Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro dvanaest godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.000 evra zbog neefikasnog postupanja sudova, dok je zahtev za naknadu materijalne štete odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10372/2018
14.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. V. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. V. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 1133/14 (inicijalno predmet P. 4472/06 Četvrtog opštinskog suda u Beogradu), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo V. V. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. V. iz Beograda je podneo Ustavnom sudu, 17. septembra 2018. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 1133/14 (inicijalno predmet P. 4472/06 Četvrtog opštinskog suda u Beogradu).

Podnosilac ističe da je spor, vođen po njegovoj tužbi, podnetoj zajedno sa tužiljom S.K, radi naknade štete, započet još 2006. godine, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6207/17 od 12. jula 2018. godine; da mu je zbog dužine trajanja sudskog postupka od 12 godina naneta šteta; da su trajanju postupka van granica razumnog roka doprineli sudovi i tužena. Predlaže da mu se utvrdi povreda označenog ustavnog prava i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 1133/14 Višeg suda u Beogradu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, zajedno sa tužiljom S.K. iz Beograda, podneo je 6. novembra 2006. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu radi naknade štete zbog, između ostalog, „uništenog kioska sa opremom, uređajima i inventarom“ protiv tužene O. N. – odeljenja za građevinske, komunalne i inspekcijske poslove. Tužioci su između ostalog naveli da im je zbog nezakonitog postupanja tužene uklonjen - porušen kiosk, te da oni nisu pravovremeno bili obavešteni o uklanjanju, zbog čega su pretrpeli štetu. Predmet je u Opštinskom sudu zaveden pod brojem P. 4472/06. Tužbu su potpisali tužilja i tužilac, s tim da je tužilja ovlastila tužioca da je zastupa u ovoj pravnoj stvari. Na prvom ročištu održanom 18. maja 2007. godine je punomoćniku tužilje i tužiocu naloženo da dostave uređen tužbeni zahtev u pogledu petituma tužbe.

Opštinski sud je nakon četiri održana ročišta, odredio prekid parničnog postupka na zapisniku sa ročišta od 14. marta 2008. godine do pravnosnažnog okončanja upravnog spora u predmetu Okružnog suda u Beogradu U. 2729/07, kao rešavanja prethodnog pravnog pitanja, s tim da će se postupak nastaviti po okončanju ovog spora o čemu će tužioci obavestiti sud (rešenje je postalo pravnosnažno danom donošenja).

Tužilac je podneskom od 21. maja 2008. godine tražio nastavak postupka i obavestio sud da je Okružni sud u navedenom upravnom sporu doneo presudu 21. marta 2008. godine. Tužioci su 12. marta 2009. godine dostavili sudu podnesak kojim su precizirali tužbeni zahtev. Prvo naredno ročište je zakazano za 20. mart 2009. godine, na kome je doneto rešenje da se postupak nastavi. Predmet je dobio novi broj P. 1403/09. Posle jednog održanog ročišta i dva odložena, postupak je, nakon reorganizacije pravosuđa i uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 52820/10. Na prvom ročištu, koje je bilo zakazano za 11. novembar 2010. godine, nakon preciziranja tužbenog zahteva i preinačenja tužbe, na zapisniku je doneto rešenje kojim se taj sud oglasio stvarno nenadležnim, stranke su se odrekle prava na žalbu, a spisi predmeta su dostavljeni Višem sudu u Beogradu.

Viši sud u Beogradu je, posle dva održana ročišta od tri zakazana (jedno nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije), nakon uvida u spise Odeljenja za građevinske, komunalne i inspekcijske poslove O. N, te saglasnog predloga za donošenje međupresude u ovoj pravnoj stvari, doneo presudu i međupresudu P. 21443/10 od 27. oktobra 2011. godine. Ovom presudom je, u prvom stavu izreke odbijen kao neosnovan prigovor apsolutne nenadležnosti Višeg suda u Beogradu; u drugom stavu izreke odbijen kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti Višeg suda u Beogradu; u stavu trećem izreke odbijen tužbeni zahtev tužilaca za isplatu preciziranih iznosa za određene periode na osnovu naknade izgubljene zarade, te isplatu zakonske zatezne kamate na te sume, kao i da se tužilji, po osnovu naknade potraživanja Uprave javnih prihoda N, isplati određen iznos, sa zakonskom zateznom kamatom. Međupresudom, sadržanom u četvrtom stavu izreke je utvrđeno da je osnovan zahtev tužilaca za naknadu uništenog kioska sa opremom, uređajima i inventarom, s tim da se do pravnosnažnosti međupresude zastaje sa raspravljanjem o visini tužbenog zahteva, kao i da će o visini tužbenog zahtev i troškovima parničnog postupka biti odlučeno konačnom presudom.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 2316/12 od 9. decembra 2014. godine, odlučujući o žalbama parničnih stranaka, i to tužilaca podnetoj 13. februara 2012. godine (sa dopunama 24. februara i 7. marta 2012. godine) i tužene od 20. februara 2012. godine, u prvom stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P. 21443/10 od 27. oktobra 2011. godine u stavu trećem izreke, a u drugom stavu izreke je ukinuo međupresudu sadržanu u stavu četvrtom izreke Višeg suda u Beogradu P. 21443/10 od 27. oktobra 2011. godine i u tom delu predmet vratio na ponovno suđenje.

Odlučujući o reviziji tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj 25. februara 2015. godine, Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev. 838/15 od 18. februara 2016. godine odbio kao neosnovanu njegovu reviziju izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2316/12 od 9. decembra 2014. godine. Spisi predmeta su vraćeni Višem sudu u Beogradu 25. avgusta 2016. godine.

U ponovnom prvostepenom postupku pred Višim sudom u Beogradu je prvo ročište zakazano za 30. januar 2017. godine, sada u predmetu pod brojem P. 1133/14, te je nakon još jednog zakazanog i održanog ročišta, na kojima je izvršen uvid u spise Odeljenja za građevinske, komunalne i inspekcijske poslove O. N. i saslušan jedan svedok, zaključena glavna rasprava.

Presudom Višeg suda u Beogradu P. 1133/14 od 6. juna 2017. godine je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca u preostalom delu u kome su tražili da sud obaveže tuženu da im isplati iznose od po 700.000,00 dinara po osnovu naknade za po ½ vrednosti uništenog kioska, sa opremom uređajima i inventarom, te iznose od po 1.041.000,00 dinara koje su opredelili kao nominalni iznos zakonske zatezne kamate na iznose od po 700.000,00 dinara, a tužioci su obavezani da tužnoj na ime troškova parničnog postupka isplate solidarno iznos od 270.000,00 dinara.

Nezadovoljni navedenom presudom tužioci su izjavila žalbu 17. avgusta 2017. godine, koju su dopunili 23. avgusta i 1. septembra 2017. godine, te 5. januara 2018. godine, kao i istog dana ponovili predlog za oslobađanje od plaćanja sudske takse.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 6207/17 od 8. februara 2018. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi dopune postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P. 1133/14 od 4. aprila 2018. godine su tužioci oslobođeni plaćanja sudske takse u ovom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6207/17 od 12. jula 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P. 1133/14 od 6. juna 2017. godine, te odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac pozvao u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, započet podnošenjem tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 6. novembra 2006. godine, a da je pravnosnažno okončan 12. jula 2018. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6207/17.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da osporeni sudski postupak ukupno trajao 11 godina i osam meseci.

Navedeno trajanje sudskog postupka ukazuje da on nije okončan u okviru standarda razumnog roka, koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio relativno činjenično i pravno složen, jer je razrešenje spornih pitanja povodom pravilnosti donetih akata u vezi sa rušenjem objekta – kioska i oko urednog uručenja rešenja, kao i zaključka o rušenju objekta tužilji bilo vezano za tok upravnog postupka odnosno upravnog spora. Takođe, na dužinu trajanja postupka je uticalo i to što je ovaj spor, u jednoj svojoj fazi, rešavan u tri sudske instance.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on svakako imao interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku. Međutim, ipak je svojim ponašanjem, podnošenjem neuredne tužbe, te kasnijim preinačenjem tužbenog zahteva, što je zahtevalo i promenu stvarne nadležnosti suda, u manjoj meri doprineo dužini trajanja postupka.

Međutim, po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka od preko 11 godina za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari dali su nadležni prvostepeni sudovi, svojim neefikasnim i nedelotvornim postupanjem. Ovo pre svega, zato što je prvi put odlučeno u ovoj pravnoj stvari posle pet godina od podnošenja tužbe, i to ne konačnom odlukom, već presudom povodom jednog dela tužbenog zahteva i međupresudom povodom drugog dela tužbenog zahteva - o postojanju osnova za naknadu štete za „uništeni objekat“. Međutim, presudom drugostepenog suda, iako je u delu prvostepena presuda potvrđena, ova međupresuda je ukinuta, i predmet je u tom delu vraćen na ponovni postupak. S obzirom na to da je o žalbama parničnih stranaka odlučeno posle dve godine i devet meseci od njihovog izjavljivanja, i na strani drugostepenog suda postoji, u izvesnoj meri, doprinos dužem trajanju postupka. Nakon revizijske presude, postupak je pravosnažno okončan za još dve godine, ali se svakako ne može prihvatiti da je opravdano da je rešavanje ovog spora trajalo skoro 12 godina.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 1133/14 (inicijalno predmet P. 4472/06 Četvrtog opštinskog suda u Beogradu), pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama član 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i složenost postupka, te izvestan doprinos podnosioca dužini njegovog trajanja. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine (broj predstavke 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio bilo kakav dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je njegov zahtev za naknadu materijalne štete odbačen u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti