Povreda prava na pravično suđenje zbog nepoštovanja odluke Ustavnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je ponovo usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je Apelacioni sud povredio pravo na pravično suđenje. Drugostepeni sud je, prilikom ponovnog odlučivanja, zanemario obavezujuće stavove iz prethodne odluke Ustavnog suda i ponovio istu grešku u primeni prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. S. i N. N, obojice iz sela A. kod Preševa, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. S. i N. N. i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1632/13 od 29. oktobra 2013. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž. 1632/13 od 29. oktobra 2013. godine i određuje da taj sud, u skladu sa ocenama Ustavnog suda iznetim u ovoj odluci, donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Preševu P. 342/08 od 19. avgusta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. S. i N. N, obojica iz sela A. kod Preševa, podneli su, 6. decembra 2013. godine, preko punomoćnika N. F, advokata iz Preševa, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1632/13 od 29. oktobra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe navode da su im označena prava povređena time što Apelacioni sud u Nišu, donoseći osporenu presudu, nije postupio po primedbama Ustavnog suda iznetim u Odluci Už-3838/2011 od 11. aprila 2013. godine (podnosioci su pogrešno označili 23. maj 2013. godine, datum otpravljanja Odluke iz Suda, kao datum njenog donošenja), već je ponovo svoju odluku zasnovao samo na izveštaju poreske uprave i na taj način po drugi put proizvoljno primenio procesno i materijalno pravo. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Preševu P. 342/08 od 19. avgusta 2008. godine obavezano je tuženo JP „P. S.“ da tužiocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, na ime naknade za bespravno oduzete parcele, i to A. S. za parcelu 245/2 površine 432m2 i N. N. za parcelu 248/2 površine 670m2, u KO Č, isplati iznos od 1.350,00 dinara po m2, ukupno 1.487.700,00 dinara, a da parcele 245/1 i 248/1 vrati u prvobitno stanje. Visina naknade za oduzeto zemljište je utvrđena na osnovu nalaza sudskog veštaka.

Presudom Okružnog suda u Vranju Gž. 1670/08 od 19. marta 2009. godine preinačena je navedena prvostepena preusda u delu odluke o isplati naknade za oduzeto zemljište, tako što je tuženi obavezan da tužiocima isplati iznos od 1.200,00 dinara po m2, odnosno tužiocu A. S. ukupno 518.400,00 dinara, a tužiocu N. N. ukupno 804.400,00 dinara, dok je preko dosuđenih a do traženih iznosa, i to za iznose od 64.800,00 i 100.500,00 dinara tužbeni zahtev odbijen. Pomenutom presudom potvređena je nižestepena odluka u preostalom delu.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1231/10 od 24. februara 2011. godine je: odbačena kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv drugostepene presude u odnosu na odluku o odbijanju dela tužbenog zahteva za isplatu naknade za oduzeto zemljište (iznosi od 64.800,00 i 100.500,00 dinara) (stav 1. izreke); odbijena revizija tuženog izjavljena protiv drugostepene presude u delu odluke o obavezi vraćanja parcela 245/1 i 248/1 u prvobitno stanje (stav 2. izreke); ukinuta drugostepena presuda u delu kojim je tuženo preduzeće obavezano da tužiocu A. S. isplati iznos od 518.400,00 dinara, odnosno tužiocu N. N. iznos od 804.400,00 dinara i u tom delu predmet je ustupljen Apelacionom sudu u Nišu na ponovno suđenje (stav 3. izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 796/11 od 7. juna 2011. godine preinačena je presuda Opštinskog suda u Preševu P. 342/08 od 19. avgusta 2008. godine, tako što je obavezano tuženo preduzeće da tužiocima na ime naknade za oduzeto zemljište isplati iznos od 987,95 dinara po m2 tj. tužiocu A. S. ukupno 426.794,83 dinara, a tužiocu N. N. ukupno 661.927,17 dinara, dok je preko dosuđenih a do ukupno traženih iznosa od 518.400,00 i 804.400,00 dinara tužbeni zahtev odbijen. Apelacioni sud je iznos naknade utvrdio na osnovu izveštaja nadležne poreske uprave (10 evra, u dinarskoj protivvednosti), pozivajući se na noveliranu odredbu člana 42. Zakona o eksproprijaciji.

Odlukom Ustavnog suda Už-3838/2011 od 11. aprila 2013. godine usvojena je ustavna žalba A. S. i N. N. i utvrđeno je da je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 796/11 od 7. juna 2011. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. Ovu odluku Ustavni sud je doneo s pozivom na razloge iznete u obrazloženju Odluke Už-3824/2011 od 3. aprila 2013. godine – da iz novelirane odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji proizlazi da je sud nadležan da visinu naknade za oduzeto zemljište odredi ne samo na osnovu procene Poreske uprave, već i na osnovu drugih dokaznih sredstava, ukoliko smatra da je to u konkretnom slučaju neophodno i opravdano.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 1632/13 od 29. oktobra 2013. godine, koja je doneta u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3838/2011 od 11. aprila 2013. godine, preinačena je presuda Opštinskog suda u Preševu P. 342/08 od 19. avgusta 2008. godine, tako što je obavezano tuženo preduzeće da tužiocu A. S. na ime naknade za oduzetu parcelu 248/2 i tužiocu N. N. na ime naknade za oduzetu parcelu 245/2 isplati 1140 dinara po m2, odnosno tužiocu A. S. ukupno 763.800,00 dinara, a tužiocu N. N. iznos od 492.480,00 dinara, dok su u preostalom delu preko dosuđenih, a do ukupno traženih iznosa od 904.500,00 dinara i 583.200,00 dinara, i to za iznose od 140.700,00 i 90.720,00 dinara, tužbeni zahtevi odbijeni. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom 29. oktobra 2013. godine i sprovedenog dokaznog postupka, utvrđeno da je tužilac A. S. vlasnik parcele 248/2, a tužilac N. N. parcele 245/2; da je prvostepeni sud na osnovu nalaza veštaka poljoprivredne struke utvrdio da iznos od 1.350,00 dinara po m2 predstavlja tržišnu cenu predmetnog zemljišta, a da prema izveštaju nadležne poreske uprave od 20. avgusta 2013. godine, tržišna cena zemljišta eksproprisanog na teritoriji opštine Preševo radi izgradnje autoputa iznosi 10 evra u dinarskoj protivvrednosti. Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud, suprotno članu 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji, naknadu za oduzeto zemljište utvrdio na osnovu nalaza veštaka jer se, prema nalaženju drugostepenog suda, tražena naknada, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, ima utvrđivati isključivo na osnovu izveštaja organa nadležnog za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava. Apelacioni sud je istakao i da smatra da nije došlo do „kršenja Ustavom garantovanih prava građana na jednakost pred zakonom i jednaku zaštitu prava pred sudom koja dovodi do pravne nesigurnosti i neravnopravnog tretmana građana u ostvarivanju prava na određivanje pravične naknade za eksproprisanu nepokretnost, bez obzira na to što su vlasnici drugih nepokretnosti ostvarili pravo na novčanu naknadu utvrđenu veštačenjem, budući da je njima naknada utvrđivana u vreme pre stupanja na snagu Izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji...“.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. stav 2.).

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, merodavne su i sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 142. stav 2. Ustava je utvrđeno da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i da sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Odredbom člana 145. stav 2. Ustava je utvrđeno da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.

Odredbama člana 166. Ustava je utvrđeno da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Odredbama člana 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno, kao i da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom.

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je propisano: da kada Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, može poništiti pojedinačni akt, zabraniti dalje vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda i odrediti način pravičnog zadovoljenja podnosioca (član 89. stav 2.); da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda (član 104. stav 1.) .

5. Imajući u vidu razloge na kojima podnosioci ustavne žalbe temelje tvrdnju o povredi prava n a pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da u slučaju kada na osnovu ovlašćenja iz člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u postupku po ustavnoj žalbi, kao način otklanjanja štetnih posledica, poništi odluku redovnog suda kojom je povređeno Ustavom zajemčeno pravo i odredi, odnosno naloži donošenje nove sudske odluke, izvršenje odluke Ustavnog suda podrazumeva obavezu nadležnog suda da postupi po nalogu Ustavnog suda tj. da novu odluku donese u skladu sa ocenama i stavovima iznetim u odluci Ustavnog suda koja se izvršava.

Dalje, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi doneo veći broj odluka u kojima je razmatrao pitanje tumačenja novelirane odredbe člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", broj 20/09) od strane redovnih sudova, tj. u kojima se izjašnjavao o tome da li je način na koji redovni sudovi primenjuju i tumače pomenutu zakonsku odredbu u postupcima za određivanje naknade za oduzeto zemljište proizvoljan u meri da za posledicu ima povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje ili prava na imovinu. Ustavni sud je Odluke u kojima je utvrđivao povredu označenih ustavnih prava donosio s pozivom na razloge i stanovišta izneta u svojim odlukama Už-5686/2011 od 28. februara 2013. godine i Už-3824/2011 od 3. aprila 2013. godine – da iz člana 42. Zakona o eksproprijaciji proizlazi da organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (Poreska uprava) vrši procenu tržišne cene za eksproprijaciju konkretne nepokretnosti, što ujedno predstavlja i najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti jer je, u slučaju da nije postignut sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da odredi pravičnu naknadu, pri čemu se visina ove naknade može odrediti i na osnovu drugih dokaznih sredstava s obzirom na to da sud nije „vezan“ isključivo i jedino procenom Poreske uprave. Takođe, Ustavni sud posebno ukazuje da su pomenute odluke donete nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao sledeće:

- da je presudom Opštinskog suda u Preševu P. 342/08 od 19. avgusta 2008. godine, između ostalog, usvojen u celosti tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe i obavezano tuženo preduzeće da podnosiocu A. S. na ime naknade za bespravno oduzetu parcelu 245/2 površine 432m2 i podnosiocu N. N. na ime naknade za oduzetu parcelu 248/2 površine 670m2, u KO Č, isplati iznos od 1.350,00 dinara po m2;

- da je presudom Okružnog suda u Vranju Gž. 1670/08 od 19. marta 2009. godine pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev podnosioca A. S. za isplatu iznosa od 64.800,00 dinara kao i zahtev podnosioca N. N. za isplatu iznosa od 100.500,00 dinara;

- da je revizija podnosilaca izjavljena protiv pomenutog dela presude Okružnog suda u Vranju Gž. 1670/08 od 19. marta 2009. godine odbačena kao nedozvoljena rešenjem Vrhovnog kasacionog suda sadržanim u izreci presude toga suda Rev. 1231/10 od 24. februara 2011. godine;

- da je pomenutom revizijskom presudom ukinuta presuda Okružnog suda Gž. 1670/08 od 19. marta 2009. godine, u delu kojim je tuženo JP obavezano da podnosiocu A. S . isplati ukupno 518.400,00 dinara, a podnosiocu N . N . ukupno 804.400,00 dinara ;

- da je Apelacioni sud u Nišu, odlučujući ponovo o žalbi tuženog, presudom Gž. 796/11 od 7. juna 2011. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je delimično usvojio zahtev podnosioca A. S. u iznosu od ukupno ukupno 426.794,83 dinara, a zahtev podnosioca N. N. usvojio u iznosu od ukupno 661.927,17 dinara, dok je preko dosuđenih a do traženih iznosa od 518.400,00 i 804.400,00 dinara (koji su ostali pravnosnažno nepresuđeni nakon donošenja revizijske odluke) zahteve odbio, smatrajući da se visina naknade određuje isključivo na osnovu izveštaja poreske uprave;

- da je pomenuta presuda Apelacionog suda poništena Odlukom Ustavnog suda Už-3838/2011 od 11. aprila 2013. godine zbog utvrđene povrede prava podnosilaca na pravično suđenje, a koja je doneta s pozivom na stavove iznete u Odluci ovoga suda Už-3824/2011 od 3. aprila 2013. godine;

- da je Apelacioni sud u Nišu u izvršenju navedene Odluke Ustavnog suda doneo osporenu presudu Gž. 1632/13 od 29. oktobra 2013. godine, kojom je obavezao tuženo JP da podnosiocu A. S. na ime naknade za oduzetu parcelu 248/2, a ne 245/2, isplati 763.800,00 dinara, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa od 904.500,00 dinara, tužbeni zahtev ovog podnosioca odbio, i kojom je obavezao tuženo JP da podnosiocu N. N. za parcelu 245/2, a ne za parcelu 248/2, isplati 492.480,00 dinara, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa od 583.200,00 dinara, zahtev ovog podnosioca odbio;

- da je visina naknade koja je dosuđena podnosiocima ustavne žalbe utvrđena na osnovu izveštaja nadležne organizacione jedinice Poreske uprave od 20. avgusta 2013. godine i da je osporena presuda zasnovana na stavu Apelacionog suda u Nišu da se ova naknada, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, treba utvrđivati isključivo na osnovu izveštaja organa nadležnog za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava.

S obzirom na to da je Odlukom Ustavnog suda Už-3838/2011 od 11. aprila 2013. godine utvrđeno da je stanovište Apelacionog suda izneto u presudi Gž. 796/11 od 7. juna 2011. godine - da se naknada za faktički eksproprisano zemljište može utvrđivati isključivo na osnovu i iz izveštaja nadležne poreske uprave, dovelo do povrede prava podnosilaca na pravično suđenje, Apelacioni sud u Nišu nije mogao da se u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda ogluši o stavove Suda i da ponovo donese odluku zasnovanu na takvom tumačenju odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji za koje je Ustavni sud prethodno utvrdio da je proizvoljno i da je dovelo do povrede prava iz člana 32. s tav 1. Ustava. Ustavni sud podseća na članom 104. stav 1. Zakona o Ustavom sudu utvrđenu dužnost državnih i drugih organa, organizacija kojima su pov erena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Ova zakonska odredba se, dakle, odnosi i na sudove. Međutim, Apelacioni sud je zaključio da nije dužan da izvrši Odluku Ustavnog suda Už-3838/2011 od 11. aprila 2013. godine jer je sam, ne poštujući zakonske odredbe o sopstvenoj nadležnosti i suprotno stanovištu iznetom u pomenutoj Odluci, ocenio da u konkretnom slučaju nije došlo do „kršenja Ustavom garantovanih prava građana“, pri čemu je smatrao da se radi o pravu „na jednakost pred zakonom i jednaku zaštitu prava pred sudom“, a čija eventualna povreda nije ni bila predmet razmat ranja Ustavnog suda u Odluci Už-3838/2011. Ustavni sud nalazi da je Apelacioni sud, dajući svoju ocenu o tome „da nije došlo do kršenja Ustavom garantovanih prava građana“ izašao van granica svojih ovlašćenja, baveći se pitanjima koja su, saglasno Ustavu i Zakonu, u isključivoj nadležnosti Ustavnog suda.

Iako su prethodno iznete ocene o postupanju Apelacionog suda u Nišu u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda dovoljne da se utvrdi povreda prava na pravično suđenje zbog ponovnog proizvoljnog tumačenja materijalnog prava – člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji, Ustavni sud smatra neophodnim i da konstatuje da je pomenuti sud, donoseći osporenu presudu, prevideo činjenicu da su u jednom delu tužbeni zahtevi podnosilaca pravnosnažno odbijeni kao neosnovani. Naime, presudom Okružnog suda u Vranju Gž. 1670/08 od 19. marta 2009. godine pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev podnosioca A. S . za isplatu iznosa od 64.800,00 dinara i podnosioca N . N . za isplatu iznosa od 100.500,00 dinara, a presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 1231/10 od 24. februara 2011. godine pomenuta drugostepena odluka je ukinuta u delu kojim je tuženo JP obavezano da podnosiocu A . S . za parcelu 245/2 isplati ukupno 518.400,00 dinara, a podnosiocu N . N . za parcelu 248/2 ukupno 804.400,00 dinara. Takođe, Ustavni sud primećuje da je prvostepenom presudom podnosiocu A . S . dosuđena naknada za parcelu 245/2 površine 432m2, a podnosiocu N . N . za parcelu 248/2 površine 670m2, dok je osporenom drugostepenom presudom podnosiocu A. S . naknada dosuđena za parcelu 248/2, a ne za parcelu 245/2, a podnosiocu N. N . za parcelu 245/2 a ne za parcelu 248/2.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajem čeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom s udu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporene presude i određivanjem da u ponovnom postupku drugostepeni sud done se novu odluku o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Preševu P. 342/08 od 19. avgusta 2008. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od toga da će na osnovu Odluke Ustavnog suda prvostepena presuda u pravnosnažno nepresuđenom delu biti predmet ponovnog ispitivanja drugostepenog suda, Ustavni sud nije razmatrao navode podnosilaca o povredi prava na imovinu.

9. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.