Odluka Ustavnog suda o obaveznom zastupanju advokata u postupku po reviziji

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, nalazeći da nije povređeno pravo na pravično suđenje. Odbacivanje revizije i zahteva za zaštitu zakonitosti, jer ih nije podneo advokat, u skladu je sa Zakonom o parničnom postupku i ne predstavlja uskraćivanje pristupa sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1043/2008
25.06.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milijane Đokić iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milijane Đokić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2460/07 i Sgzz. 612/07, oba od 19. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milijana Đokić iz Leskovca je 30. avgusta 2008. godine izjavila Ustavnom sudu blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2460/07 i Sgzz. 612/07 od 19. juna 2008. godine. Navela je da su osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačeni njena revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljeni protiv presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3118/06 od 12. decembra 2006. godine kao nedozvoljeni, jer reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti nije izjavio advokat. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je na taj način povređeno njeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, s obzirom da, po njenom mišljenju, nijedan član Zakona o parničnom postupku ne propisuje da će Vrhovni sud odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen zato što ga nije napisao advokat. Podnositeljka navodi da je, nakon obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. I br. 30/07 od 22. marta 2007. godine da neće podnositi zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu P.1-752/06 od 5. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Leskovcu Gž.3118/06 od 12. decembra 2006. godine, u zakonskom roku, sama izjavila Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti. Stoga predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2460/07 i Sgzz. 612/07 od 19. juna 2008. godine, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnositeljka ustavne žalbe je izjavila reviziju i podnela inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3118/06 od 12. decembra 2006. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Dopisom Republičkog javnog tužilaštva Gt. I br. 30/07 od 22. marta 2007. godine podnosilac ustavne žalbe je obaveštena da Republičko javno tužilaštvo neće pobijati presudu Opštinskog suda u Leskovcu P. 1-752/06 od 5. oktobra 2006. godine i presudu Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3118/06 od 12. decembra 2006. godine, jer je ocenjeno da ne postoje zakonski razlozi predviđeni odredbama čl. 414. i 417. Zakona o parničkom postupku, zbog kojih javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti. Nakon prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca, podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedene drugostepene presude lično izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti u zakonom propisanom roku.
Vrhovni sud Srbije je doneo osporeno rešenje Rev. 2460/07 i Sgzz. 612/07 od 19. juna 2008. godine, kojim je odbacio reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustavne žalbe kao nedozvoljene, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, jer je reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti izjavilo lice koje nije advokat.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2.); da kada je stranka potpuno oslobođena od plaćanja troškova postupka (164. stav 2.), prvostepeni sud će priznati stranci pravo na besplatno zastupanje, ako je to nužno radi zaštite prava stranke, da se za zastupnika postavlja advokat sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora, da zastupnika postavlja i razrešava predsednik suda (član 166. st. 1, 2. i 3.); da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju, u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (član 394. stav 1.); da o reviziji odlučuje Vrhovni sud Srbije (član 396.); da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 398. stav 2.); da se revizija podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu (član 400.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem presednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta, a da je revizija, pored ostalog, nedozvoljena ako je izjavi lice koje nije advokat (član 401. stav 1. i stav 2. tačka 2)); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401.), nije učinio prvostepeni sud (član 404.); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca (član 413. stav 1.); da o zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Srbije (član 415.); da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, sama izjavi ovaj pravni lek (član 418.); da će ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud odlučiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom (član 419.); da kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva, da će se povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno primenjivati odredbe člana 397, čl. 400. do 406, čl. 410. i 411. Zakona o parničnom postupku (član 421. st. 1. i 2.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje podnositeljke ustavne žalbe.
Naime, Zakon o parničnom postupku je propisivanjem razloga zbog kojih se može, odnosno ne može izjaviti revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti ograničio raspravljanje po ovim vanrednim pravnim lekovima samo na pravna pitanja, te je imperativnom odredbom člana 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku izričito propisano da stranku u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti mora zastupati advokat. Ustavni sud je u Odluci broj IU-193/2004 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se takvim zakonskim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo. Iz tih razloga, Ustavni sud je i u konkretnom slučaju stanovišta da se podnositeljki ustavne žalbe mogla pružiti sudska zaštita pred Vrhovnim sudom Srbije samo po vanrednim pravnim lekovima podnetim od strane advokata, kao stručnog lica za ukazivanje na pravno relevantne razloge zbog kojih se ta pravna sredstva mogu izjaviti.
Ustavni sud je stanovišta da se konstituisanjem zakonske obaveze angažovanja advokata za zastupanje po vanrednim pravnim sredstvima pred Vrhovnim sudom Srbije, stranci ne uskraćuje mogućnost pristupa sudu. Ovo iz razloga što je u slučaju sprečenosti da angažuje advokata zbog lošeg opšteg materijalnog stanja podnositeljka ustavne žalbe mogla ostvariti pravo na besplatno stručno zastupanje od strane advokata, pod uslovima i na način propisan odredbom člana 166. st. 1, 2. i 3. Zakona o parničnom postupku. Podnositeljka ustavne žalbe nije dokazala da joj je to pravo uskraćeno.
Saglasno takvom pravnom i činjeničnom stanju, Ustavni sud je ocenio neosnovanim navode iz ustavne žalbe da je Vrhovni sud donošenjem rešenja Rev. 2460/07 i Sgzz. 612/07 od 19. juna 2008. godine podnositeljki ustavne žalbe povredio Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. u vezi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o obaveznom zastupanju advokata u postupku po reviziji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti