Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku po prigovoru

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništivši rešenje Privrednog suda u Valjevu kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka. Sud je utvrdio da je redovni sud nadležan za odlučivanje o prigovoru i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „ N.“ DOO Čačak, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „N.“ DOO Čačak i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 I . 2/21 od 8. juna 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Valjevu R4 I. 2/21 od 8. juna 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem N. K . u predmetu I. Iv. 51/19.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „N .“ DOO Čačak je, 23 . jula 2021. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Valjevu R4 I. 2/21 od 8. juna 2021. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. st av 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njegov prigovor radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka u kome ima svojstvo izvršnog poverioca, te da je neprihvatljiva ocena Privrednog suda u Valjevu da se u postupku po prigovoru radi ubrzavanja ne može ceniti zakonitost postupanja javnog izvršitelja, koji je u konkretnom slučaju nadležan za dalje sprovođenje izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač p rivredno društvo „N.“ DOO Čačak, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 2. juna 2021. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem N. K . u predmetu I. Iv.51/19 , a u kome predlagač ima svojstvo izvršnog poverioca.

Privredni sud u Valjevu je 8. juna 2021. godine doneo osporeno rešenje, kojim je odbacio navedeni prigovor kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da u ovom predmetu izvršenje ne sprovodi sud već javni izvršitelj ; da ocenu postupanja javnog izvršitelja u razumnom roku i eventualno utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, kada je sprovođenje izvršenja u nadležnosti javnog izvršitelja, nije u nadležnosti suda, kako proizlazi iz odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku; da predsednik suda nema ovlašćenje da javnom izvršitelju nalaže preduzimanje procesnih radnji kojima se delotvorno ubrzava postupak; da je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju na drugačiji način propisana kontrola rada javnih izvršitelja, pa i njegova obaveza da u određenim slučajevima nadoknadi štetu koju proutzrokuje u izvršnom postupku; da je imajući u vidu navedeno, odlučeno kao u izreci.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu podnosilac us tavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23 ) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem (član 6. stav 2. tačka 6)); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojim se pobija navedeno rešenje sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred N. K . u predmetu I. Iv.51/19 . Ustavni sud je utvrdio da se obrazloženje osporenog rešenja praktično zasniva na oceni da sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer postupak sprovođenja izvršenja vodi javni izvršitelj.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji se primenjuje na predmetni izvršni postupak povodom koga je uložen prigovor, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine osporenog rešenja proizlazi da se predmetni izvršni postupak najpre vodio pred Privrednim sudom u Valjevu, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem N. K . i da u toj izvršnoj stvari nije donet bilo kakav akt o okončanju izvršnog postupka na jedan od dva zakonom propisana načina.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Privredni sud u Valjevu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Valjevu R4 I. 2/21 od 8. juna 2021. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem N. K . u predmetu I. Iv.51/19 , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku po prigovoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti