Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Drugostepeni sud je neosnovano odbacio žalbu na rešenje o prigovoru radi ubrzavanja postupka, sa obrazloženjem da je doneta prvostepena presuda, iako postupak nije pravnosnažno okončan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-10434/2022
17.10.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. R. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. R. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 457/22 od 29. avgusta 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 457/22 od 29. avgusta 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 233/22 od 27. maja 2022. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. R. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 14. septembra 2022. godine, preko punomoćnika D. R, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 457/22 od 29. avgusta 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje kojim je odbačena žalba podnosioca podneta protiv prvostepenog rešenja kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2689/22, sa obrazloženjem da je predmet prvostepenog suda rešen donošenjem presude od 9. juna 2022. godine koja je otpremljena iz suda 13. juna 2022. godine.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo da je tačno da je doneta prvostepena presuda 13. juna 2022. godine, ali da je on podneo žalbu protiv prvostepene presude i da drugostepena odluka još nije doneta, tako da je postupak još u toku.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je naknadu nematerijalne štete i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 29. marta 2022. godine podneo prigovor radi ubrzavanja parničnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2689/22.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem R4P. 233/22 od 27. maja 2022. godine odbio podnosiočev prigovor.

Podnosilac ustavne žalbe je 28. juna 2022. godine podneo žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Ržg. 457/22 od 29. avgusta 2022. godine odbacio žalbu podnosioca, sa obrazloženjem da je proverom kroz elektronski upisnik Prvog osnovnog suda u Beogradu utvrđeno da je predmet P. 2689/22 rešen presudom od 9. juna 2022. godine koja je otpremljena iz suda 13. juna 2022. godine, te je sud primenom člana 17 .stav 2. u vezi sa članom 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku doneo odluku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora (član 6. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo, (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.); da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.); žalba se odbacuje ako je nepotpuna, ako ju je podnelo neovlašćeno lice, ako je preuranjena, neblagovremena, ako se lice odreklo prava na žalbu ili ako je povuklo žalbu, ili nema pravni interes za nju (član 17. stav 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 457/22 od 29. avgusta 2022. godine kojim je odbačena žala podnosioca, sa obrazloženjem da je proverom kroz elektronski upisnik Prvog osnovnog suda u Beogradu utvrđeno da je predmet P. 2689/22 rešen presudom od 9. juna 2022. godine koja je otpremljena iz suda 13. juna 2022. godine. Podnosilac ustavne žalbe je prigovor radi ubrzavanja predmetnog parničnog postupka podneo 29. marta 2022. godine, a žalbu protiv rešenja o odbijanju prigovora, 28. juna 2022. godine. Znači, podnosilac je pravna sredstva iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, žalbu i prigovor, koristio pre pravnosnažnog okončanja parničnog postupka.

Ispitujući da li je Viši sud u Beogradu proizvoljno ili arbitrerno primenio pravo, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku strankama pružena mogućnost da traže zaštitu ovog prava dok je postupak u kojem učestvuju još u toku. Na ovaj način stranka može da utiče da se što pre odluči o njenim pravima i obavezama. Za zaštitu ovog prava, strankama su na raspolaganju prigovor i žalba, a stranci koja uspe sa svojim zahtevom na raspolaganju je i zahtev za pravično zadovoljenje. Postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor stranke mogu da podnesu od pokretanja postupka čija se dužina trajanja osporava, pa sve dok se taj postupak ne okonča i to u bilo kom trenutku kada smatraju da predmetni postupak nerazumno dugo traje, s tim da se prigovor podnosi onom sudu pred kojim postupak teče u momentu njegovog podnošenja, a taj sud, u zavisnosti od navoda prigovora, ceni njegovu osnovanost, posmatrajući postupak kao celinu ili samo tu fazu postupka. Sud kojem je ovo pravno sredstvo podneto prvo prethodno ispituje podnesak, u smislu postojanja procesnih pretpostavki da se po njemu postupa. Kako postupak po pravnom sredstvu otpočinje njegovim podnošenjem, to sud ispituje ispunjenost procesnih pretpostavki u odnosu na taj momenat.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud bio dužan da meritorno odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu prvostepenog suda koji još uvek nije pravnosnažno okončan, te da je podnosilac kao predlagač svakako imao pravni interes za podnošenje žalbe. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu da je žalba podnosioca nedozvoljena, jer je podneta nakon okončanja prvostepenog postupka, ustavnopravno neprihvatljivo (ovako se Ustavni sud izjasnio u Odluci Už-17236/2021 od 27. juna 2024. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs). Takođe, i Vrhovni sud Srbije je na stanovištu da se pred sudovima zaštita prava na suđenje u razumnom roku ostvaruje ako je sudski postupak u toku-pre pravnosnažnosti (Bilten Vrhovnog kasacionog suda 1/15, str. 426).

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 457/22 od 29. avgusta 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određenjem da isti sud donese novu o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 233/22 od 27. maja 2022. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud odredi naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovoj žalbi ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a pravo na pravično zadovoljenje, saglasno navedenom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti