Rešenje Ustavnog suda o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje
Kratak pregled
Ustavni sud ne dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje i odbacuje ustavnu žalbu Vida Vidovića kao neblagovremenu. Sud je utvrdio da podnošenje inicijative za zaštitu zakonitosti tužiocu nije opravdan razlog za propuštanje roka za ustavnu žalbu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vida Vidovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Ne dozvoljava se Vidu Vidoviću povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.
2. Odbacuje se ustavna žalba Vida Vidovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu Kv. 1269/09 od 4. novembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Vid Vidović iz Novog Sada je 23. januara 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu Kv. 1269/09 od 4. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Uz ustavnu žalbu podnet je i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe. U predlogu podnosilac ustavne žalbe navodi da je do propuštanja roka za izjavljivanje ustavne žalbe došlo zbog podnošenja predloga za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, koji je Republičko javno tužilaštvo odbilo obaveštenjem KTZ. 1223/09 od 13. januara 2010. godine.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporeni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:
Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu Kv. 1269/09 od 4. novembra 2009. godine odbačeni su kao nedozvoljeni prigovori okrivljenog - ovde podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca od 10. jula 2009. godine, izjavljeni protiv optužnice oštećene kao tužioca od 19. maja 2009. godine, koja je ispravljena 10. septembra 2009. godine. Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je uputio Republičkom javnom tužilaštvu 4. decembra 2009. godine inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom KTZ. 1223/09 od 13. januara 2009. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenog rešenja.
4. Prema odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što okrivljeni ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku donošenjem odluke o žalbi na prvostepenu presudu ili rešenje, odnosno na drugostepenu presudu, kada je zakonom dozvoljena, smatra da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se izneti razlozi ne mogu prihvatiti kao opravdani razlozi koji su onemogućili ili sprečili podnosioca da izjavi ustavnu žalbu u zakonom propisanom roku, te iz tih razloga nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, saglasno odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu.
Prema stavu Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog rešenja podnosiocu ustavne žalbe. Iz priložene dokumentacije i navoda samog podnosioca, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe osporeno rešenje primio 25. novembra 2009. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 23. januara 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, ustavnu žalbu odbacio.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić