Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu protiv "radnje nečinjenja" Visokog saveta sudstva. Podnosilac, koji nije dobio rešenje o raspoređivanju, nije iscrpeo zakonom predviđena pravna sredstva (žalba, upravni spor) pre podnošenja ustavne žalbe, što je čini nedopuštenom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1053/2010
01.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Sprema iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. aprila 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Petra Sprema izjavljena protiv radnje nečinjenja Visokog saveta sudstva.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Spremo iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 26. januara 2010. godine ustavnu žalbu protiv radnje nečinjenja Visokog saveta sudstva, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 21, 32. i 36. i člana 60. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je kao sudijski pomoćnik bio u radnom odnosu u Okružnom sudu u Beogradu, a da nakon prestanka rada tog suda od nadležne Komisije Visokog saveta sudstva nije dobio rešenje o raspoređivanju u jedan od sudova kojima je zakonom poveren delokrug poslova Okružnog suda u Beogradu. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i ''naredi'' Visokom savetu sudstva da donese rešenje o raspoređivanju podnosioca ustavne žalbe na mesto višeg stručnog saradnika – sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Beogradu ili Apelacionom sudu u Beogradu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena pravna sredstva propisana zakonom kojim se uređuje postupak koji je prethodio postupku pred Ustavnim sudom.

3. Osporenim odredbama Ustava utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. st. 1, 2, 3. i 4.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. st. 1, 2, 3. i 4.).

Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (''Službeni glasnik RS'', broj 116/08) propisano je: da će Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca obrazovati komisije koje će doneti rešenja o raspoređivanju zaposlenih iz sudova i javnih tužilaštava, u skladu sa privremenim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koji će doneti ministar nadležan za pravosuđe do 1. septembra 2009. godine (član 16. stav 3.); da se na prava zaposlenih iz člana 16. ovog zakona primenjuju odredbe zakona koji uređuje prava državnih službenika i nameštenika pri promeni uređenja državnih organa (član 17.).

Zakon o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09) propisuje: da se u slučaju donošenja novog Pravilnika, svi državni službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta, pri čemu rukovodilac vodi računa o tome na kojim su poslovima radili pre raspoređivanja, da ako novim Pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika bude smanjen, na prekobrojne državne službenike primenjuju se odredbe ovog zakona koje važe za slučaj izmene Pravilnika (član 133. ovog zakona) (član 134.); da ako državni organ bude ukinut a njegov delokrug preuzme drugi državni organ, on preuzima i državne službenike iz ukinutog državnog organa, rešenjima koja donosi rukovodilac državnog organa koji je preuzeo delokrug, da do donošenja novog Pravilnika o državnom organu koji je preuzeo delokrug, preuzeti državni službenici nastavljaju da rade poslove koje su radili, a pravo na platu ostvaruju prema dotadašnjim rešenjima, da se posle donošenja novog Pravilnika primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za slučaj kad je nov Pravilnik donesen samo radi promene unutrašnjeg uređenja državnog organa (član 135.); da sva prava iz radnog odnosa državni službenik ostvaruje u državnom organu čiji je rukovodilac doneo rešenje da je državni službenik neraspoređen (član 138. stav 2.); da se pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu (član 140. stav 4.).

Odredbama člana 208. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 33/97 i 31/01) propisano je: da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, a da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, a da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom u skladu sa saveznim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi (stav 2.).

Zakonom o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 2.).

4. Iz sadržine ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta zbog radnje nečinjenja nadležnog organa, odnosno zbog nedonošenja rešenja kojim bi se podnosilac rasporedio na odgovarajuće radno mesto, odnosno kojim bi se utvrdilo da je podnosilac ustavne žalbe neraspoređen. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, organ koji je bio dužan da donese rešenja o raspoređivanju zaposlenih u sudovima je nadležna komisija Visokog saveta sudstva.

Imajući u vidu da se na postupak odlučivanja o pravima i dužnostima državnih službenika, u smislu člana 140. stav 4. Zakona o državnim službenicima, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, položaj državnih službenika se u konkretnom slučaju, ukoliko nadležni organ u roku propisanom Zakonom o opštem upravnom postupku ne dostavi službeniku rešenje, upodobljava situaciji kada postoji „ćutanje uprave“, protiv koga je pravna zaštita obezbeđena u drugostepenom upravnom postupku i upravnom sporu, pod uslovima predviđenim zakonom.

Podnosilac je ustavnu žalbu podneo 26. januara 2010. godine, dakle 15 dana nakon što je uputio zahtev Visokom savetu sudstva za donošenje rešenja o privremenom raspoređivanju, iz čega sledi da u vreme podnošenja ustavne žalbe nije protekao rok iz Zakona o opštem upravnom postupku u kome je prvostepeni organ uprave dužan da postupi po zahtevu stranke. Kako podnosilac ustavne žalbe nije iscrpeo sva zakonom predviđena pravna sredstva u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, to je Ustavni sud ocenio da je ustavna žalba nedopuštena, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti