Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u postupku revizije

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ocenjujući samo trajanje postupka po reviziji. Sud je zaključio da postupak nije trajao nerazumno dugo, posebno jer je podnosilac sam doprineo dužini podnošenjem nedozvoljene revizije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Damjanca iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorana Damjanca izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku po reviziji koji je vođen u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu pod brojem P. 9688/05.

2. Odbacuje se ustavna žalba Zorana Damjanca izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 od 31. avgusta 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14891/07 od 3. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Damjanac iz Niša je 23. januara 2009. godine izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 od 31. avgusta 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14891/07 od 3. decembra 2008. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i povrede prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da pravosudni organi nisu doneli pravnosnažnu presudu u skladu sa Zakonom o radu u obaveznom roku od šest meseci „zbog činjenice da je rođenjem pripadnik etničke grupe raseljene sa Kosova“. Dalje je naveo da sud njegovu tužbu nije mogao da odbaci, jer je on podneo preko 20 dokaznih akata uz tužbu, niti je mogao da odbaci reviziju samo zbog činjenice da je izjavljena lično, a ne preko punomoćnika, advokata. Predložio je da sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povrede navedenih Ustavom zajemčenih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 21. Ustava je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 5. decembra 2005. godine podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu sa zahtevom da mu tuženi, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, isplati na ime naknade nematerijalne štete iznos od deset miliona dinara, da mu obezbedi zdravstvenu zaštitu, da mu isplati novac koji mu je odbio na ime zdravstvene zaštite, kao i da mu isplati prekovremeni i noćni rad koji mu nije isplaćen.

Osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 od 31. avgusta 2006. godine tužba je odbačena kao neuredna. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužilac podneo tužbu sudu bez navođenja šta se tužbom potražuje i bez navođenja dokaza kojima predlaže utvrđivanje činjenica navedenih u tužbi. Stoga je sud, 12. decembra 2005. godine, naložio tužiocu da tužbu uredi u smislu odredaba člana 187. Zakona o parničnom postupku, kako bi mogao da postupa po istoj, a kako tužilac nije postupio po nalogu suda, sud je odbacio tužbu saglasno članu 103. Zakona o parničnom postupku.

Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 od 31. avgusta 2006. godine, prihvatajući u svemu navode i razloge koje je izneo prvostepeni sud.

Tužilac je protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine izjavio reviziju, koja je odbačena rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 od 8. oktobra 2007. godine.

Protiv prvostepenog rešenja o odbacivanju revizije, tužilac je izjavio žalbu koju je Okružni sud u Beogradu osporenim rešenjem Gž. 14891/07 od 3. decembra 2008. godine odbio kao neosnovanu. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je revizija odbačena zbog činjenice da je tužilac koji nije advokat izjavio reviziju. Dalje je navedeno da u sprovedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, da je činjenično stanje potpuno i pravilno utvrđeno i na isto pravilno primenjeno materijalno pravo, kao i da su neosnovani žalbeni navodi tužioca kojima se ukazuje da je izjavljena revizija dozvoljena zbog činjenice da se radi o parnici iz radnog odnosa, jer i u parnici iz radnog odnosa u postupku po ovom pravnom leku stranku, koja je fizičko lice, mora da zastupa advokat, saglasno članu 401. stav 1. tačka 2.) Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) - u daljem tekstu ZPP, je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara (član 394. stav 2.); da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat (član 401. stav 1. tačka 2.)); da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije (član 421. stav 3.).

5. Razmatrajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započet 5. decembra 2005. godine, podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu, kao i da je tužba odbačena rešenjem istog suda donetim 31. avgusta 2006. godine, koje je postalo pravnosnažno 16. maja 2007. godine kada je doneto drugostepeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06.

Međutim, u ovom slučaju, Ustavni sud je stao na stanovište da se povreda prava na suđenje u razumnom roku može ceniti samo u odnosu na postupak iniciran podnošenjem revizije protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine, jer predstavlja posebnu celinu u odnosu na postupak okončan pravnosnažnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine, zbog činjenice da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 od 8. oktobra 2007. godine odbačena revizija kao nedozvoljena, čime je prekinut kontinuitet odlučivanja o istom pravnom i činjeničnom pitanju. Podnosilac ustavne žalbe je podnošenjem revizije lično, a ne preko advokata, postupio suprotno odredbama člana 84. stav 2. i člana 401. stav 1. tačka 2) ZPP, i time lišio sebe mogućnosti da pred Ustavnim sudom ukazuje na nerazumnu dužinu trajanja parničnog postupka u periodu pre izjavljivanja revizije.

Naime, u situaciji kada je ustavna žalba izjavljena i protiv rešenja kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbacivanju revizije i protiv sudskih odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o osporenom rešenju donetom povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju ranije odluke redovnih sudova, odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište, već iskazano u ranije donetim odlukama Ustavnog suda (videti Odluku Ustavnog suda Už - 944/2009 od 16. jula 2009. godine).

Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe o njegovom pravu na lično zastupanje u postupku po reviziji, Ustavni sud je napominje da je u postupku normativne kontrole ocenjivao ustavnost odredbe člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao i odredbe člana 401. stav 2. tačka 2) istog zakona, prema kojoj je revizija nedozvoljena ako je izjavljena od strane lica koje nije advokat, našavši pri tom da se navedenim odredbama ne povređuju Ustavom zajamčena prava građana, jer se saglasno Ustavu, zakonom propisuje način ostvarivanja pojedinih sloboda i prava i postupak pred sudovima, a ustavno ovlašćenje zakonodavca da uredi postupak pred sudom i način ostvarivanja sloboda i prava, obuhvata i ovlašćenje da se u okviru tog uređivanja propišu vrste pravnih lekova i način podnošenja tih pravnih lekova. Takvim propisivanjem ne narušava se ni ustavna jednakost pred sudom i Ustavom garantovana sloboda rada, odnosno pravo na rad, niti se ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo (videti Odluku Ustavnog suda IU - 181/2005 od 28. septembra 2006. godine).

Analizirajući dužinu trajanja postupka po reviziji, te imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije naveo datum podnošenja revizije sudu, niti je dostavio uz ustavnu žalbu primerak izjavljene revizije iz koga bi se na osnovu prijemnog pečata suda mogao utvrditi tačan datum podnošenja, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da je postupak po reviziji pokrenut u periodu između 13. septembra 2007. godine (kada je podnosilac ustavne žalbe primio pismeni otpravak osporenog rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine) i 8. oktobra 2007. godine (kada je doneto rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 kojim je izjavljena revizija odbačena kao nedozvoljena). Postupak je pravnosnažno okončan 3. decembra 2008. godine donošenjem rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14891/07. Dakle, postupak koji je predmet razmatranja Ustavnog suda, ukupno je trajao godinu i dva meseca.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, u najvećoj meri doprineo dužini trajanja postupka po reviziji, zbog činjenice da je reviziju izjavio lično, a ne preko punomoćnika - advokata, dakle, suprotno navedenim imperativnim odredbama Zakona o parničnom postupku. Pretpostavka je da stranka mora koristiti pravna sredstva na način propisan zakonom. U tom smislu, Ustavni sud je stanovišta da se odugovlačenje postupka ne može pripisati postupajućim redovnim sudovima. Činjenica je da je Okružnom sudu u Beogradu trebalo duže od godinu dana da odluči o izjavljenoj žalbi protiv rešenja o odbacivanju revizije i da je postupak pred drugostepenim sudom mogao trajati i kraće, imajući u vidu da se nije radilo o složenom pravnom pitanju. Ipak, Ustavni sud iz utvrđenih činjenica ocenjuje da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, koju podnosilac ustavne žalbe dovodi u vezu sa povredom prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnju da je u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva ili „zbog činjenice da je rođenjem pripadnik etničke grupe raseljene sa Kosova“ povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije.

Sledom rečenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odlučio kao u tački 1. izreke Odluke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 od 31. avgusta 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine, Ustavni sud je ocenio da žalba u tom delu nije blagovremena, iz sledećih razloga:

Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može se izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Odredbama člana 113. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), te da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).

Dakle, imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 23. januara 2009. godine, te činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe 13. septembra 2007. godine primio pismeni otpravak rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba protiv navedenih rešenja neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, odlučujući kao u tački 2. izreke.

U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 14891/07 od 3. decembra 2008. godine, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da protiv ovog osporenog akta podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio propisano pravno sredstvo – reviziju, saglasno odredbi člana 412. stav 3. Zakona o parničnom postupku, te ocenio da ni u odnosu na navedeno rešenje ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije odlučivao o postojanju povreda prava zajemčenih odredbama člana 21. i člana 36. stav 1. Ustava u vezi sa osporenim rešenjima Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9688/05 od 31. avgusta 2006. godine, Okružnog suda u Beogradu Gž. 14422/06 od 16. maja 2007. godine i Okružnog suda u Beogradu Gž. 14891/07 od 3. decembra 2008. godine, jer je u tom delu ustavnu žalbu odbacio.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u postupku revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti