstvo izvršne isprave i da li je izvršna isprava podobna za izvršenje, a u slučaju kada se izvršenje sprovodi na predlog lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, sud dodatno proverava da li to lice poseduje odgovarajuće dokaze da je na njega preneto potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da je sud u izvršnom postupku vezan izvršnom ispravom koja služi kao osnov za izvršenje i da on u tom postupku ne može da preispituje pravilnost i zakonitost izvršne isprave. Pored toga, Ustavni sud primećuje da se načelo formalnog legaliteta proteže i na postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne isprave, jer su se na osnovu odredaba člana 42. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine takva prvostepena rešenja mogla pobijati samo iz razloga koji sprečavaju izvršenje – ako je obaveza iz rešenja o izvršenju ispunjena; ako je odluka na osnovu koje je određeno izvršenje ukinuta, poništena, preinačena, stavljena van snage, apsolutno ništava ili je bez pravnog dejstva, odnosno nema svojstvo izvršne isprave; ako je poravnanje na osnovu koga je određeno izvršenje poništeno; ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze ili ako nije nastupio uslov koji je određen izvršnom ispravom; ako je protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje; ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan; ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima izuzetim od izvršenja, odnosno na kojima je mogućnost izvršenja ograničena, a što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da se propusti u parnici, u kojoj je doneta izvršna isprava, koji se ogledaju u tome da je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev S. D, uprkos tome što je navedeni tužilac preminuo u toku žalbenog postupka i da parnični sud nije doneo rešenje o prekidu postupka zbog njegove smrti, u konkretnom slučaju, ne mogu otklanjati u izvršnom postupku, jer sud u tom postupku nema zakonskih ovlašćenja da ispituje pravilnost i zakonitost izvršne isprave. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da bi postupajući sud imao pravni osnov za usvajanje prigovora podnetog protiv rešenja o izvršenju samo u slučaju da je presuda koja predstavlja izvršni naslov ukinuta ili preinačena u postupku po nekom od vanrednih pravnih lekova propisanih Zakonom o parničnom postupku.

Polazeći od iznetih razloga, a uzimajući u obzir da izvršna isprava na osnovu koje je pokrenut predmetni izvršni postupak nije ukinuta ili preinačena po vanrednim pravnim lekovima koji su stajali na raspolaganju tuženoj u toj parnici, Ustavni sud smatra da je Prvi osnovni sud u Beogradu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da potraživanje naknade nematerijalne štete nije moglo preći na naslednika – podnosioca ustavne žalbe. U tom kontekstu, Ustavni sud je zaključio da je postupajući sud proizvoljnim tumačenjem odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, de facto stavio van snage pravnosnažnu i izvršnu parničnu presudu.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 5581/2017/2 od 18. decembra 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je utvrdio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određivanjem da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 8891/11 od 14. aprila 2014. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknute povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, kao i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud se nije posebno bavio tvrdnjom podnosioca da je parnični sud, nakon donošenja pravnosnažne sudske odluke o glavnoj stvari, njemu dosudio parnične troškove, jer je u konkretnom slučaju osporenim izvršnim rešenjem odbijen predlog za izvršenje glavnog novčanog potraživanja.

9. Na kraju, Ustavni sud se nije posebno bavio predlogom odlaganja protivizvršenja presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2465/07 od 16. decembra 2008. godine, jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi.

10. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Ustavna odluka o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti