Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv nižestepenih presuda kao neblagovremenu, jer je podneta nakon isteka roka od 30 dana. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbacuje se kao nedopušten, jer pravo na vanredni pravni lek nije Ustavom garantovano.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Varga Stevana iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Varga Stevana izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Somboru P. 1121/09 od 21. avgusta 2009. godine, presude Višeg suda u Somboru Gž. 126/10 od 28. januara 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 603/10 od 23. decembra 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Varga Stevan iz Sombora izjavio je, preko punomoćnika Žoldoš Aleksandra, advokata iz Sombora, 7. marta 2011. godine, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Somboru P. 1121/09 od 21. avgusta 2009. godine, presude Višeg suda u Somboru Gž. 126/10 od 28. januara 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 603/10 od 23. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavnom žalbom "moli Naslov da zbog povrede materijalnog i procesnog prava od strane tri gore pomenuta Suda pokrene postupak povodom zahteva za zaštitu zakonitosti". Ustavnom žalbom je takođe predloženo da Ustavni sud odluči o naknadi materijalne štete u opredeljenom iznosu sa pripadajućom kamatom i troškovima parničnog postupka.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta kojim se povređuje ili uskraćuje ljudsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je u parnici vođenoj između podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu tužioca i Republike Srbije kao tužene, osporenom presudom Opštinskog suda u Somboru P. 1121/09 od 21. avgusta 2009. godine odbijen tužbeni zahtev; da je Viši sud u Somboru osporenom presudom Gž. 126/10 od 28. januara 2010. godine odbio žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv ožalbene presude Opštinskog suda u Somboru; da je podnosilac ustavne žalbe 25. maja 2010. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda; da je podnosilac ustavne žalbe, po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti, preko punomoćnika izjavio ovaj vanredni pravni lek i to zbog pogrešne primene materijalnog prava; da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen.
Na osnovu okolnosti da je podnosilac ustavne žalbe 25. maja 2010. godine inicirao podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude Opštinskog suda u Somboru i osporene presude Višeg suda u Somboru, Ustavni sud je utvrdio da je predmetna drugostepena presuda podnosiocu ustavne žalbe dostavljena pre navedenog dana.
4. Odredbama Ustava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.), pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnom organima (član 36. stav 1.) i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) propisano je da: javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke (član 413. stav 1.); da o zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud (član 415.); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) tog zakona (član 417.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je sud zasnovao svoju presudu na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 365. stav 2. tačka 5)); da je stranka koja je podnela predlog javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ovlašćena da, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, sama izjavi ovaj vanredni pravni lek (član 418.).
5. Prema utvrđenom stavu Ustavnog suda, ukoliko je ustavna žalba podneta protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti i protiv odluka donetih u parničnom postupku koje su prethodile izjavljivanju ovog vanrednog pravnog sredstva, Ustavni sud će Ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, pod uslovom da je između prijema drugostepene odluke i izjavljivanja ustavne žalbe protekao rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
S obzirom da je Ustavni sud utvrdio da je između dana prijema osporene drugostepene presude od strane podnosioca ustavne žalbe i dana izjavljivanja ustavne žalbe prošlo više od 30 dana, koliko prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu iznosi prekluzivni rok u kome se ustavna žalba može izjaviti, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u delu u kome se osporavaju presuda Opštinskog suda u Somboru P. 1121/09 od 21. avgusta 2009. godine i presuda Višeg suda u Somboru Gž. 126/10 od 28. januara 2010. godine neblagovremena, pa je zbog toga ustavnu žalbu u tom delu odbacio, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
6. Ustavni sud je ocenio da podnosilac u ustavnoj žalbi ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno neko od označenih ustavnih prava.
Ustavni sud napominje da se odredbom člana 36. stav 2. Ustava svakome jemči pravo na žalbu ili drugo redovno pravno sredstvo, ali da se ni ustavnim odredbama ni potvrđenim međunarodnim ugovorima ne jemči pravo na izjavljivanje vanrednih pravnih sredstava. Svaki vanredni pravni lek, pa i zahtev za zaštitu zakonitosti kao jedan od njih, može se izjaviti samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Vrhovni kasacioni sud je jedini kompetentan da utvrdi postojanje zakonskih pretpostavki za meritorno odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, dok je Ustavni sud nadležan da, u granicama navoda ustavne žalbe, ispita da li su razlozi zbog koji je najviši sud u Republici Srbiji odbacio vanredni pravni lek prihvatljivi sa stanovišta zaštite ljudskih prava.
Ustavni sud je, ne upuštajući se u pravilnost primene odredaba Zakona o parničnom postupku, ocenio da su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud odbacio podnosiočev zahtev za zaštitu zakonitosti ustavnopravno prihvatljivi.
Javni tužilac može da izjavi ovo vanredno pravno sredstvo samo zbog toga što je sud protivno odredbama Zakona o parničnom postupku zasnovao svoju presudu na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, tj. zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 365. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. S obzirom da parnična stranka zahtev za zaštitu zakonitosti može izjaviti samo umesto javnog tužioca, razlozi zbog koji stranka može da izjavi ovaj pravni lek nisu ništa manje restriktivni od razloga zbog kojih to može javni tužilac. Kako u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe zahtevom za zaštitu zakonitosti nije ukazivao na bitnu povredu odredaba parničnog postupka predviđenu članom 361. stav 1. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, već na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud, po oceni Ustavnog suda, odbacivanjem zahteva za zaštitu zakonitosti nije mogao učiniti povredu prava na pravično suđenje i povredu prava na pravno sredstvo.
U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali da je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti podnosilac stavljen u nejednak položaj u odnosu na treća lica.
Kako podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno neko od Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je u ovom delu, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.
7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević