Dozvoljenost prigovora za ubrzanje postupka tokom izvršenja pred izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu kojim je odbačen prigovor za ubrzanje postupka. Sud je utvrdio da faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem predstavlja sastavni deo izvršnog postupka podložan sudskoj kontroli.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. N. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. N. i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 220/21 od 16. juna 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 220/21 od 16. juna 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred istim sudom u predmetu Iv. 23664/11.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. N. iz Beograda je 23. jula 2021. godine, preko punomoćnika S. Ms, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 23. septembra 2021. godine, protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 220/21 od 16. juna 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede člana 145. stav 2. Ustava. Podnositeljka ustavne žalbe je istovremeno istakla povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju Sud ceni sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njen prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, te da je pogrešna ocena Prvog osnovnog suda u Beogradu da se radi o okončanom predmetu, jer je predmet samo ustupljen javnom izvršitelju radi daljeg sprovođenja izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 18. marta 2021. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu Iv. 23664/11, ističući da je rešenje o izvršenju doneto 24. februara 2011. godine i da predlagač još uvek nije primila to rešenje, a da je dana 20. januara 2021. godine donet zaključak o nastavku sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

Imajući u vidu da predsednik prvostepenog suda nije u zakonskom roku odlučio o prigovoru predlagača, predlagač je 26. maja 2021. godine podnela žalbu, u smislu odredbe člana 15. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4 I. 220/21 od 16. juna 2021. godine odbacio prigovor predlagača, ocenjujući da je postupak pred sudom okončan donošenjem zaključka o nastavku sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem, u skladu sa odredbom člana 166. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te da je prigovor nedozvoljen.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona (član 145. stav 2.);

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koje su važile u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se osporava rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 220/21 od 16. juna 2021. godine sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem odbačen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 23664/11. Ustavni sud je utvrdio da se obrazloženje osporenog akta praktično zasniva na oceni da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, ne može da ceni razumnost dužine trajanja izvršnog postupka kada se predmet nalazi u fazi sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenog rešenja proizlazi da je predmetni izvršni postupak najpre vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem i da nije donet bilo kakav akt o okončanju izvršnog postupka na jedan od dva zakonom propisana načina.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Prvi osnovni sud u Beogradu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se radi o okončanom izvršnom postupku. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice utvrđene povrede prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4 I. 220/21 od 16. juna 2021. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 23664/11, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Uzimajući u obzir da je poništeno osporeno rešenje u ovoj ustavnopravnoj stvari, te da će prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka biti predmet ponovnog razmatranja od strane Prvog osnovnog suda u Beogradu, to Ustavni sud nije posebno cenio navode podnositeljke o povredi drugih prava.

7. Odlučujući o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku. Pri tome, Ustavni sud je uzeo u obzir da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog rešenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovan ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Dozvoljenost prigovora za ubrzanje postupka tokom izvršenja pred izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti