Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u upravnom sporu
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo. Vrhovni kasacioni sud je pogrešno odbacio zahtev za preispitivanje odluke Upravnog suda, smatrajući ga nedozvoljenim jer Upravni sud nije odlučivao o predmetu spora meritorno.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1044/2017
26.09.2019.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. I . iz N . S , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2019. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba J. I . i utvrđuje da je rešenj ima Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2017 od 14. februara 2017. godine i Uzp. 37/2018 od 1. februara 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredb om člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Poništavaju se rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2017 od 14. februara 2017. godine i Uzp. 37/2018 od 1. februara 2018. godine i određuje da isti sud donese nove odluke o zahtevima podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje rešenja Upravnog suda Uv. 419/16 od 29. decembra 2016. godine i rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 391/2017 od 12. decembra 2017. godine.
3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu štete.
O b r a z l o ž e nj e
1. J. I . iz N. S . podnela je Ustavnom sudu , 7 . februara 2017. godine, preko punomoćnika M. J, advokata iz N . S, ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda U v. 419/16 od 29. decembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i načela zakonitosti uprave utvrđenog odredbom člana 198. stav 2. Ustava. Povodom navedene ustavne žalbe formiran je predmet Už–1044/2017.
Podnositeljka je, 21. aprila 2017. godine , preko istog punomoćnika, podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2017 od 14. februara 2017. godine , ističući povrede istih ustavnih prava i ustavnog načela. Navedena ustavna žalba je združena već formiranom predmetu Už -1044/2017.
U toj ustavnoj žalb i je , pored ostalog, navedeno : da je odlukom Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakulteta u S . broj 08-3398 od 13. oktobra 2016. godine formirana Komisija za izjašnjenje o navodima iz prigovora na doktorsku disertaciju podnositeljke ustavne žalbe; da se radi o konačnom pojedinačnom aktu, protiv koga nije bila dozvoljena žalba i kojim je rešavano o pravu podnositeljke na objektivno ocenjivanje, koje je propisano zakonom i statutom; da je osporenim rešenjem Upravnog suda od 29. decembra 2016. godine pravnosnažno odbačena tužba podnositeljke podneta radi poništaja pomenute odluke ; da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda od 14. februara 2017. godine odbačen zahtev podnositeljke za preispitivanje osporenog rešenja Upravnog suda, sa obrazloženjem da se taj zahtev ne može podneti protiv odluke Upravnog suda kojom nije odlučivano o predmetu upravnog spora; da je podnositeljka tim zahtevom osporavala stav Upravnog suda da se pomenuta odluka Nastavno-naučnog veća ne smatra aktom koji može biti predmet upravnog spora; da je osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda doneto proizvoljnom primenom prava, što je onemogućilo raspravljanje i odlučivanje o zahtevu podnositeljke.
Podnositeljka ustavne žalbe je, preko istog punomoćnika, 16. januara 2018. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda Uv. 391/2017 od 12. decembra 2017. godine, ističući povrede istih ustavnih prava i ustavnog načela, kao i u prethodnoj ustavnoj žalbi. Povodom navedene ustavne žalbe formiran je predmet Už -572/2018.
Podnositeljka je, preko punomoćnika P. Ć, advokata iz N . S, dopunila navedenu ustavnu žalbu naknadnim podneskom od 10. aprila 2018. godine, kojim je osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 37/2018 od 1. februara 2018. godine.
U toj ustavnoj žalbi i njenoj dopuni je navedeno da odluka Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakultet a u S. od 26. avgusta 2016 . godine, kojom je odbijen izveštaj Komisije o oceni doktorske disertacije podnositeljke, predstavlja: pojedinačni akt jer se odnosi na konkretnu pravnu situaciju ; konačni akt jer p rotiv njega nije dozvoljena žalba; akt kojim je nesumnjivo rešavano o pravu podnositeljke da, ukoliko ispuni sve zakonom ili drugim propisima predviđene uslove, uspešno završi započete doktorske studije, odbrani prijavljenu i odobrenu doktorsku disertaciju i time stekne akademsko zvanje doktora nauka, kako bi mogla da nastavi svoju nastavno-naučnu karijeru; akt protiv koga zakonom nije bila predviđena drugačija sudska zaštita. Stoga su, po mišljenju podnositeljke, bili ispunjeni svi uslovi da se pomenuta odluka pobija pred Upravnim sudom.
Potom je u odnosu na osporeno rešenje Upravnog suda od 12. decembra 2017. godine, kojim je pravnosnažno odbačena tužba podnositeljke podneta protiv pomenute odluke Nastavno-naučnog veća, navedeno: da Upravni sud ni jednom rečju nije obrazložio šta znači „fraza“ da je pobijana odluka „samo akt pravne tehnike donet u sprovođenju ovlašćenja nadležnog veća fakulteta“; da je netačna konstatacija Upravnog suda da „navedena odluka nije akt kojim je odlučeno o određenom pravu tužilje“, jer je tom odlukom došlo do potpune blokade daljih doktorskih studija podnositeljke; da u pobijanoj odluci , suprotno članu 23. Pravila doktorskih studija Univerziteta u N. S, nema nikakvih razloga za odbijanje izveštaja Komisije ; da iz svega proizlazi da je dovoljno podneti prigovor na javno izloženu doktorsku disertaciju da bi se automatski ishodovalo odbijanje izveštaj a Komisije sa već datom pozitivnom ocenom, nezavisno od toga kakav je kvalitet iznetih primedaba, o čijoj konkretnoj sadržini i eventualnoj osnovanosti će se raspravljati naknadno.
Konačno, vezano za osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda od 1. februara 2018. godine , kojim je odbačen zahtev podnositeljke za preispitivanje pomenutog rešenja Upravnog suda, navedeno je: da je obrazloženje osporenog rešenja potpuno nerazumljivo; da je u tom rešenju konstatovano da je podnositeljkina tužba prethodno bila odbačena „jer tužbom osporeni akt ne predstavlja upravni akt“, iako se upravni spor može voditi ne samo protiv upravnog akta, već i protiv svih konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, ako u određenom slučaju nije predviđena drugačija sudska zaštita; da je potom ocenjeno da zahtev za preispitivanje sudske odluke nije dozvoljen jer Upravni sud osporenim rešenjem „nije odlučivao o predmetu upravnog spora u smislu čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima“; da se iz toga može zaključiti da se zahtev za preispitivanje sudske odluke može izjaviti samo protiv meritorne odluke (presude) Upravnog suda, što nije propisano odredbama Zakona o upravnim sporovima; da je podnositeljka zaštitu pred Vrhovnim kasacionim sudom po navedenom vanrednom pravnom sredstvu tražila baš zato što Upravni sud nije odlučio o tužbi u meritumu, a trebalo je; da se stoga postavlja pitanje ko će da preispita da li je tužba zakonito odbačena; da su bili ispunjeni svi uslovi iz člana 49. Zakona o upravnim sporovima za izjavljivanje zahteva za preispitivanje sudske odluke, te da je Vrhovni kasacioni sud bio dužan da o zahtevu rešava u meritumu, a ne da ga odbaci zato što je Upravni sud prethodno odbacio tužbu.
Podnositeljka ustavne žalbe je, preko punomoćnika M. J, advokata iz N . S, Ustavnom sudu 3. maja 2018. godine podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda Uv. 327/17 od 27. marta 2018. godine, zbog povrede istih ustavnih prava i ustavnog načela, kao i u prethodnim ustavnim žalbama. Povodom te ustavne žalbe formiran je predmet Už-5340/2018.
Navedenim ustavnim žalbama predloženo je da ih Ustavni sud usvoji, utvrdi povrede označenih ustavnih prava i ustavnog načela, poništi osporena rešenja Upravnog suda i Vrhovnog kasacionog suda , utvrdi pravo podnositeljke na naknadu štete, odredi objavljivanje svojih odluka i obaveže Republiku Srbiju – Upravni sud da snosi troškove postupka po ustavnim žalbama . Dopunom ustavne žalbe od 10. aprila 2018. godine u predmetu Už -572/2018 predloženo je da se predmet ne vrati na ponovno odlučivanje Vrhovnom kasacionom sudu, već Upravnom sudu, budući da je prethodno predložen poništaj osporenih rešenja tog suda, što će znatno brže i efikasnije dovesti do ostvarivanja prava podnositeljke u upravnom sporu.
2. Ustavni sud je, saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmete Už- 572/2018 i Už -5340/2018 sa predmetom Už-1044/2017 i jedinstveni postupak vodio pod brojem ranije formiranog predmeta Už- 1044/2017.
3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz priložene dokumentacije i spisa predmeta Upravnog suda U. 15593/16 , Uv. 419/16, U. 15506/16 i Uv. 319/17, kao i Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2017 i Uzp. 37/2018, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari , koje je izložio prema vremenu donošenja odluka Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakulteta u S. Univerziteta u N. S . (u daljem tekstu: Nastavno-naučno veće) protiv kojih je podnositeljka pokrenula upravne sporove :
4.1. U izvodu iz zapisnika sa 10. sednice Nastavno-naučnog veća održane 26. avgusta 2016. godine, u tački 3. dnevnog reda , pod nazivom „Predlozi u vezi sa poslediplomskim studijama i doktoratima – Izveštaj o oc eni doktorske disertacije – J . I .“, navedeno je: da se članovima Nastavno-naučnog veća , na osnovu pristiglog prigovora M.D. na doktorsku disertaciju podnositeljke, do koga je mentor N.V. došao poslednjeg dana javnog uvida u dotičnu doktorsku disertaciju, predlaže da se odbije izveštaj Komisije i utvrdi da li je prigovor osnovan ili nije; da je dekan Fakulteta obrazložio da postoje metodološke sličnosti između neobjavljenog teksta M.D. i teksta u dotičnoj doktorskoj disertaciji; da je dekan kao mentor u prvoj verziji disertacije M.D. izbacio određene delove teksta, koji se pominju u disertaciji podnositeljke, a koji su većim delom preuzeti iz njegovih rukopisa pri izdavanju II izdanja udžbenika „Korporativno bankarstvo“ i „Strategijski menadžment u bankarstvu“; da je Nastavno-naučno veće razmatralo pristiglu primedbu koju je uputio M.D.
Nastavno-naučno veće je potom donelo odluku da se odbija izveštaj Komisije o oceni doktorske disertacije pod nazivom „Strategija upravljanja likvidnim potencijalom banaka u zemljama Zapadnog Balkana“ studenta doktorskih studija, ov de podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju te odluke je navedeno da je Univerzitetu u N. S . podnet dozvoljen i blagovremen prigovor na pomenutu doktorsku disertaciju i da će Nastavno-naučno veće formirati Komisiju, koja će se izjasniti o navodima iz tog prigovora.
Podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedene odluke podnela tužbu u upravnom sporu, u kojoj je navela: da nije jasno da li je pobijanom odlukom rešavano o prigovor u ili o izveštaju Komisije o doktorskoj disertaciji; da se prema Pravilniku o doktorskim studijama Ekonomskog fakulteta u S . na javno objavljenu doktorsku disertaciju mogu staviti samo primedbe, a nikako prigovor ili slična pravna sredstva; da nije logično da Nastavno-naučno veće odbija izveštaj samo zbog toga što je izjavljen prigovor, a da će se tek naknadno utvrđivati osnovanost tog prigovora, odnosno valjanost disertacije; da je u trenutku donošenja odluke o odbijanju izveštaja Komisije već moralo da postoji utvrđeno činjenično stanje, što znači da se ne može odbiti, a obrazlagati naknadno, i to putem tela koje po statutu i opštim aktima ne može biti formirano.
Rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15506/16 od 28. avgusta 2017. godine odbačena je tužba podnositeljke, primenom odredbe člana 26. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima. Po na laženju Upravnog suda, pobijana odluka Nastavno-naučnog veća od 26. avgusta 2016. godine predstavlja akt pravne tehnike donet u sprovođenju ovlašćenja nadležnog veća fakulteta. U tom smislu je ocenjeno da navedeno „rešenje“ nije akt kojim se odlučuje o određenom pravu ili obavezi podnositeljke, te ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu, u smislu čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovim a.
Osporenim rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 391/2017 od 12. decembra 2017. godine odbijen je prigovor podnositeljke izjavljen protiv navedenog rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu, na osnovu odredaba člana 27. st. 2, 3. i 5. Zakona o upravnim sporovima, sa obrazloženjem da je sudija pojedinac pravilno odbacio tužbu podnositeljke.
Podnositeljka je u zahtevu za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu od 12. decembra 2017. godine, pored ostalog, navela da je zahtev dozvoljen jer je protiv odluke Nastavno-naučnog veća od 26. avgusta 2016. godine bila isključena žalba, te se direktno primenjivala odredba člana 198. stav 2. Ustava, prema kojoj je predmet upravnog spora svaki konačan rešavajući pravni akt koji ne uživa neku drugu sudsku zaštitu.
Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 37/2018 od 1. februara 2018. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnositeljke za preispitivanje sudske odluke. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je tužba podnositeljke odbačena jer tužbom osporeni akt ne predstavlja upravni akt; da zahtev za preispitivanje sudske odluke ne bi bio dozvoljen protiv rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu od 28. avgusta 2017. godine, u smislu člana 49. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima, jer tim rešenjem Upravnog suda nije odlučivano o predmetu upravnog spora, u smislu čl. 3. i 4. navedenog zakona; da stoga taj vanredni pravni lek nije dozvoljen ni protiv pobijanog rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu od 12. decembra 2017. godine.
4.2. Nastavno-naučno veće je donelo odluku broj 08-3398 od 13. oktobra 2016. godine o formiranju Komisije za izjašnjavanje o navodima iz prigovora na doktorsku disertaciju podnositeljke ustavne žalbe, u bliže označenom sastavu. Tom odlukom je određeno da će Komisija razmotriti prigovor i izjasniti se o navodima u roku od 30 dana, kao i da ta odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. U obrazloženju odluke je navedeno da je Nastavno-naučno veće , na osnovu prigovora M.D. na doktorsku disertaciju i obrazloženja mentora N.V. da postoje metodološke sličnosti između teksta M.D. i teksta u predmetnoj disertaciji, donelo o dluku kojom se odbija izveštaj Komisije o oceni predmetne doktorske disertacije i saglasilo se o potrebi formiranja Komisije koja će se izjasniti o navodima iz prigovora.
Podnositeljka ustavne žalbe je protiv navedene odluke podnela tužbu u upravnom sporu, u kojoj je, pored ostalog, navela da je Komisija za izjašnjavanje o navodima iz prigovora formirana bez osnova u bilo kom propisu, da prigovor nije predviđen kao pravno sredstvo u bilo kom opštem aktu i da su imenovani članovi Komisije pristrasni i nestručni da ocenjuju predmetni doktorski rad.
Rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15593/16 od 17. novembra 2016. godine odbačena je tužba podnositeljke podneta protiv navedene odluke. U obrazloženju tog rešenja je data ista argumentacija kao i u rešenju Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15506/16 od 28. avgusta 2017. godine.
Osporenim rešenjem Upravnog suda Uv. 419/16 od 29. decembra 2016. godine odbijen je prigovor podnositeljke izjavljen protiv navedenog rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu, na osnovu odredaba člana 27. st. 2. i 3. Zakona o upravnim sporovima, sa obrazloženjem da je sudija pojedinac pravilno odbacio tužbu podnositeljke.
Podnositeljka je u zahtevu za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda od 29. decembra 2016. godine navela iste razloge u prilog dopuštenosti zahteva, kao i u zahtevu pomenutom u prethodnom delu obrazloženja ove odluke .
Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2017 od 14. februara 2017. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda Uv. 419/ 16 od 29. decembra 2016. godine, sa istovetnim obrazloženjem kao i u rešenju Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 37/2018 od 1. februara 2018. godine.
4.3. Nastavno-naučno veće je 10. novembra 2016. godine donelo odluku kojom je usvojen izveštaj Komisije za izjašnjavanje o navodima iz prigovora na doktorsku disertaciju podnositeljke, koji je sastavni deo te odluke.
Rešenjem Upravnog suda U. 17540/16 od 28. avgusta 2017. godine odbačena je tužba podnositeljke podneta protiv navedene odluke, dok je osporenim rešenjem Upravnog suda Uv. 327/17 od 27. marta 2018. godine odbijen prigovor podnositeljke izjavljen protiv navedenog rešenja tog suda o odbacivanju tužbe.
5. Odredb om član 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbom člana 198. stav 2. Ustava utvrđeno je da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.
Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari relevantne su odredbe sledećih zakona i drugih opštih akata:
Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09 ) je propisano: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (član 3. stav 1.); da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.); da s ud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno (stav 3.); da se o dredbe ovog zakona koje se odnose na upravni akt, primenjuju i na druge akte protiv kojih se može voditi upravni spor (stav 4.); da je u pravni akt, u smislu ovog zakona, pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari (član 4.); da u pravni spor rešava Upravni sud (član 8. stav 1.); da u postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odlučuje Vrhovni kasacioni sud (član 9. stav 1.); da se u pravni spor pokreće tužbom (član 17.); da će s udija pojedinac rešenjem odbaciti tužbu i ako utvrdi da akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu (član 26. stav 1. tačka 2)); da p rotiv rešenja sudije pojedinca kojim se odbacuje tužba po čl. 25. i 26. ovog zakona, podnosilac tužbe ima pravo na prigovor u roku od osam dana od dostavljanja rešenja (član 27. stav 1.); da o prigovoru iz stava 1. ovog člana odlučuje posebno veće suda sastavljeno od troje sudija, posle održane usmene javne rasprave, ako je podnosilac prigovora zahtevao održavanje rasprave (stav 2.); da p osebno veće suda iz stava 2. ovog člana o prigovoru odlučuje rešenjem (stav 3.); da a ko veće iz stava 2. ovog člana odbije prigovor, rešenje o odbacivanju tužbe postaje pravnosnažno (stav 4.); da se p resudom tužba uvažava ili odbija kao neosnovana (član 40. stav 2.); da p rotiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu: „zahtev“) (član 49. stav 1.); da z ahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba (stav 2. tač. 1), 2) i 3)); da z ahtev može da se podnese zbog povrede zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari (stav 3.); da će nedozvoljen ili neblagovremen zahtev ili zahtev koji je podnelo neovlašćeno lice Vrhovni kasacioni sud odbaciti rešenjem (član 53. stav 1.); da Vrhovni kasacioni sud presudom odbija ili uvažava zahtev kao osnovan (član 55. stav 1.).
Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 – autentično tumačenje, 68/15 i 87/16 ) propisano je: da je stručni organ univerziteta Senat, a stručni organ fakulteta nastavno-naučno veće (…) (član 55. stav 4.); da se sastav, delokrug, broj članova, način izbora, trajanje mandata, kao i način odlučivanja stručnih organa visokoškolske ustanove, uređuju statutom visokoškolske ustanove (stav 6.).
Odredbama člana 84. Statuta Univerziteta u N . S . broj 0-49/10 od 28. decembra 2010. godine, sa izmenama i dopunama od 23. marta i 11. oktobra 2012. godine, 26. februara i 15. novembra 2013. godine, 30. maja 2014. godine, 4. juna 2015. godine, 29. januara 2016. godine i 27. februara 2017. godine, bilo je predviđeno da je najviši stručni organ fakulteta nastavno-naučno veće (…) ( stav 1.) i da se broj članova, sastav, način izbora i nadležnost nastavno-naučnog veća i naučnog veća utvrđuju statutom fakulteta odnosno instituta (stav 3.).
Statutom Ekonomskog fakulteta u S. Univerziteta u N . S , broj 01-5589 od 25. novembra 2011. godine, sa izmenama i dopunama od 6. marta 2013. godine, 4. juna i 9. jula 2015. godine, kao i 14. aprila 2016. godine, bilo je predviđeno: da je Nastavno-naučno veće Fakulteta najviši stručni org an Fakulteta (član 46. stav 1.); da Nastavno-naučno veće Fakulteta odlučuje o pitanjima nastave, naučne i stručne delatnosti na Fakultetu (član 47. tačka 1.); da obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovim Statutom i opštim aktima Fakulteta i Univerziteta (tačka 27.).
Pravilima doktorskih studija Univerziteta u N . S , broj 04-222/2 od 12. i 19. marta 2009. godine, sa izmenama i dopunama od 28. maja 2009. godine, 17. novembra 2011. godine, 25. februara 2013. godine, 5. oktobra 2017. godine, 29. marta i 29. novembra 2018. godine, predviđeno je: da se ovim Pravilima doktorskih studija uređuje (…) postupak prijave, izrade i odbrane doktorske disertacije (član 1. stav 1.); da se na pitanja (…) koja nisu uređena ovim Pravilima shodno primenjuju odredbe zakona i drugih opštih akata Univerziteta i fakulteta, odnosno pravila studiranja na osnovnim i diplomskim akademskim studijama na Univerzitetu i fakultetima (stav 2.); da dostavljeni izveštaj o oceni doktorske disertacije i doktorsku disertaciju rektor odnosno dekan ili drugo ovlašćeno lice stavlja na uvid javnosti objavljivanjem na internet stranici Univerziteta i fakulteta u trajanju od 30 dana, da rok od 30 dana teče istovremeno, o čemu se staraju ovlašćena lica Univerziteta i fakulteta (član 23. stav 1.); da po isteku roka iz stava 1. ovog člana, programsko veće univerzitetskog centra odnosno nastavno-naučno veće ili drugi nadležni stručni organ fakulteta razmatra izveštaj o oceni doktorske disertacije sa eventualnim primedbama i donosi odluku da se izveštaj o oceni doktorske disertacije usvoji, odbije ili vrati na dopunu odnosno izmenu (stav 2.); da ako organ iz stava 2. ovog člana usvoji izveštaj o oceni doktorske disertacije, dostavlja ga Senatu Univerziteta na saglasnost (stav 3.); da ako organ iz stava 1. ovog člana odbije da usvoji izveštaj o oceni doktorske disertacije ( napomena: ovde se radi o tehničkoj grešci u navođenju broja stava iz člana 23. Pravila na koji se upućuje, s obzirom na to da je organ koji donosi odluku da se izveštaj o oceni doktorske disertacije usvoji, odbije ili vrati na dopunu odnosno izmenu, naveden u stavu 2, a ne u stavu 1. člana 23. Pravila), dužan je da takvu odluku obrazloži i navede razloge zbog kojih nije usvojio izveštaj (stav 4.); da ukoliko komisija u roku od 30 dana ne postupi po primedbama i sugestijama, nadležni organ može formirati novu komisiju za ocenu doktorske disertacije (stav 5.); da ukoliko komisija nije dala pozitivnu ocenu doktorske disertacije, obavezno navodi razloge za donošenje negativne ocene i predlaže da organ iz stava 2. ovog člana doktorsku disertaciju odbije ili vrati na dopunu, odnosno izmenu (stav 6.); da odbijenu doktorsku disertaciju kandidat ne može ponovo prijaviti (stav 8.); da saglasnost na izveštaj o oceni doktorske disertacije daje Senat Univerziteta po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnog stručnog veća (član 24. stav 1.).
Pravilnikom o doktorskim studijama Ekonomskog fakulteta u S. Univerziteta u N . S . predviđeno je: da Pravilnik bliže utvrđuje pravila doktorskih studija (…) koja su okvirno regulisana (…) Pravilima doktorskih studija Univerziteta u N. S . (član 1.); da Komisija za ocenu i odbranu doktorske disertacije podnosi izveštaj o oceni doktorske disertacije Nastavno-naučnom veću (…) (član 32. stav 1.); da se izveštaj Komisije i eventualne primedbe, nakon usvajanja na departmanu i Naučnom veću doktorskih studija, dostavljaju Nastavno-naučnom veću Fakulteta na usvajanje (član 33. stav 3.); da se odluka o usvajanju izveštaja o oceni doktorske disertacije, koju donosi Nastavno-naučno veće Fakulteta, sa izveštajem Komisije, dostavlja odgovarajućem stručnom veću Univerziteta (stav 4.); da Senat Univerziteta daje saglasnost na izveštaj i time stvara uslove za javnu odbranu doktorske disertacije (stav 5.).
6. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da je Vrhovni kasacioni sud bio dužan da meritorno odluči o zahtevima za preispitivanje sudske od luke izjavljenim protiv rešenja Upravnog suda Uv. 419/16 od 29. decembra 2016. godine i rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 391/2017 od 12. decembra 2017. godine , kojima su odbijen i prigovor i podnet i protiv re šenja tog suda o odbacivanju tužbi kao nedozvoljenih .
Ustavni sud najpre konstatuje da se odredbom člana 36. stav 2. Ustava jemči pravo da se izjavljivanjem žalbe ili drugog pravnog sredstva traži od nadležnog suda da preispita odluku kojom je odlučeno o nečijim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu i da povodom izjavljenog pravnog sredstva donese svoju odluku. Iako navedena ustavna garancija ne podrazumeva obavezno obezbeđivanje pravne zaštite i u postupku po vanrednim pravnim sredstvima, ukoliko je odgovarajućim procesnim zakonom propisano neko vanredno pravno sredstvo, do povrede Ustavom zajemčenog prava može doći i ako se podnosiocu uskrati mogućnost njegovog korišćenja. Pri tome, ovo ustavno pravo se ne iscrpljuje u strogo formalnom smislu samo kroz mogućnost izjavljivanja pravnog sredstva, već podrazumeva delotvornu pravnu zaštitu, koja označava dužnost nadležnog suda da o izjavljenom pravnom sredstvu odluči meritorno u slučaju njegove dozvoljenosti, odnosno dužnost da oceni sve relevantne navode pravnog sredstva.
Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda izraženom u osporenim rešenjima, zahtev za preispitivanje sudske odluke nije dozvoljen, u smislu odredaba člana 49. st. 1. i 2. Zakona o upravnim sporovima, protiv rešenja Upravnog suda kojim nije odlučivano o predmetu upravnog spora, u smislu čl. 3. i 4. Zakona o upravnim sporovima. Ustavni sud je iz toga zaključio da Vrhovni kasacioni sud smatra da je zahtev za preispitivanje sudske odluke dozvoljen ako je podnet protiv odluke Upravnog suda kojom je odlučivano o zakonitosti akta koji je predmet upravnog spora, i to u slučajevima koji su propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona, a ne i protiv odluke Upravnog suda kojom je odlučeno da ne postoje procesni uslovi za vođenje upravnog spora, zbog toga što akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona o upravnim sporovima, Ustavni sud je konstatovao: da Upravni sud rešava sve vrste upravnih sporova; da se upravni spor pokreće tužbom; da u okviru postupka po tužbi mogu postojati dve faze: prethodni postupak i postupak meritornog odlučivanja, na osnovu činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi održanoj pred sudom i/ili činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku; da u postupku prethodnog ispitivanja tužbe sud u upravnom sporu ceni da li je tužba uredna, blagovremena, dozvoljena i izjavljena od strane ovlašćenog lica; da je tužba nedozvoljena, pored ostalog, ako akt koji se tužbom osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu; da se u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata, kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu i protiv kojih nije izričito predviđen nijedan drugi oblik sudske zaštite; da se u postupku prethodnog ispitivanja tužbe upravni spor nemeritorno okončava rešenjem, kojim se ne odlučuje o zakonitosti osporenog akta, već se njime tužba odbacuje ili se postupak obustavlja; da protiv rešenja sudije pojedinca kojim se odbacuje tužba, podnosilac tužbe ima pravo na prigovor o kome rešenjem odlučuje posebno veće suda sastavljeno od troje sudija; da ako posebno veće odbije prigovor, rešenje o odbacivanju tužbe postaje pravnosnažno; da se zahtev za preispitivanje sudske odluke podnosi Vrhovnom kasacionom sudu protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda – presude ili rešenja donetog u upravnom sporu; da se taj zahtev može podneti kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji ili u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba; da se dozvoljenost zahteva ocenjuje prema navedenim uslovima propisanim u članu 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima; da je zahtev nedozvoljen ako nisu ispunjeni uslovi iz citiranog člana Zakona; da se zahtev može podneti zbog povrede materijalnog propisa i zbog povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari; da navedene povrede kao razlozi pobijanja mogu biti učinjene u postupku koji je prethodio podnošenju tužbe, a Upravni sud je propustio da ih otkloni, ili u upravno-sudskom postupku od strane Upravnog suda; da je Upravni sud učinio povredu pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari ako je tužbu odbacio po bilo kom osnovu iz člana 26. Zakona o upravnim sporovima, ukoliko taj osnov nije bio ispunjen.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud ukazuje da Upravni sud o podnetoj tužbi uvek odlučuje u upravnom sporu, nezavisno od toga u kojoj je fazi i kojom vrstom sudske odluke okončan postupak po tužbi. Stoga je Ustavni sud ocenio da je rešenje Upravnog suda, kojim je tužba odbačena kao nedozvoljena, pravnosnažna sudska odluk a doneta u upravnom sporu, u smislu odredbe člana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Ista ocena se odnosi na situaciju kada je, kao u konkretnom slučaju, rešenjem Upravnog suda odbijen prigovor izjavljen protiv rešenja tog suda o odbacivanju tužbe kao nedozvoljene. Ustavni sud, s tim u vezi, ističe da je Vrhovni kasacioni sud osporena rešenja doneo primenom odredbe člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, koja ovlašćuje taj sud da odbaci zahtev za preispitivanje sudske odluke kao nedozvoljen, p ri čemu iz obrazloženja osporenih rešenja ne proizlazi da su zahtev i nedozvoljen i zbog toga što ne postoji neki od uslova za nj ihovo podnošenje navedenih u članu 49. stav 2. tog zakona. Pri tom e, odbacivanje tužbe kao nedozvoljene, zbog toga što akt koji se njome osporava ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu, nije razlog propisan Zakonom o upravnim sporovima za odbacivanje zahteva za preispitivanje sudske odluke. Ustavni sud podseća da je ispunjen uslov za podnošenje zahteva za preispitivanje sudske odluke propisan odredbom člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima, ako je u postupku pre podnošenja tužbe bila isključena žalba ili drugo redovno pravno sredstvo , odnosno dvostepeno odlučivanje (videti Odluku Us tavnog suda Už-6036/2016 od 21. marta 2019. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Iz odredaba Zakona o visokom obrazovanju i navedenih opštih akata visokoškolskih ustanova proizlazi da podnositeljka pre podnošenja tužbi u upravnom sporu nije imala pravo da izjavi žalbu ili drugo redovno pravno sredstvo protiv pomenutih odluka Nastavno-naučnog veća od 26. avgusta i 13. oktobra 2016. godine.
Imajući u vidu da je zahtev za preispitivanje sudske odluke dozvoljen protiv pravnosnažnog rešenja Upravnog suda o odbacivanju tužbe kao nedozvoljene, ukoliko je ispunjen jedan od uslova za podnošenje tog zahteva iz člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, Ustavni sud nalazi da je osporenim sudskim odlukama podnositeljki povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, jer joj je uskraćeno pravo da se u postup cima pred Vrhovnim kasacionim sudom mer itorno odluči o navedenim zahtevima .
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2017 od 14. februara 2017. godine i Uzp. 37/2018 od 1. februara 2018. godine , odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/2017 od 14. februara 2017. godine i Uzp. 37/2018 od 1. februara 2018. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donesu nove odluke po zahtevima podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje rešenja Upravnog suda Uv. 419/16 od 29. decembra 2016. godine i Upravnog suda – Odeljenje u Nišu Uv. 391/2017 od 12. decembra 2017. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.
Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnositeljke da joj je osporenim sudskim odlukama povređeno drugo Ustavom zajemčeno pravo i utvrđeno načelo, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i poništio osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda.
7. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu u kome se osporava rešenje Upravnog suda Uv. 327/17 od 27. marta 2018. godine, Ustavni sud ukazuje na to da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.
Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u upravnom postupku i upravnom sporu se pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe smatraju iscrpljenim donošenjem odluke o zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetom protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda, ukoliko je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je to pravno sredstvo izjavljeno na način propisan Zakonom .
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da pre podnošenja tužbe, koja je pravnosnažno odbačena osporenim rešenjem Upravnog suda, podnositeljka nije imala pravo na žalbu ili drugo redovno pravno sredstvo, Ustavni sud je našao da je podnositeljka imala mogućnost da pravnosnažno rešenje Upravnog suda Uv. 327/17 od 27. marta 2018. godine ospori zahtevom za preispitivanje sudske odluke pred Vrhovnim kasacionim sudom.
Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Upravnog suda Uv. 327/17 od 27. marta 2018. godine , jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
8. Povodom zahteva podnositeljke ustavne žalbe da se utvrdi pravo na naknadu štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud ukazuje na to da je član 90. Zakona prestao da važi 4. januara 2012. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), te odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba nije više pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete pred nadležnim organom, već Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona, odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu, odluč uje i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen . Imajući to u vidu, kao i da podnositeljka nije opredel ila zahtev u pogledu vrste i visine štete čiju naknadu traži, niti je o tome dostavila dokaze, Ustavni sud je odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.
9. U pogledu zahteva podnos iteljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
10. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda .
11. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.