Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene procesnog prava
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio rešenje Privrednog suda. Sud je arbitrerno primenio Zakon o izvršenju i obezbeđenju, odbijajući da naplatu troškova postupka izvrši na račun punomoćnika.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „T.“ d.o.o. Mladenovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „T.“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu Ipv. 657/13 od 18. oktobra 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje iz tačke 1. i određuje da Privredni sud u Beogradu donese novu odluku o prigovoru koji je izvršni poverilac izjavio protiv stava III izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 2965/13 od 27. septembra 2013. godine.
3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete.
O b r a z l o ž e nj e
1. Privredno društvo „T.“ d.o.o. Mladenovac izjavilo je, 9. decembra 2013. godine, preko punomoćnika Đ . T, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 2965/13 od 27. septembra 2013. godine i Ipv. 657/13 od 18. oktobra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom osporena su navedena rešenja u delu kojim je pravnosnažno odbijen predlog podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, da se prinudna naplata troškova parničnog postupka dosuđenih izvršnom ispravom – presudom Privrednog suda u Beogradu P. 7230/11 od 25. decembra 2012. godine, kao i troškova predmetnog izvršnog postupka, na osnovu specijalnog punomoćja izdatog advokatu Đ . T . iz Beograda, izvrši u korist tog advokata, prenosom novčanih sredstava na njegov račun. Podnosilac ovakvo postupanje Privredno g suda u Beogradu smatra arbitrernim, zbog toga što se, po njegovom mišljenju , na konkretan slučaj ne može primeniti odredba člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer se ne radi o prenosu potraživanja na treće lice na koje ne glasi izvršna isprava.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud) I. 2965/13 od 27. septembra 2013. godine, pored ostalog, u stavu I izreke , određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave – presude Privrednog suda u Beogradu P. 7230/11 od 25. decembra 2012. godine, radi naplate potraživanja izvršnog poverioca , ovde podnosioca ustavne žalbe, prema izvršnom dužniku „K.“ a. d. Mladenovac na ime glavnog duga, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je u stavu III izreke odbijen predlog u delu u kome je izvršni poverilac predložio da sud odredi i sprovede izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika radi naplate iznosa od 1.720.875,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, zajedno sa troškovima izvršnog postupka, prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika (advokata) izvršnog poverioca.
Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca protiv stava III izreke rešenja Privrednog suda I. 2965/13 od 27. septembra 2013. godine, isti sud je doneo osporeno drugostepeno rešenje Ipv. 657/13 od 18. oktobra 2013. godine, kojim je odbio prigovor i potvrdio prvostepeno rešenje u pobijanom delu. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog je navedeno: da je u prvostepenom rešenju, na utvrđeno činjenično stanje sud pravilno primenio odredbe člana 23. stav 1. i člana 37. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da odredba člana 23. stav 1. navedenog Zakona predviđa da se izvršenje određuje i sprovodi na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku; da priloženo punomoćje izdato od strane izvršnog poverioca ne predstavlja ispravu iz člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojom bi punomoćnik advokat Đ. T, dokazao da je potraživanje na njega preneseno ili na drugi način prešlo; da imajući u vidu da je u predlogu za izvršenje kao izvršni poverilac označeno privredno društvo „T.“ d.o.o. Mladenovac, te da nije dostavljen dokaz iz člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, drugostepeno veće nalazi da je izvršni sud doneo pravilno i zakonito rešenje.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu, pored ostalih, ukazuje ustavnom žalbom jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ , broj 72/11) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.
Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.
5. Analizirajući osporena rešenja sa stanovišta citiranih propisa i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je Privredni sud arbitrerno primenio, odnosno protumačio relevantno procesno pravo sadržano u odredbi člana 23. stav 1. ZIO, pogrešno zaključujući da se navedena odredba primenjuje na konkretan slučaj.
Radi odgovora na postavljeno sporno pravno pitanje mora se najpre poći od odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) ZPP, iz čije sadržine, kao što je navedeno, proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Navedenom odredbom punomoćniku je dato novo ovlašćenje koje nije imao do stupanja na snagu ZPP. Naime, takva odredba nije postojala u prethodnom Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS “, br. 125/04 i 111/09 ). Dakle, radi se o posebnoj odredbi ZPP, koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova, te stoga predstavlja izuzetak od pravila propisanog navedenom odredbom ZIO. Sledom svega rečenog, Ustavni sud ocenjuje da se odredba člana 23. stav 1. ZIO , ne može tumačiti na način da se njeno dejstvo proširuje i na punomoćnika (advokata) koji , na osnovu „specijalnog“ punomoćja (datog u izvršnom postupku) u ime izvršnog poverioca podnosi predlog za izvršenje, tražeći da se troškovi postupka sa računa izvršnog dužnika prenesu na njegov račun (videti Rešenje Ustavnog suda Už-2549/2014 od 29. juna 2015. godine).
Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, očigledno da je primena procesnog prava bila proizvoljna i arbitrerna, a posledica toga je da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13- Odluka US), Ustavni sud je utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, poništio rešenje Privrednog suda u Beogradu Ipv. 657/13 od 18. oktobra 2013. godine i odredio da isti sud ponovo odluči o prigovoru koji je podnosilac kao izvršni poverilac izjavio protiv stava III izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 2965/13 od 27. septembra 2013. godine.
S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i da je u tački 2. izreke naloženo otklanjanje štetnih posledica, Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava iz člana 36 . Ustava . Iz istog razloga, Ustavni sud je u tački 3. izreke, na osnovu odredbe člana 36 . stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete.
7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.