Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko šest godina. Nedelotvorno postupanje suda, posebno propust da postavi privremenog zastupnika, dovelo je do neprimerenog odugovlačenja postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Iljane Milosavljević iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije na sednici održanoj 22. oktobra 2009. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Iljane Milosavljević i utvrđuje da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu P. 1769/03 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.
3. Nalaže se Opštinskom sudu u Kruševcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.
O b r a z l o ž e nj e
1. Iljana Milosavljević iz Kruševca podnela je Ustavnom sudu 2. septembra 2008. godine ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu P. 1769/03, kao i u izvršnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu I. 720/04. Takođe, istakla je da joj je u navedenom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbama člana 58. Ustava.
S obzirom na to da se istom ustavnom žalbom zahteva utvrđivanje povrede prava u dva sudska postupka koja nisu međusobno povezana, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 42. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda («Službeni glasnik RS», br. 24/08 i 27/08), razdvojio postupak po ustavnoj žalbi Už-1047/08, te je u ovom predmetu odlučivao o povredi prava podnositeljke u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi pod brojem P. 1769/03, dok je radi odlučivanja o povredi prava u izvršnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu I. 720/04, formirao novi predmet Už-1685/09.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je 17. septembra 2003. godine podnela Opštinskom sudu u Kruševcu «paulijansku tužbu za utvrđenje», sa predlogom za određivanje privremene mere, ali da tuženima nije dostavljena tužba jer su «neki odbili da prime tužbu a drugi su, navodno, u Nemačkoj». Podnosilac ustavne žalbe predložila je da sud postavi tuženima privremenog zastupnika, ali do podnošenja ustavne žalbe sud to nije učinio. U ustavnoj žalbi se predlaže da Ustavni sud utvrdi da je u predmetnom postupku povređeno pravo podnosioca na pravično i nepristrasno suđenje u razumnom roku, te da joj pripada pravo na naknadu štete.
Ustavni sud je dopisom od 11. juna 2009. godine, na osnovu odredaba člana 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07) i člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, tražio od Opštinskog suda u Kruševcu na uvid spise predmeta P. 1769/03, kao i odgovor na navode iz ustavne žalbe. Opštinski sud u Kruševcu je 1. jula 2009. godine Ustavnom sudu dostavio spise parničnog predmeta i odgovor na ustavnu žalbu, u kome se navodi: da je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu radi zaštite svojine; da je na ročištu za glavnu raspravu održanom 30. septembra 2003. godine izjavila da će dostaviti adrese tuženih koje nedostaju; da je u međuvremenu postupajući sudija otišla u penziju, a sudija kojoj je predmet dat u rad naložila je da se tužba uredi i dopuni; da je, zbog odlaska drugog postupajućeg sudije na porodiljsko odsustvo, predmet dat u rad novom sudiji, koja je ponovo vratila tužbu na uređenje. Opštinski sud u Kruševcu zaključuje da je do odugovlačenja postupka u ovoj pravnoj stvari došlo isključivo krivicom tužilačke strane, koja bez stručne pomoći nije uspela da uredi tužbu.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu P. 1769/03 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnositeljka ustavne žalbe i Života Milosavljević, oboje iz Kruševca, su 17. septembra 2003. godine Opštinskom sudu u Kruševcu podneli tužbu protiv tuženih Tomislava, Radosije, Bojana i Marine Milosavljević iz Globodera. Tužba je podneta radi zaštite prava svojine i utvrđivanja ništavosti sudskog akta, sa predlogom za izdavanje privremene mere. U tužbi je navedeno da su «tužioci, kao poverioci, zaključili sudsko poravnanje (ugovor) 3.R. 713/00 od 20. februara 2000. godine sa Milonom i Borislavom, koji žive u porodičnoj zajednici sa tuženicima». Kako obaveza iz navedenog sudskog poravnanja nije izmirena dobrovoljno, tužioci su podneli predlog za dozvolu izvršenja, a u izvršnom postupku je utvrđeno da popisana imovina dužnika nije dovoljna za namirenje potraživanja, jer je bilo i drugih poverilaca sa prvenstvom naplate. U tužbi je predloženo: da sud obaveže tužene da tužiocima isplate novčano potraživanje "u obimu rešenja za izvršenje I. 551/00, sa zakonskom zateznom kamatom na obračunatu a neisplaćenu dospelu kamatu, od dana utuženja do isplate"; da sud uvrdi ništavost sudskog akta 3.R. 356/03 od 3. marta 2003. godine i da obaveže tužene da tužiocima isplate sve troškove postupka. Takođe, predloženo je da sud donese rešenje kojim se zabranjuje tuženom Tomislavu Milosavljeviću «raspolaganje na nepokretnoj imovini uknjiženoj na njegovo ime, po posedovnim listovima 338 i 1992, izdatim od katastra nepokretnosti Kruševac», do pravnosnažnog okončanja ovog postupka.
Ročište za glavnu raspravu zakazano za 30. septembar 2003. godine, odloženo je zbog toga što prvotuženi i drugotužena nisu uredno pozvani, dok su ostali tuženi odbili prijem pismena. Tužilja - podnositeljka ustavne žalbe je izjavila da ne zna adrese Tomislava i Radosije Milosavljević i da će ih dostaviti naknadno, a ročište je odloženo na neodređeno vreme.
Podneskom od 15. oktobra 2003. godine tužioci su tražili da sud pokuša još jednom da dostavi tužbu tuženima, a potom, da odredi privremenog zastupnika onima koji su u inostranstvu.
Drugotužilac je podnescima upućenim 28. avgusta i 26. decembra 2006. godine obavestio sud o tome da je «višim instancama» podneo pritužbu na rad suda i tražio da ga sud obavesti «o stanju u tom postupku» i u drugim postupcima koje je on pokrenuo pred tim sudom.
Sudija kojoj je predmet dat u rad posle odlaska u penziju prvog postupajućeg sudije, rešenjem od 28. decembra 2006. godine vratila je tužbu tužiocima radi ispravke i dopune, i to: tačnog navođenja predmeta spora i tuženika, kao i njihovih adresa; preciziranja tužbenog zahteva, kao i predloga za izdavanje privremene mere. Rešenje je sadržalo upozorenje da će se smatrati da je tužba povučena, ako se u ostavljenom roku ne postupi po rešenju, a ako se tužba vrati bez ispravke odnosno dopune - da će biti odbačena.
Podneskom od 15. januara 2007. godine tužioci su ispravili, odnosno dopunili tužbu, tako što su je subjektivno proširili na Milonu i Blanšu Milosavljević iz Globodera. Tužbeni zahtev upravljen je: na utvrđenje postojanja imovinske zajednice tuženih na neopredeljenim delovima nepokretnosti navedenih u tužbi; na «ispunjenje sudskog ugovora iz poravnanja 3.R. 713/00 od 20. marta 2003. godine»; na pobijanje «dužnikovih materijalno-pravnih radnji otuđenjem u korist petotuženog Bojana». U tužbi su postavljeni i eventualni zahtevi: «da se utvrdi matematički udeo sticanja u zajedničkoj imovini; da se raskine imovinska zajednica među suparničarima sa predlogom za fizičku deobu; da se naknadi potpuna šteta». Pored toga, tužioci su postavili i «fakultativne zahteve»: da petotuženi Bojan dostavi dve fotokopije sudske isprave 3 R. 356/03 od 3. marta 2003; «da se obezbedi nenovčano potraživanje privremenom merom» i da se naknade troškovi parničnog postupka.
Podneskom upućenim sudu 25. septembra 2007. godine drugotužilac je ponovio zahtev da se spreči «nerazumno odugovlačenje postupka zbog propuštanja suda».
Rešenjem od 20. novembra 2007. godine ponovo je tužiocima vraćena tužba radi ispravke i dopune, da bi se naveli potpuni podaci o drugotužiocu, pod pretnjom posledica propuštanja.
Posle odlaska drugog postupajućeg sudije na porodiljsko odsustvo, novi sudija u ovom predmetu tri puta je dala nalog pisarnici da se dostavi tužba tuženima koji je nisu primili, i to: 14. aprila, 27. maja i 23. juna 2008. godine.
Rešenjem od 11. marta 2009. godine po treći put je sud tužiocima vratio tužbu radi ispravke i dopune, da bi se tačno označile adrese tuženih Tomislava, Radosije, Bojana i Marine Milosavljević, pod pretnjom posledica propuštanja.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja su i odredbe Zakona o parničnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 125/04), kojima je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da će, ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaže da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, sud tuženom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora (član 79. stav 1.), da će, pod uslovom iz stava 1. ovog člana, sud tuženom postaviti privremenog zastupnika naročito u slučajevima ako je prebivalište, odnosno boravište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika (stav 2. tačka 4)) ili ako se tuženi ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvršiti (tačka 5)); da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti, a naročito treba da sadrže - označenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 100. stav 2.); da će, ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno (član 103. stav 1.) i da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se (stav 4.); da kad lice kome je pismeno upućeno, odnosno odrasli član njegovog domaćinstva, odnosno ovlašćeno lice ili zaposleni u državnom organu ili pravnom licu, bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno, dostavljač će ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili će pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije, a na dostavnici će zabeležiti dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno (član 138.); da tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi istaći u jednoj tužbi, i tako da sud usvoji sledeći od tih zahteva ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan (član 191. stav 2.), ali samo ako je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve određena ista vrsta postupka (stav 3.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pred Opštinskim sudom u Kruševcu P. 1769/03 pokrenut 17. septembra 2003. godine, podnošenjem tužbe, a da se 1. jula 2009. godine, kada su Ustavnom sudu dostavljeni spisi predmeta, još uvek nalazio u fazi pripremanja glavne rasprave.
S druge strane, period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda, među kojima je i pravo svakoga da sud o njegovim pravima i obavezama odluči u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da je za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja postupka. Stoga se pri ispitivanju opravdanosti trajanja postupka koji se vodi pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1769/03 mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine. Imajući u vidu da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka, u konkretnom slučaju, prevashodno zavisi od ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i ponašanja suda koji vodi postupak, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.
Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe u toku postupka, Ustavni sud je utvrdio da je ona delimično doprinela dužini trajanja ovog postupka, svojim pasivnim ponašanjem u periodu neaktivnosti suda koji je trajao više od tri godine. S druge strane, tužilačka strana je u toku postupka više puta insistirala na tome da se tuženima koji su u inostranstvu postavi privremeni zastupnik, a podnela je i pritužbu predsedniku suda na rad postupajućeg sudije zbog odugovlačenja postupka.
Ocenjujući opravdanost dužine sudskog postupka u konkretnom slučaju, Ustavni sud je našao da je za neprimereno dugo trajanje postupka od presudnog uticaja bilo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Kruševcu, koji nije iskoristio zakonom predviđene mogućnosti u cilju ostvarenja procesnih pretpostavki za vođenje postupka. Naime, sud ni posle šest godina od podnošenja tužbe još uvek nije postavio privremenog zastupnika tuženima koji se nalaze u inostranstvu, a kojima tužba nije mogla biti dostavljena. Takođe, postupajući sud je odmah po prijemu tužbe zakazao ročište za glavnu raspravu, da bi posle tri godine predmet bio vraćen u fazu prethodnog ispitivanja tužbe, davanjem naloga tužiocima da urede tužbu. Opravdanje za odugovlačenje postupka ne može biti ni okolnost da je do sada u ovom parničnom predmetu dva puta došlo do promene postupajućeg sudije-predsednika veća, pogotovo imajući u vidu da je period neaktivnosti suda bez prekida trajao tri godine. Ustavni sud naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti organizacija sudskog sistema na način da se omogući donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda.
Na osnovu prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Kruševcu vodi u predmetu P. 1769/03 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u ovom slučaju ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, kao i da se naloži nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnositeljke ustavne žalbe okončao u najkraćem mogućem roku.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
|
|
|
PREDSEDNIK dr Bosa Nenadić |