Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje i na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 15 godina. Povređeno je i pravo na imovinu zbog neefikasnosti i dugog trajanja povezanih izvršnih postupaka koji nisu doveli do namirenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1046/2010
05.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radomira Stefanovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radomira Stefanovića i utvrđuje da je u postup ku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 503/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Radomira Stefanovića i utvrđuje da su u postup ku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9394/10 (ranije predmetu Opštinskog suda u Čačku I . 438/09), kao i postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9462/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 578/09) podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se izvršni postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9394/10 okončao u najkraćem roku.

4. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radomir Stefanović iz Čačka, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, podneo je 23. januara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postup cima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmet ima P . 503/05, I. 438/09 i I. 578/09.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da predmetna parnica traje duže od 14 godina, kao i da označeni izvršni postupci nisu još okončani, pri čemu predmet spora nije posebno složen, a za podnosioca je važan, jer je „u pitanju njegova imovina koju drugi bez osnova drži“. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, naloži nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se označeni postupci okonča li u najkraćem roku, kao i da objavi svoju odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Zahtev za naknadu nematerijalne štete nastale povredom Ustavom zajemčenog prava nije istaknut.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P. 503/05, kao i predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 9394/10 i 9462/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

a) Protiv podnosioca ustavne žalbe tužilac S.D. podneo je 11. maja 1995. godine tužbu Opštinskom sudu u Čačku, kojom je tražio da sud utvrdi da je tužilac vlasnik ¾ idealnih delova opisane stambeno-poslovne zgrade ili da je vlasnik cele zgrade, s tim što je dužan da tuženom isplati naknadu u visini vrednosti ¼ te nepokretnosti. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 594/95.

U toku postupka tuženi je 19. maja 1996. godine podneo protivtužbu, kojom je tražio da sud obaveže tužioca-protivtuženog da mu preda u državinu garažu i ostavu za ogrev, koji se nalaze u spornoj zgradi. Do donošenja prve prvostepene presude održano je 34 ročišta, dok 16 ročišta nije održano, od kojih dva (zakazana za 9. oktobar 1995. godine i 6. februar 1997. godine) jer nijedna parnična stranka nije došla na ročište.

Opštinski sud u Čačku je 9. jula 2004. godine zaključio glavnu raspravu u ovom predmetu i istog dana doneo presudu P. 594/95, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog i usvojio protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca , a koja je rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 291/05 od 29. marta 2005. godine, donetim u postupku po žalbi, ukinuta, te je predmet vraćen Opštinskom sudu u Čačku na ponovni postupak i odluku.

U ponovnom postupku u kome je predmet dobio novi broj P. 503/05, zakazana su 23 ročišta, od kojih dva nisu održana (oba zbog sprečenosti postupajućeg sudije). U toku ove faze postupka obe parnične stranke su preinačile tužbu, odnosno protivtužbu. Glavna rasprava zaključena je 18. jula 2007. godine.

Presudom Opštinskog suda u Čačku P. 503/05 od 18. jula 2007. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, te je utvrđeno da je tužilac-protivtuženi vlasnik 2/4 idealnih delova sporne zgrade, dok su preostali deo tužbenog zahteva i eventualni tužbeni zahtev tužioca -protivtuženog odbijeni kao neosnovani , a protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca je usvojen, te je tužilac-protivtuženi obavezan da tuženom-protivtužiocu preda u državinu opisani deo spornog objekta i da trpi što će tuženi-protivtužilac izgraditi pregradni zid. Takođe je odlučeno o troškovima postupka.

Tužilac-protivtuženi je izjavio žalbu protiv ove presude, a tuženi-protivtužilac protiv dela kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Okružni sud u Čačku, odlučujući o ovim žalbama, doneo je presudu Gž. 68/08 od 12. marta 2008. godine, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca-protivtuženog i potvrdio presudu Opštinskog suda u Čačku P. 503/05 od 18. jula 2007. godine u delu u kojem je odlučeno o tužbenom, odnosno protivtužbenom zahtevu parničnih stranaka, dok je tu presudu ukinuo u delu u kome je odlučeno o troškovima postupka i u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

U ponovnom postupku Opštinski sud u Čačku je rešenjem P. 503/05 od 23. aprila 2008. godine, koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1885/08 od 13. januara 2009. godine, odlučio o troškovima postupka.

U međuvremenu, tužilac-protivtuženi je izjavio reviziju protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž. 68/08 od 12. marta 2008. godine, koja je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 845/10 od 15. decembra 2010. godine odbijena kao neosnovana.

b) Na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P. 503/05 od 18. jula 200 7. godine u delu kojim je usvojen protivtužbeni zahtev, tuženi-protivtužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 24. marta 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S.D. Opštinski sud u Čačku je 25. marta 2009. godine doneo rešenje kojim je usvoji o predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 75.989,00 dinara . Protiv ovog rešenja žalbe su izjavili i izvr šni dužnik, protiv dela kojim je određena kazna za izvršnog dužnika, i izvršni poverilac, protiv dela kojim je odlučeno o troškovima postupka. Rešavajući o ovim žalbama, Okružni sud u Čačku doneo je rešenje Gž. 712/09 od 29. aprila 2009. godine, kojim je usvojio žalbe i ukinuo prvostepeno rešenje u osporenom delu, te je predmet u tom delu vratio na ponovni postupak.

U ponovnom postupku Opštinski sud u Čačku je doneo rešenje I. 438/09 od 1. septembra 2009. godine, kojim je odredio izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca po osnovu troškova izvršnog postupka u iznosu od 3.300 dinara , popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje se zateknu na njegovoj adresi i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom, i kojim se izriče izvršnom dužniku novčana kazna za slučaj da se izvršni dužnik bude ponašao protivno obavezi da trpi preduzimanje radnje na koje je izvršnom ispravom obavezan izvršni poverilac. Protiv ovog rešenja obe stranke su izjavile žalbe, koje su rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1584/09 od 7. oktobra 2009. godine odbijene kao neosnovane.

U međuvremenu, Opštinski sud u Čačku je dva puta, 16. jula i 26. avgusta 2009. godine , izlazio na lice mesta, gde je konstatovao da dužnik nije postupio po rešenju, te mu je ostavio naknadne rokove da to učini, a prilikom izlaska na lice mesta 27. novembra 2009. godine konstatovano je da izvršni dužnik ne dozvoljava da se radovi izvedu do donošenja odluke po izjavljenoj reviziji.

U 2010. godini, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, predmetni postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku, a predmet je dobio broj I. 9394/10 .

Podneskom od 3. marta 2011. godine izvršni poverilac je obavestio izvršni sud da povlači predlog za izvršenje u delu koji se odnosi na ispražnjenje i predaju predmetne nepokretnosti , jer je tu nepokretnost prodao izvršnom dužniku , ali da ostaje kod predloga za naknadu troškova postupka izvršenja, i to troškova u iznosu od 3.300 dinara odmerenih rešenjem od 25. marta 2009. godine, kao i troškova za rad advokata na ime nagrade za preduzimanje opisanih radnji u ukupnom iznosu od 47.500 dinara . Osnovni sud u Čačku je, na osnovu ovog predloga, doneo rešenje I. 9394/10 od 25. maja 2011. godine, kojim se delimično obustavlja izvršenje dozvoljeno rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 438/09 od 25. marta 2009. godine u delu u kome je određeno izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti , s tim da će o troškovima izvršnog postupka odlučiti naknadno. Protiv ovog rešenja u delu koji se odnosi na troškov e postupka izvršni poverilac je izjavio prigovor, koji je rešenjem Osnovnog suda u Čačku IPV(I). 46/11 od 21. novembra 2011. godine odbijen kao neosnovan.

Osnovni sud u Čačku je 15. aprila 2012. godine izašao na lice mesta, ali je u zapisniku konstatovao da je kuća izvršnog dužnika zaključana, te da je ostavio opomenu za plaćanje duga.

v) Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac , na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Čačku P. 503/05 od 23. aprila 2008. godine kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, podneo 14. aprila 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S.D, radi naplate novčanog potraživanja prodajom prava trajnog korišćenja koje izvršni dužnik ima na označen oj parcel i. Opštinski sud u Čačku je 30. aprila 2009. godine doneo rešenje o izvršenju I. 578/09, kojim je usvojio predlog izvršnog poverioca i odredio troškove izvršenja.

Rešenjem izvršnog suda od 26. maja 2009. godine određeno je veštačenje na okolnosti procene tržišne vrednosti zemljišta čija je prodaja dozvoljena rešenjem o izvršenju. Nakon što je određeni veštak dostavio nalaz sa mišljenjem , Opštinski sud u Čačku je 28. septembra 2009. godine doneo rešenje I. 578/09, kojim je utvrdio vrednost predmetne nepokretnosti. Ovo rešenje je u postupku po žalbi izvršnog dužnika ukinuto rešenjem Okružnog suda u Čačku I. 1771/09 od 4. novembra 2009. godine, te je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

U 2010. godini, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, predmetni postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku, a predmet je dobio broj I. 9462/10.

U ponovnom postupku, sprovedeno je dodatno veštačenje, posle čega je Osnovni sud u Čačku doneo rešenje I. 9462/10 od 26. aprila 2010. godine, kojim je utvrdio vrednost predmetne nepokretnosti, a koje je u postupku po žalbi izvršnog dužnika, potvrđeno rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 884/10 od 11. avgusta 2010. godine.

Osnovni sud u Čačku je više puta zakazao ročišta za prodaju (za 9. decembar 2010. godine, 27. januar, 24. mart, 26. maj i 18. jul 2011. godine), koja nisu održana, jer na njih nisu pristupili zainteresovani kupci, osim jednog koje nije održano jer stranke nisu došle, a nije bilo dokaza da su uredno pozvane (zakazano za 27. januar 2011. godine).

Podneskom od 14. oktobra 2011. godine izvršni poverilac je povukao predlog za izvršenje, jer je izvršni dužnik izmirio ceo dug, te je Osnovni sud u Čačku rešenjem I. 9462/10 od 21. oktobra 2011. godine obustavio izvršni postupak u ovom predmetu i ukinuo sve sprovedene radnje.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1. ); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/1977, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i dalje primenjuje, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.);

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Čačku 11. maja 199 5. godine, pa do njegovog okončanja donošenjem revizijske presude od 15. decembra 2010. godine, trajao 15 godina i sedam meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka, od njegovog pokretanja podnošenjem tužbe, pa do danas.

Navedeno trajanje parničnog postupka ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni tužbeni zahtev u osporenom parničnom postupku bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je u postupku, između ostalog, utvrđivano pravo svojine na određenom objektu. Ustavni sud je ocenio i da podnosilac ustavne žalbe nije značajnije doprineo navedenoj dužini trajanja postupka, s obzirom na to da se, osim dva puta, uredno odazivao pozivima suda za raspravu i nije preduzimao druge radnje kojima bi odugovlači o postupak.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio složen. Naime, parnični sud je morao, pre svega, da utvrdi doprinose obe parnične stranke sticanju označene nepokretnosti i na osnovu toga njihove udele, usled čega je trebalo izvesti više različitih dokaza. Međutim, parničnom sudu je bilo potrebno devet godina da donese prvu prvostepenu presudu i još dve godine da u ponovnom postupku donese istovetnu presudu. Ustavni sud smatra da navedena dužina trajanja parničnog postupka ne može da bude opravdana opisanom složenošću postupka i doprinosom stranaka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je istaknuta povreda Ustavom zajemčenih prava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 438/09 (sada predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 9394/10), Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak, od podnošenja predloga za izvršenje 14. aprila 2009. godine, do njegove delimične obustave rešenjem od 25. maja 2011. godine, trajao dve godine, kao i da taj postup aka u odnosu na troškove izvršenja još nije okončan. Ustavni sud je takođe utvrdio da u periodu od godinu i po dana, od 27. novembra 2009. godine do donošenja rešenja o delimičnoj obustavi postupka od 25. maja 2011. godine nije preduzeta nijedna izvršna radnja.

Prema oceni Ustavnog suda, nedopustivo je da u postupku koji je po svojoj prirodi hitan, a koji u konkretnom slučaju nije bio složen , izvršni sud ne postupa u tako dugom vremenskom periodu i ne preduzima nijednu radnju kako bi se rešenjem određeno izvršenje sprovelo.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 438/09 (sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9394/10) povređeno pravo na suđenje u razumno roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 578/09 (kasnije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 9462/10), Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak od podnošenja predloga za izvršenje 14. aprila 2009. godine do donošenja rešenja od 21. oktobra 2011. godine, kojim se taj postupak obustavlja, trajao dve i po godine, u kom periodu je čak 15 meseci utvrđiva na vrednost nepokretnost i, čija je prodaja predložena u izvršnom postupku radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca.

Prema oceni ustavnog suda, navedenim neefikasnim postupanjem izvršnog suda podnosiocu ustavne žalbe je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 578/09 (kasnije pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9462/10).

Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je ocenio da je nesprovođenjem izvršenja sudskih odluk a kojima je utvrđeno neko potraživanje u dužem vremenskom periodu, a bez opravdanog razloga za to, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima ''Kačapor i drugi protiv Srbije '',''Burdov protiv Rusije'' ).

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st av 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 1. i 2. izreke usvojio ustavnu žalbu.

S obzirom na to da postupka u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 9394/10 još nije okončan, Ustavni sud je u tački 3. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava, naložio nadležn im sud ovima da preduzm u sve neophodne mere da se taj postupak okonča u najkraćem roku, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Kako u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete , već je traženo da se odluka objavi, krećući se u granicama zahteva i u skladu sa usvojenim pravnim stavom, Ustavni sud je , na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje i na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti