Odluka Ustavnog suda o ponovljenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, ponovo utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u istom postupku administrativnog izvršenja. Nadležni organ je bio neaktivan više od godinu dana nakon prestanka smetnji za izvršenje, pa je podnosiocu dodeljena naknada nematerijalne štete.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R . P . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba R. P . i utvrđuje da je u postupku a dministrativnog izvršenja koji je vođen pred Gradskom upravom za inspekcijske poslove grada Novog Sada – Sektor građevinske inspekcije u predmetu broj XIV-356-95/12 podnosiocu ustavne žalbe povređen o prav o na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredb om član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. R. P . iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 20. novembra 2017. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 30. jula 2018. godine, 9. januara i 19. avgusta 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, kao i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku administrativnog izvršenja navedenog u tački 1. izreke. Podnosilac se pozvao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U ustavnoj žalbi je navedeno: da su u Odluci Ustavnog suda Už-685/2015 od 8. decembra 2016. godine bliže označena tri perioda u kojima Gradska uprava za inspekcijske poslove grada Novog Sada nije sprovela administrativno izvršenje rešenja o uklanjanju bespravne dogradnje od 13. avgusta 2012. godine, iako su za to bili ispunjeni zakonom propisani uslovi; da su, nakon toga, uslovi za uklanjanje bespravne dogradnje po četvrti put bili ispunjeni 16. januara 2017. godine, kada je postupak ozakonjenja pravnosnažno okončan odbacivanjem zahteva investitora; da administrativno izvršenje nije u celosti sprovedeno, jer je izvršenik uklonio samo deo objekta koji je bespravno dogradio, pri čemu je preduzeo nove građevinske radove radi bespravne dogradnje novog objekta još većih dimenzija, zbog čega je podnosilac nadležnom inspekcijskom organu podneo novu prijavu.
Predloženo je da Us tavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je podnosiocu u upra vnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom za inspekcijske poslove grada Novog Sada povređeno „pravo na pravično odlučivanje i u razumnom roku“ iz člana 32. stav 1. Ustava , naloži nadležnom organu da u najkraćem roku okonča postupak administrativnog izvršenja, otkloni štetne posledice zbog „očigledno“ nezakonitog vođenja i neopravdano dugog trajanja postupka i utvrdi pravo na naknadu štete koju je podnosilac pretrpeo zbog povrede i uskraćivanja pomenutih Ustavom zajemčenih prava. Preloženo je i da Ustavni sud naloži izvršeniku vraćanje fasade i zida višestambene zgrade u pređašnje stanje.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Novog Sada – Sektor građevinske inspekcije broj XIV-356-95/12 i celokupne priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:
Ustavni sud je Odlukom Už-685/2015 od 8. decembra 2016. godine usvojio ustavnu žalbu R. P, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrdio da su podnosiocu u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odsekom građevinske inspekcije Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Novog Sada u predmetu broj XIV-356-95/12 povređena prava na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama član a 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava. Istom odlukom je utvrđeno pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u bliže određenom iznosu i naloženo Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak ozakonjenja bespravne dogradnje u predmetu V-351-467/16 okončao u najkraćem roku, čime je uslovljeno sprovođenje izvršenja rešenja Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Novog Sada – Odsek građevinske inspekcije (sada Sektor građevinske inspekcije) (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj XIV-356-95/12 od 13. avgusta 2012. godine. Navedenim rešenjem naloženo je izvršeniku E.D. iz Novog Sada da ukloni dogradnju bliže označenih dimenzija, čija je konstrukcija od metalnih kutijastih profila (krovna konstrukcija i dva stuba), krova na jednu vodu, krovnog pokrivača od trapezastog lima sa zidom od opeke izgrađenim duž spoljne strane dogradnje , kao i sve ostale radove koji nisu opisani u rešenju, a nastali su nakon sastavljanja zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu, a sve pod pretnjom prinudnog izvršenja. Navedeno rešenje je postalo izvršno 28. avgusta 2012. godine i pravnosnažno 23. aprila 2015. godine donošenjem presude Upravn og sud a - Odeljenje u Novom Sadu U. 16525/12 .
Imajući u vidu da se ovom ustavnom žalbom osporava trajanje istog postupka administrativnog izvršenja , Ustavni sud u ovoj odluci nije detaljnije izlagao činjenično stanje koje je konstatovano u tački 3. obrazloženja Odluke Ustavnog suda Už-685/2015.
Zaključkom Gradske uprava za urbanizam i građevinske poslove grada Novog Sada broj V-351-467/16 od 26. decembra 2016. godine odbačen je kao nepotpun zahtev investitora E.D. za ozakonjenje bliže označene dogradnje. U obrazloženju zaključka je navedeno: da je postupak ozakonjenja dograđenog objekta pokrenut po službenoj dužnosti, na osnovu odredbe člana 7. stav 9. Zakona o ozakonjenju objekata; da je od investitora traženo da u ostvaljenom roku dostavi dokaze propisane članom 10. u vezi sa članom 31. Zakona o ozakonjenju objekata, što investitor nije učinio; da je stoga, saglasno odredbi člana 58. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku i člana 31. stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, rešeno kao u dispozitivu. Navedeni zaključak je postao pravnosnažan 16. januara 2017. godine i dostavljen je prvostepenom organu 14. februara 2017. godine.
U vreme pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja na snazi je bio pravnosnažni zaključak prvostepenog organa o dozvoli izvršenja od 20. oktobra 2015. godine, kojim je utvrđeno da je rešenje od 13. avgusta 2012. godine postalo izvršno 28. avgusta 2012. godine, određeno da se dozvoljava njegovo izvršenje, da će ono biti sprovedeno prinudno, putem drugog lica, na trošak izvršenika, te da će datum izvršenja biti naknadno određen posebnim zaključkom nakon uvrštavanja objekta u Operativni plan koji je sastavni deo Programa uklanjanja objekata.
Povodom žalbe podnosioca zbog „ćutanja administracije“, odnosno nedonošenja odluke u predmetu Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove grada Novog Sada broj V-351-467/16, podnete 18. jula 2016. godine, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj je dopisom od 9. januara 2017. godine obavestio podnosioca da je u navedenom predmetu donet zaključak od 26. decembra 2016. godine (još uvek nije bio pravnosnažan) , kojim je odbačen kao nepotpun zahtev investitora za ozakonjenje, zbog čega više nema „ćutanja administracije“.
Podnosilac ustavne žalbe je podnescima od 22. juna i 5. oktobra 2017. godine tražio od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, kao drugostepenog organa, da, sa jedne strane, naloži Gradskoj upravi za urbanizam i građevinske poslove da, u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda, okonča postupak ozakonjenja i da, sa druge strane, preduzme potrebne radnje radi izvršenja „davno“ pravnosnažnog i izvršnog rešenja prvostepenog organa od 13. avgusta 2012. godine. Drugostepeni organ je zahtev za okončanje postupka ozakonjenja tretirao kao žalbu zbog „ćutanja administracije“ i dostavio ga je Gradskoj upravi za urbanizam i građevinske poslove na postupanje, u smislu člana 173. Z akona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje) . Pošto je pribavio obaveštenje od Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove, drugostepeni organ je dopisom od 24. oktobra 2017. godine ponovo obavestio podnosioca da je navedena gradska uprava donela zaključak od 26. decembra 2016. godine, kao i o tome da je zaključak postao pravnosnažan 16. januara 2017. godine i da je 14. februara 2017. godine dostavljen prvostepenom organu nadležnom za poslove građevinske inspekcije , zbog čega u konkretnom slučaju više nema „ćutanja administracije“. U prilogu navedenog dopisa podnosiocu su dostavljene kopije zaključka i dostavnice o njegovom uručenju prvostepenom organu.
Podnosilac se potom podneskom od 24. marta 2018. godine, naslovljenim kao pritužba na rad, odnosno disciplinska prijava protiv građevinskog inspektora A.Ć, obratio Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kojim je, pored ostalog, traženo da Ministarstvo neposredno sprovede administrativno izvršenje pravnosnažnog rešenja od 13. avgusta 2012. godine. Navedeni podnesak je 11. juna 2018. godine dostavljen drugostepenom organu, koji je dopisom od 26. juna 2018. godine ukazao prvostepenom organu da je dužan da u vezi sa navodima iz podneska utvrdi činjenično stanje, preduzme odgovarajuće mere u skladu sa zakonom i detaljnu informaciju o preduzetom dostavi podnosiocu ustavne žalbe i tom organu .
Prvostepeni organ je u dopisu od 11. jula 2018. godine , upućenom drugostepenom organ u, koji je dostavljen i podnosiocu ustavne žalbe, naveo : da je 22. juna 2018. godine pismenim putem zatražio od Gradske uprava za urbanizam i građevinske poslove i nformaciju o toku postupka ozakonjenja predmetnog objekta, pošto je prethodno uvidom u elektronsku evidenciju navedene gradske uprave utvrdio da predmet nije rešen; da je navedena gradska uprava 26. juna 2018. godine prosledila prvostepenom organu kopiju zaključka o odbacivanju zahteva za ozakonjenje od 26. decembra 2016. godine; da je, po dobijanju te informacije, predmetni objekat uvršten u Plan uklanjanja bespravno sagrađenih objekata za kvartal jul-septembar 2018. godine; da građevinski inspektor A.Ć. prethodno nije lično primila zaključak od 26. decembra 2016. godine, niti je imala saznanja da je donet.
Nakon što je 5. decembra 2018. godine od Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove ponovo pribavio obaveštenje da se za navedenu dogradnju ne vodi postupak ozakonjenja i 8. januara 2019. godine od privrednog društva, preko koga je trebalo da se sprovede izvršenje , pribavio predmer i predračun troškova uklanjanja dogradnje, prvostepeni organ je predmetnu dogradnju uvrstio u Operativni plan uklanjanja objekata za kvartal januar-mart 2019. godine. Potom je doneo rešenje o izvršenju broj XIV-356-95/12 od 20. februara 2019. godine, kojim je utvrđeno da je rešenje o uklanjanju bespravne dogradnje od 13. avgusta 2012. godine postalo izvršno 28. avgusta 2012. godine, te se dozvoljava njegovo izvršenje, a izvršeniku E.D. se nalaže da do 20. marta 2019. godine izvrši obavezu iz rešenja od 13. avgusta 2012. godine, uz upozorenje da će izvršenje biti sprovedeno preko drugog lica 21. marta 2019. godine, na trošak izvršenika, ako ne postupi po nalogu. Navedeno rešenje prvostepenog organa je potvrđeno rešenjem drugostepenog organa broj 143-356-43/2019-01 od 20. juna 2019. godine, koji je ocenio da je prvostepeni organ pogrešio kada je ožalbeno rešenje doneo primenom važećeg, a ne ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, po čijim odredbama je započet postupak administrativnog izvršenja, ali da ta povreda postupka nije od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.
Na dan zakazanog uklanjanja bespravne dogradnje, 21. marta 2019. godine, prvostepeni organ je na licu mesta konstatovao da je izvršenik sam započeo izvršenje i odobrio mu naknadni rok od sedam dana da sam izvrši preostale radove na uklanjanju dogradnje.
Prvostepeni organ je prilikom inspekcijskog pregleda izvršenog 1. aprila 2019. godine utvrdio da je izvršenik uklonio predmetnu dogradnju, i to krovnu konstrukciju sa krovnim pokrivačem i zid dogradnje, a da je ostavio dva metalna stuba sa metalnom šipkom koja ih povezuje, što se ne može smatrati objektom, i da ne postoji veza imeđu stubova i bilo kog dela fasade kolektivnog stambenog objekta , te se može smatrati da je izvršenje završeno i da preostali delovi nikoga ne ometaju.
Podnosilac je 8. maja 2019. godine prvostepenom organu podneo novu prijavu zbog toga što je isti investitor na istom mestu nastavio nelegalnu dogradnju u većem obimu.
Postupajući po navedenoj prijavi, prvostepeni organ je 14. maja 2019. godine izvršio inspekcijski pregled i konstatovao da je, na istom mestu gde se nalazila prethodna bespravna dogradnja, postavljena laka metalna konstrukcija sa trapezastim limom kao krovnim pokrivačem, a prilikom ponovnog inspekcijskog pregleda 22. maja 2019. godine konstatovao je da su svi delovi bespravne dogradnje ukolonjeni.
Podnosilac se podneskom od 15. jula 2019. godine obratio drugostepenom organu zbog nepostupanja prvostepenog organa po prijavi od 8. maja 2019. godine, koji je navedeni podnesak prosledio prvostepenom organu radi odlučivanja kao po žalbi zbog „ćutanja administracije“, u smislu člana 173. Zakona o opštem upravnom postupku.
Rešenjem prvostepenog organa broj XIV-356-95/12 od 7. oktobra 2019. godine obustavljeno je izvršenje dozvoljeno rešenjem o izvršenju od 20. februara 2019. godine, jer je izvršenik u celosti izvršio obavezu naloženu tim rešenjem.
Rešenjem drugostepenog organa broj 143-356-197/2019-01 od 16. januara 2020. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Navedeno drugostepeno rešenje je 3. februara 2020. godine uručeno strankama – izvršeniku E.D. i podnosiocu ustavne žalbe.
Upravni sud je dopisom od 22. jula 2020. godine obavestio Ustavni sud da podnosilac ustavne žalbe nije podneo tužbu u upravnom sporu protiv navedenog drugostepenog rešenja. Postupak administrativnog izvršenja je pravnosnažno okončan 5. marta 2020. godine, protekom roka za podnošenje tužbe protiv rešenja od 16. januara 2020. godine.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči pravo na pravično suđenje, te je navode ustavne žalbe o povredi pomenutog prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.
Ustavni sud je relevantne odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) , Zakona o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS“, broj 95/13) i Zakona o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS“, broj 96/15) izložio u tački 4. obrazloženja Odluke Už-685/2015 od 8. decembra 2016. godine, te ih na ovom mestu nije citirao.
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je i u nastavku postupka administrativnog izvršenja, nakon pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud je utvrdio da je postupak administrativnog izvršenja ukupno trajao od 30. oktobra 2012. godine, kada je prvi put donet zaklju čak o dozvoli izvršenja rešenja od 13. avgusta 2012. godine , do 5. marta 2020. godine, kada je postupak pravnosnažno okončan, odnosno sedam godina i četiri meseca. S obzirom na to da je trajanje dela postupka do 8. decembra 2016. godine ocenjeno sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku u Odluci Už-685/2015, Ustavni sud je u postupku po ovoj ustavnoj žalbe razmatrao trajanje postupka u delu koji je usledi o nakon donošenja navedene odluke do njegovog pravnosnažnog okončanja, odnosno period od tri godine i tri meseca.
Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.
U pogledu složenosti predmeta postupka i njegovog značaja za podnosioca, kao i ponašanja podnosioca i postupanja nadležnih organa do donošenja Odluke Ustavnog suda Už-685/2015 od 8. decembra 2016. godine, ovaj sud se poziva na razloge date u obrazloženju navedene odluke.
Ispitujući dalje postupanje nadležnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je postupak ozakonjenja okončan u najkraćem roku po prijemu Odluke Ustavnog suda, imajući u vidu da je zaključak o odbacivanju zahteva investitora za ozakonjenje od 26. decembra 2016. godine postao pravnosnažan 16. januara 2017. godine i da je 14. februara 2017. godine dostavljen prvostepenom organu nadležnom za poslove građevinske inspekcije , o čemu postoji dostavnica u spisima predmeta. Iako su se već tada stekli zakonom propisani uslovi za sprovođenje administrativnog izvršenja rešenja od 13. avgusta 2012. godine, prvostepeni organ je počeo da preduzima radnje u tom cilju tek nakon 26. juna 2018. godine, kada mu je, na njegov zahtev, Gradska uprava za urbanizam i građevinske poslove grada Novog Sada dostavila kopiju pravnosnažnog zaključka od 26. decembra 2016. godine, pri čemu nije dovedeno u pitanje da mu je zaključak dostavljen još 14. februara 2017. godine.
Ustavni sud ukazuje na to da je u toku postupka administrativnog izvršenja stupio na snagu Zakon o legalizaciji objekata, a po prestanku njegovog važenja, stupio je na snagu Zakon o ozakonjenju objekata, koji su imali za posledicu odlaganje administrativnog izvršenja rešenja o uklanjanju bespravne dogradnje, čime je suspendovana zakonom propisana sankcija koja pogađa nelegalnu gradnju. Stoga se već po pravnosnažnom odbacivanju zahteva za legalizaciju, 2015. godine, moralo hitno i prioritetno sprovesti administrativno izvršenje, što nije učinjeno, zbog čega je bespravna dogradnja ušla u novi ciklus legalizacije ustanovljen Zakonom o ozakonjenju objekata. Kada nije uspeo ni drugi pokušaj prevođenja bespravne gradnje u režim legalne gradnje i legalnog korišćenja objekta, izvršenje rešenja o uklanjanju više nije smelo da trpi nikakvo odugovlačenje. Uprkos tome, prvostepeni organ je bio potpuno neaktivan u periodu od jedne godine i četiri meseca po prijemu pravnosnažnog zaključka o odbacivanju zahteva za ozakonjenje . Ustavni sud je našao da je neopravdano propuštanje prvostepenog organa da ranije započne preduzimanje neophodnih radnji dovelo do toga da administrativno izvršenje bude sprovedeno do 1. aprila 2019. godine, odnosno do 22. maja 2019. godine u odnosu na novu bespravnu dogradnju, što je duže od dve godine po prestanku zakonskih smetnji. Pri tome je postupak formalno pravnosnažno okončan tek 5. marta 2020. godine.
Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da se u postupku administrativnog izvršenja može podneti žalba, odnosno tužba zbog ćutanja uprave jedino u slučaju nedonošenja zaključka o dozvoli izvršenja u zakonom predviđenom roku. U vreme kada je pravnosnažno okončan postupak ozakonjenja na snazi je bio pravnosnažni zaključak o dozvoli izvršenja od 20. oktobra 2015. godine, kojim je konstatovano da će datum izvršenja biti naknadno određen posebnim zaključkom nakon uvrštavanja objekta u Operativni plan koji je sastavni deo Programa uklanjanja objekata. Prema tome, podnosilac je mogao podneti žalbu zbog nedonošenja posebnog zaključka o dozvoli izvršenja u kome bi bio određen datum izvršenja. Ustavni sud je uzeo u obzir da je podnosilac u podnescima od 22. juna i 5. oktobra 2017. godine zahtevao da se prvo pravnosnažno okonča postupak ozakonjenja, te da se zatim sprovede administrativno izvršenje. Drugostepeni organ je zahtev za okončanje postupka ozakonjenja tretirao kao žalbu zbog „ćutanja administracije“. Imajući u vidu da je u to vreme već bio pravnosnažno okončan postupak ozakonjenja, te da je sprovođenje izvr šenja podrazumevalo donošenje posebnog zaključka o dozvoli izvršenja sa datumom početka uklanjanja dogradnje, Ustavni sud je našao da su se navedeni podnesci, kojima je podnosilac tražio sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, takođe mogli smatrati kao žalba zbog „ćutanja administracije“ i da je podnosilac , u dovoljnoj meri, uti cao na to da prvostepeni organ nastavi da postupa posle dužeg perioda nakon pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja.
Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da prethodna propuštanja prvostepenog organa da sprovede izvršenje svog rešenja utvrđena u Odluci Ustavnog suda Už-685/2015 od 8. decembra 2016. godine i odlaganja tog izvršenja, u dva navrata, zbog pokretanja postupaka legalizacije i ozakonjenja, nisu dopuštala prvostepenom organu da lje nepostupanje po okončanju postupka ozakonjenja. Stoga se ni trajanje postupka administrativnog izvršenja u delu koji je cenjen u ovoj odluci, ne može smatrati razumnim, te je podnosiocu ustavne žalbe u predmetu Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Novog Sada – Sektor građevinske inspekcije broj XIV-356-95/12 ponovo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka , kao i ekonomsko-socijalne prilike i standard države, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na domaćem nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.
Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskla dio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.
7.Ustavni sud nije razmatrao zahtev ustavne žalbe kojim je traženo da se naloži nadležnom organu okončanje postupka administrativnog izvršenja, s obzirom na to da je nakon podnošenja ustavne žalbe i njenih dopuna navedeni postupak pravnosnažno okončan. Nije razmatran ni zahtev da se izvršeniku naloži vraćanje fasade i zida višestambene zgrade u pređašnje stanje, jer je podnosilac takav zahtev mogao da ističe u postupku administrativnog izvršenja, do njegovog pravnosnažnog okončanja, osporavajući razlog za obustavljanje izvršenja. Konačno, Ustavni sud nije razmatrao zahtev ustavne žalbe za otklanjanje štetnih posledica zbog „očigledno“ nezakonitog vođenja postupka, jer nije nadležan da o tome odlučuje.
8. Imajući u vidu da je nadležni organ doneo rešenje od 7. oktobra 2019. godine kojim je obustavio postupak administrativnog izvršenja jer je izvršenik u celosti izvršio obavezu uklanjanja bespravne dogradnje naloženu rešenjem od 13. avgusta 2012. godine i rešenjem o izvršenju od 20. februara 2019. godine, te da je navedeno rešenje od 7. oktobra 2019. godine postalo pravnosnažno, Ustavni sud je našao da je nadležni organ ispunio svoju pozitivnu obavezu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, budući da se podnosilac na nju samo formalno poziva, navodeći razloge koji se odnose na utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku.
9. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.