Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su nadležni sudovi naveli relevantne, dovoljne i individualizovane razloge za produženje pritvora, u skladu sa Ustavom i zakonom, te da prava podnosioca nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Bećirića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Predraga Bećirića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 20/11 od 21. januara 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2.Po1. 35/11 od 7. februara 2011. godine u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Bećirić iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 8. marta 2011. godine, preko punomoćnika Gradimira Nalića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 20/11 od 21. januara 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2.Po1. 35/11 od 7. februara 2011. godine, zbog povrede prava iz člana 30. stav 1, člana 31. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi:

- da se pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje protiv njega i drugih lica vodi krivični postupak u predmetu K.Po1. 276/10, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika i krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika;

- da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Ki.Po1. 6/10 od 4. marta 2010. godine, koji mu se računa od 2. marta 2010. godine i da se od tada pritvor produžava;

- da je poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe prema podnosiocu pritvor produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 20/11 od 21. januara 2011. godine na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ZKP i da je Apelacioni sud u Beogradu osporenim rešenjem Kž.2.Po1. 35/11 od 7. februara 2011. godine odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv navedenog rešenja.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da u osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu ni pokušali da objasne zašto je pritvor neophodan radi vođenje krivičnog postupka i da nisu dati jasni, individualizovani i nedvosmisleni razlozi koji bi pokazali da je produženje pritvora neophodno radi vođenja krivičnog postupka i, pored ostalog, ističe:

- da su osporena rešenja u suprotnosti sa postojećom sudskom praksom prema kojoj ne stoje razlozi za pritvor prema okrivljenom koji ne živi na adresi prijavljenog prebivališta, već živi na drugoj adresi koja je poznata sudu, te da činjenica da podnosilac živi na adresi različitoj od one na kojoj je prijavljen (a adresu na kojoj živi je sam uredno prijavio sudu), kao ni činjenica da postoji osnovana sumnja da je radnju izvršenja dela koje mu se stavlja na teret preduzeo van svog prebivališta, same za sebe ne mogu predstavljati okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;

- da je u rešenju o produženju pritvora navedno da jedan deo vozila nije pronađen, niti u evidenciji državnih organa postoje podaci o njima, te smatra da bi se u ovoj fazi postupka morao znati tačan broj vozila koja nedostaju, da su sudovi dali uopštene razloge koji se mogu odnositi na sve okrivljene u ovom postupku iako se samo dvojica i dalje nalaze u pritvoru, odnosno da nisu navedene osobite okolnosti koje su navele sud da zaključi da bi podnosilac uticao na sve nesaslušane svedoke, njih ukupno 39;

- da ne postoji opasnost od ponavljanja dela budući da se nagradna igra više ne odvija, kao i da nikada nije osuđivan ni za jedno krivično delo.

Iz navedenog zaključuje, a imajući u vidu da privor prema njemu traje godinu dana, da sudovi nisu dali relevantne i dovoljne razloge za njegovo zadržavanje u pritvoru i da je stoga pritvor neophodno ukinuti, jer su prestali razlozi zbog kojih je određen i produžavan.

Takođe, podnosilac ustavne žalbe ističe i da Apelacioni sud u Beogradu nije ni pokušao da odgovori na konkretne žalbene navode.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava zajemčenih Ustavom, poništi osporena rešenja i naloži ukidanje pritvora i puštanje na slobodu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovore Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje I Su. 1/11-124 i I Su. 1/11-124-1 od 20. aprila i 17. maja 2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu VIII Su. 198/2011 od 29. aprila 2011. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti vezane za krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu-Posebno odeljenje (u daljem tekstu: Viši sud) u predmetu K.Po1. 276/10, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca i još 16 optuženih lica, po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kt. 2/10 od 27. avgusta 2010. godine, koji je bio u fazi glavnog pretresa.

Podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika i produženo krivično delo prevare iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, koje se sastoji iz više krivičnopravnih radnji izvršenja.

B) Činjenice i okolnosti vezane za pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru od 2. marta 2010. godine do 27. aprila 2011. godine, kada je rešenjem Višeg suda u Beogradu K.Po1. 276/10 (koje je postalo pravnosnažno 10. maja 2011. godine) pritvor ukinut i podnosilac pušten na slobodu.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki.Po.1. 6/10 od 4. marta 2010. godine i produžavan tokom istražnog postupka i nakon podizanja optužnice, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv.Po1. 20/2011 od 21. januara 2011. godine pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe i još jednom licu produžen na osnovu navedenih odredaba ZKP. Obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe Viši sud je, u odnosu na osnov iz člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP naveo: „da pre lišenja slobode nije boravio na adresi svog prijavljenog prebivališta, već da neprijavljeno boravi na adresi u N.B, u ulici M.M. broj bb, iako ima prijavljeno prebivalište na adresi u B. ulica V.D. broj b.b, a kada se ima u vidu i činjenica koja proizlazi iz podataka u spisima predmeta da je u isto vreme imao iznajmljen stan na N.B, u ulici A.B broj b.b. i da postoji osnovana sumnja da je u tom stanu uglavnom preduzimao radnje izvršenja krivičnog dela koje mu se optužnicom stavlja na teret, to po nalaženju veća navedene okolnosti, u svojoj međusobnoj vezi, ukazuju na opasnost da bi se optuženi mogao sakriti, odnosno na ospasnost od bekstva ukoliko bi se našao na slobodi“. U odnosu na osnov iz člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP, Viši sud je naveo da je u daljem toku krivičnog postupka potrebno saslušati svedoke koji iz objektivnih razloga nisu saslušani, i to njih ukupno 39 „za koje u spisima postoje podaci da imaju saznanja o izvršenim krivičnim delima, jer postoji osnovana sumnja da su se uz novčanu naknadu pojavljivali u televizijskim emisijama „L“ kao lažni dobitnici nagrada, sa kojima su okrivljeni bili u neposrednom i posrednom kontaktu, to ove okolnosti kao osobite ukazuju na to da bi navedeni optuženi mogli ometati dalji tok postupka uticanjem na nesaslušane svedoke...i da iz spisa predmeta proizlazi i da je deo vozila koja su predstavljala dobitak u ovoj nagradnoj igri, pronađen na skrovitim mestima, dok jedan broj vozila nije pronađen, niti u evidenciji državnih organa postoje podaci o njima, pa ova okolnost, zajedno sa napred navedenim okolnostima, ukazuje da bi optuženi Predrag Bećirić i O.P.T., za koje prema podacima u spisima postoji osnovana sumnja da su bili u kontaktu sa tim predmetima, u slučaju puštanja na slobodu mogli ponovo doći ili sakriti dokaze odnosno tragove krivičnog dela“. U odnosu na osnov iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, Viši sud je naveo „da postoji osnovana sumnja da je optuženi Bećirić organizovao kriminalnu grupu, čiji je pripadnik postao optuženi T. zajedno sa ostalim saizvršiocima, te postoji osnovana sumnja da su oba optužena u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, u dužem vremenskom periodu (u periodu od polovine 2009. godine pa do 15. februara 2010. godine) krivična dela vršili kontinuirano i gotovo svakodnevno, sa naročitom upornošću, sa razrađenim planom delovanja i podeljenim ulogama. U tom smislu postoji osnovana sumnja da je optuženi Bećirić jedan od tvoraca ove nagradne igre, koji je aktivno učestvovao u pisanju pravilnika, kojim je zabranjena upotreba računara u pomenutoj nagradnoj igri, a potom postupao protivno ovom pravilniku, obzirom da je sam osmislio takozvani softver računarski program i takozvani hardver tehnički uređaj za povezivanje velikog broja mobilnih telefona na jedan računar, a potom više računara na server, što mu je omogućilo da gotovo bez izuzetka osvoji sve robne i novčane nagrade u navedenom periodu, u čemu je aktivno pomagao optuženi T. Imajući u vidu navedene okolnosti, u pogledu postojanja osnovane sumnje u vezi sa načinom izvršenja krivičnog dela kao i upornost okrivljenih sa planom daljeg delovanja i tehničkog usavršavanja u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi u igrama na sreću, iste po oceni veća predstavljaju osobite okolnosti, koje ukazuju da bi boravkom na slobodi mogli ponoviti krivično delo“.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je protiv osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Kv.Po1. 20/2011 od 21. januara 2011. godine izjavio žalbu.

Apelacioni sud u Beogradu je 7. februara 2011. godine doneo osporeno rešenje Kž.2.Po1. 35/11 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe, navodeći, pored ostalog, da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je produžio pritvor optuženom Predragu Bećiriću po osnovu iz člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ZKP. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, navodi žalbe branioa optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, nisu doveli u sumnju pravilnost pobijanog rešenja, imajući u vidu stanje u spisima predmeta i razloge prvostepnog suda.

Prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor je ukinut rešenjem Višeg suda u Beogradu K.Po1. 276/10 od 27. aprila 2011. godine, kada je i pušten na slobodu.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. stav 1. do 3.).

Prema članu 142. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako: se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, veštake, saučesnike ili prikrivače (tačka 2)); osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Ostalim odredbama ZKP koje su od značaja za odlučivanje bilo je propisano: da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu i da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (član 146. st. 2. i 3.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

5. U odnosu na istaknute povrede prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. Ustava i citiranih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, Sud je utvrdio da osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 20/11 od 21. januara 2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.2.Po1. 35/11 od 7. februara 2011. godine nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozvao.

Odredbama člana 30. stav 1. Ustava, utvrđeni su sledeći uslovi za određivanje pritvora prema nekom licu: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo, da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i da pritvor može biti određen samo na osnovu odluke suda.

Ustavni sud je u Odluci Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine izneo stav da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor predhodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru, te da sud može da odredi pritvor isključivo ako postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo i ako je ta mera neophodna radi vođenja krivičnog postupka, čime se iscrpljuje neposredno dejstvo odredbe člana 30. Ustava po pitanju pritvora kao krivično-procesnog instituta, dok se u daljem toku krivičnog postupka više ne odlučuje o određivanju pritvora prema već pritvorenom licu, već se jedino odlučuje o produženju ili ukidanju pritvora, do koga dolazi kada se za to steknu propisani uslovi.

Sledom navedenog, Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava, već da za ocenu navoda ustavne žalbe mogu biti relevantne samo odredbe člana 31. Ustava. Ovim ustavnim odredbama utvrđeno je, pored ostalog, da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opavdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kv.Po1. 20/11 od 21. januara 2011. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2.Po1. 35/11 od 7. februara 2011. godine, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ZKP, koje propisuju da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog: postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti ili sakriti dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke; osobite okolnosti uakzuju da će ponoviti delo. Postojanje navedenih okolnosti sudovi cene u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica vezanih za okrivljenog i okolnosti konkretnog slučaja, što treba da dovede do zaključka o ispunjenosti navedenih zakonskih razloga za određivanje ili produženje pritvora.

Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupaku, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima sa kojih se, prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo, može produžiti pritvor, kao i da su za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru dati relevantni razlozi. Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u zakonskom roku ispitali opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, i utvrdili i naveli dalje postojanje zakonskih osnova za pritvor, te detaljno obrazložili razloge zbog kojih su smatrali da legalni i legitimni ciljevi za produženje privora i dalje postoje, koji su ustavnopravno prihvatljivi.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak, koji se u konkretnom slučaju vodio protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu, veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih (17 lica) i brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud treba da raspravi i oceni i na osnovu kojih potom treba da donese odluku. Najzad, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je, nakon podnošenja ustavne žalbe, rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv.Po1. 171/11 od 12. aprila 2011. godine, pritvor podnosiocu produžen na osnovu člana 142. stav 1. tač. 1) i 2) ZKP, a da je prestao osnov za dalje zadržavanje podnosioca u smislu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, jer je sud našao da više ne postoje razlozi propisani tačkom 3) ZKP. Kada je nadležni sud utvrdio da su prestali svi zakonski osnovi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru, rešenjem od 27. aprila 2011. godine je pritvor ukinut i on je pušten na slobodu, iako je postupak protiv njega još uvek bio u toku u fazi glavnog pretresa.

Imajući u vidu sve do sada izneto, Ustavni sud smatra da su, u konkretnom slučaju, osporena rešenja o produženju pritvora doneta u postupku sprovedenom u skladu sa Ustavom, zasnovana su na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se može produžiti pritvor i dati su detaljni i individualizovani razlozi za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru. Nadležni sudovi su u osporenim rešenjima obrazložili postojanje navedenih razloga za produženje pritvora podnosioca ustavne žalbe, te suprotni navodi podnosioca ne mogu biti od značaja za drugačiju odluku Suda, zbog čega Ustavni sud nalazi da se izneti navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu smatrati osnovanim.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, kao i da je krivični postupak vođen sa potrebnom hitnošću i utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena prava iz člana 30. stav 1. i člana 31. Ustava.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik“, broj 109/07) i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Odlučujući o delu ustavne žalbe kojim se u odnosu na osporena rešenja ističe povreda prava iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu protiv prvostepenog osporenog rešenja, o kojoj je odlučio stvarno i mesno nadležan drugostepeni sud osporenim drugostepenim rešenjem, iz čega nesumnjivo proizlazi da je imao i iskoristio pravo na pravno sredstvo.

Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti