Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog obustave izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Okružnog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i imovinu. Sudovi su pogrešno obustavili izvršenje na osnovu sporazuma kojim se zaposleni odrekao prava na naknadu zarade.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Marića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Marića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 147/08 od 3. juna 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 912/08 od 15. jula 2008. godine i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Poništava se rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 912/08 od 15. jula 2008. godine i određuje da Viši sud u Novom Pazaru ponovo odluči o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 147/08 od 3. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Marić iz Novog Pazara je 26. avgusta 2008. godine, preko punomoćnika Ramize Paljevac Emrović, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je rešenjem Društvenog preduzeća Trikotaža „Raška“ iz Novog Pazara od 22. aprila 2008. godine prestao radni odnos podnosiocu ustavne žalbe, jer je proglašen tehnološkim viškom. Pre prestanka radnog odnosa, podnosilac ustavne žalbe nalazio se na plaćenom odsustvu, ali pošto mu nije isplaćivana nikakva nadoknada, podnosilac je tužio poslodavca za isplatu naknade zarade. Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 862/06 od 22. novembra 2008. godine obavezan je poslodavac na isplatu zaostalih garantovanih zarada. Nakon pravnosnažnosti presude, podnosilac ustavne žalbe podneo je predlog za izvršenje, a povodom koga je Opštinski sud u Novom Pazaru doneo rešenje o izvršenju I. 147/08 od 25. februara 2008. godine. Postupajući po žalbi izvršnog dužnika, Opštinski sud u Novom Pazaru je osporenim rešenjem I. 147/08 od 3. juna 2008. godine usvojio žalbu i ukinuo rešenje o izvršenju, navodeći u obrazloženju rešenja da je podnosilac ustavne žalbe potpisao sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza sa poslodavcem i da je na osnovu tog sporazuma prestalo dugovanje poslodavca. Okružni sud u Novom Pazaru je osporenim rešenjem Gž. 912/08 od 15. jula 2008. godine odbio žalbu podnosioca ustavne žalbe kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 147/08 od 3. juna 2008. godine. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, prvostepeni sud je u osporenom rešenju naveo „niz netačnih i neistinitih činjenica“, a jedna od njih je i ta da je pre donošenja rešenja o izvršenju I. 147/08 podnosilac ustavne žalbe potpisao navedeni sporazum. Podnosilac ustavne žalbe je istakao da se prvostepeni sud nije upustio u utvrđivanje činjenica koje su navedene u žalbi, već je sud iste prihvatio kao osnovane. Takođe, podnosilac je naveo da se drugostepeni sud „u pokušaju da da nekakvo obrazloženje“ u osporenom rešenju pozvao na odredbe člana 15. tačka 8. Zakona o izvršnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su Opštinski i Okružni sud u Novom Pazaru neosnovano utvrdili da je potpisivanjem sporazuma o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada prestalo dugovanje dužnika po osnovu naknade zarade. Stoga je predložio da Ustavni sud poništi osporena rešenja i naloži da se izvrši pravosnažna presuda na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnovljenih ljudskih prava i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. st. 1. i 2. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju dostavljenu u prilogu ustavne žalbe, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Opštinski sud u Novom Pazaru je, na predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, 25. februara 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 147/08 kojim je odredio izvršenje protiv izvršnog dužnika „Fabrike za proizvodnju konfekcije i trikotaže „Raška“ AD Novi Pazar, radi naplate novčanog potraživanja koje je utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 862/06 od 22. novembra 2006. godine.

Povodom žalbe izvršnog dužnika izjavljene protiv rešenja o izvršenju I. 147/08 od 25. februara 2008. godine, Opštinski sud u Novom Pazaru je 3. juna 2008. godine doneo osporeno rešenje kojim je žalbu usvojio, ukinuo rešenje o izvršenju i sporovedene izvršne radnje. U obrazloženju rešenja sud je konstatovao da su stranke u ovom predmetu 24. aprila 2008. godine zaključile sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza, kojim je predviđeno: da se poslodavac obavezuje da će regulisati i izmiriti neizmirene obaveze za penzijskoinvalidsko osiguranje prema zaposlenom (član 3.); da se zaposleni (izvršni poverilac) odriče da će sudskim putem ili na drugi način zahtevati isplatu neisplaćenih zarada i ostalih primanja nastalih pre potpisivanja ovog sporazuma koja mu po zakonu pripadaju, te da se istovremeno odriče i prava tužbe i predloga za izvršenje (član 4.); da je „zaposleni saglasan da je poslodavac regulisao obaveze prema zaposlenom, te da realizacijom člana 3. ovog sporazuma zaposleni nema potraživanja prema poslodavcu i daljih potraživanja po bilo kom osnovu“ (član 6.). Polazeći od toga da je rešenje o izvršenju doneto 25. februara 2008. godine, a da je „pre toga“ izvršni poverilac sa izvršnim dužnikom zaključio navedeni sporazum, na osnovu koga se odrekao prava na podnošenje predloga za izvršenje, sud je našao da je potraživanje poverioca prestalo da postoji. Sud se pri tome pozvao na odredbe člana 15. tačka 8) i člana 17. Zakona o izvršnom postupku.

Protiv rešenja I. 147/08 do 3. juna 2008. godine izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, izjavio je 6. juna 2008. godine žalbu Okružnom sudu u Novom Pazaru sa predlogom da Okružni sud ukine pobijano rešenje i predmet vrati na ponovni postupak.

Postupajući po podnetoj žalbi, Okružni sud u Novom Pazaru je 15. jula 2008. godine doneo osporeno rešenje Gž. 912/08, kojim je odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno rešenje. Prema stanovištu Okružnog suda, pravilno je prvostepeni sud usvojio žalbu izvršnog dužnika i ukinuo rešenje kojim je određeno izvršenje i sve provedene izvršne radnje, uz pravilnu primenu odredaba člana 15. tačka 8) Zakona o izvršnom postupku. Konstatujući da je izvršni dužnik izjavio opozicioni prigovor na rešenje o izvršenju zbog zaključenog sporazuma o regulisanju međusobnih obaveza između izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, te da je „izvršna isprava na osnovu koje je određeno izvršenje doneta u sporu na koji se odnosi sporazum“, sud je našao da je opozicioni prigovor dužnika morao biti uvažen. Po oceni Okružnog suda, potpisivanjem navedenog sporazuma izvršni dužnik i izvršni poverilac regulisali su sva svoja potraživanja odnosno međusobne odnose i nemaju više međusobnih potraživanja.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe zakona:

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je: da se žalba protiv rešenja o izvršenju može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, a naročito ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga, ali u vreme kad izvršni dužnik to nije mogao da istakne u postupku iz kog potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenja poravnanja (član 15. tačka 8)); da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana, žalbu izršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izršenje u celini ili delimično ili ukinuti sprovedene radnje (član 19. stav 1.); da je sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja izvršna, ako je postala pravosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, koji teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drukčije određeno (član 32. stav 1.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti, odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (član 68. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa aspekta Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje i prava na imovinu, a polazeći od utvrđenog činjeničnog i pravnog stanja stvari vezanog za osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je imao u vidu da je odredbom člana 60. stav 4. Ustava utvrđeno, između ostalog, da se niko ne može odreći prava na pravičnu naknadu za rad. S obzirom na to da pravičnu naknadu za rad predstavlja kako zarada, tako i naknada zarade, te da se tog prava niko ne može odreći - kao što se ne može odreći nijednog od prava za koje član 60. stav 4. Ustava sadrži eksplicitnu zabranu odricanja – podnosilac ustavne žalbe se nije mogao odreći ni prava na naknadu zarade. Naknada zarade zbog plaćenog odsustva sa rada predstavlja pravičnu naknadu za rad. U takvoj pravnoj situaciji, naknada zarade zbog plaćenog odsustva sa rada se ima upodobiti sa pravičnom naknadom za rad, koje se zaposleni, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, ne može odreći. Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište već iskazano kroz ranije donete odluke Ustavnog suda (videti npr. Odluke Ustavnog suda: Už - 143/2007 od 16. jula 2009. godine i Už - 197/2007 od 16. jula 2009. godine).

Dakle, u predmetnom izvršnom postupku koji je pravnosnažno okončan osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 912/08 od 15. jula 2008. godine, Okružni sud je pošao od činjenice da sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada zaključen između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika posle nastanka izvršne isprave ima snagu opozicionog prigovora, odnosno da je samim potpisivanjem sporazuma prestalo potraživanje iz pravnosnažne presude na osnovu koje je određeno izvršenje. Međutim, bez obzira na činjenicu što je sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada zaključen nakon izvršnosti presuda na osnovu kojih je određeno izvršenje u predmetu I. 147/08 (presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 862/06 od 22. novembra 2006. godine), sud nije mogao ukinuti rešenje o izvršenju bez prethodno pravilno i potpuno utvrđenog novonastalog činjeničnog stanja. Ustavni sud ocenjuje da u situaciji kada je izjavljena žalba zbog činjenica koje su nastale nakon donošenja rešenja kojim je određeno izvršenje, izvršni sud mora utvrditi činjenično stanje koje je od značaja za dalji tok izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, a posebno imajući u vidu izloženo pravno shvatanje Ustavnog suda koje se odnosi na odredbu člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud nalazi da su redovni sudovi u predmetnom izvršnom postupku morali da utvrde da li je izvršni dužnik ispunio obaveze utvrđene izvršnom ispravom, odnosno da li je podnosiocu ustavne žalbe potraživanje u vidu naknade zarade zaista i isplaćeno.

Ustavni sud je stoga ocenio da je podnosilac ustavne žalbe osporenim rešenjima donetim u izvršnom postupku proizvoljno i nepravedno uskraćen za imovinu, koju predstavlja novčano potraživanje na ime neisplaćene garantovane zarade utvrđene pravosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 862/006 od 22. novembra 2006. godine. Na taj način je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud je u svojim ranije donetim odlukama izrazio stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da neizvršenje sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (Vidi odluke Ustavnog suda: Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine i Už-122/2009 od 21. januara 2010. godine).

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da su osporenim rešenjima povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem drugostepenog rešenja, kako bi nadležni sud doneo novu odluku o žalbi poverioca u izvršnom postupku.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 45. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog obustave izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti