Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko pet godina. Iako je postupak bio u prekidu zbog restrukturiranja dužnika, sud je bio neefikasan u periodu pre prekida.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Brtislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Pravdoljuba Miloševića iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Pravdoljuba Miloševića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 2050/13 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Pravdoljub Milošević iz Velike Plane izjavio je Ustavnom sudu, 10. decembra 2013. godine, preko punomoćnika Dušana Đurovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 2050/13.

Podnosilac u ustavnoj žalbi istič e da je osporeni izvršni postupak započet još 14. oktobra 2009. godine, a da ga je sud odugovlačio „neograničeno dugo“, te da mu je zbog neprimerenog trajanja postupka izvršenja pravnosnažne sudske odluke povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da ustavnu žalbu usvoji, utvrdi da mu je u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije , te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Velikoj Plani I. 2050/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravdoljub Milošević iz Velike Plane, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je kao izvršni poverilac 14. oktobra 2009. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani predlog za izvršenje radi predaje pokretne stvari (jedne brusilice) protiv izvršnog dužnika HK „Goša“ – Fabrika drumskih vozila Smederevska Palanka – Servisni centar DV Velika Plana, i to prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 151/06 od 25. februara 2009. godine.

Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 564/09 od 14. oktobra 2009. godine usvojio predlog za izvršenje.

Postupajući po žalbi izvršnog dužnika od 12. novembra 2009. godine, Viši sud u Smederevu je doneo rešenje Gž. 840/10 od 26. novembra 2010. godine, kojim je žalbu izvršnog dužnika odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 564/09 od 14. oktobra 2009. godine.

Izvršni dužnik je 14. decembra 2010. godine podneo sudu predlog za prekid postupka izvršenja jer se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja na osnovu Odluke Agencije za privatizaciju Republike Srbije od 21. juna 2010. godine.

Službeno lice suda je 19. i 20. januara 2011. godine izlazilo na lice mesta radi popisa pokretnih stvari (brusilice) u prostorijama izvršnog dužnika, međutim popis nije izvršen jer su lica, koja je zatekao u prostorijama izvršnog dužnika, istakla da brusilice u objektu izvršnog dužnika nema.

Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani je, postupajući po predlogu izvršnog dužnika, doneo rešenje I2. 20/10 od 4. februara 2011. godine, kojim je prekinuo postupak izvršenja usled pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca od 10. februara 2011. godine, kojom je tražio da se rešenje o prekidu postupka ukine, Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani je doneo rešenje I. 4588/10 od 10. oktobra 2011. godine, kojim je žalbu izvršnog poverioca odbacio kao nedozvoljenu.

Agencija za privatizaciju je 25. decembra 2012. godine obavestila izvršni sud da se izvršni dužnik i dalje nalazi u restrukturiranju, da izvršni dužnik nije prodat, ali da je Vlada Republike Srbije 6. septembra 2012. godine donela zaključak 023-5661/2012-2, kojim je, između ostalog, dala saglasnost da se nepokretna imovina sa upisanim teretima i pokretna imovina izvršnog dužnika unese kao neonovčani ulog Republike Srbije u kapital Javnog preduzeća „Jugoimport“ SDPR Beograd (u daljem tekstu: JP „Jugoimport“), a to preduzeće, istim zaključkom, zadužila da izmiri obaveze prema zaposlenima po osnovu izvršnih rešenja na osnovu kojih je izvršena zabeležba izvršenja na nepokretnostima koje su predmet unosa u kapital preduzeća.

Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani je dopisom od 28. oktobra 2013. godine od JP „Jugoimport“ tražio da se izjasni da li je voljno da dobrovoljno namiri potraživanje izvršnog poverioca određeno rešenjem tog suda I. 564/09 od 14. oktobra 2009. godine, a JP „Jugoimport“ je dopisom od 7. novembra 2013. godine obavestilo sud da je voljno da namiri potraživanje izvršnog poverioca određeno i rešenjem I. 564/09 i rešenjem I. 558/09, kao i da sa njim zaključi sporazum.

Izvršni sud je dopisom od 20. novembra 2013. godine od JP „Jugoimport“ tražio da se izjasni da li je voljno da dobrovoljno izmiri potraživanje izvršnog poverioca po rešenju o izvršenju I. 564/09, nezavisno od rešenje o izvršenju I. 558/09, a JP „Jugoimport“ je 4. decembra 2013. godine obavestilo sud da sa tim predlogom nije saglasno i dopisom od 30. decembra 2013. godine obavestilo sud da nije došlo do zaključenja sporazuma sa izvršnim poveriocem usled nesaglasnosti o visini i pravnom osnovu potraživanja.

Izvršni poverilac je dopisom od 24. januara 2014. godine predložio da se izvršni postupak nastavi i istakao da je JP „Jugoimport“, koji je i preuzeo obavezu namirenja izvršnih poverilaca za izvršnog dužnika, pravni sledbenik izvršnog dužnika. U istom dopisu izvršni poverilac je predložio promenu sredstva izvršenja na osnovu izvršne isprave, tako što je umesto izvršenja na nepokretnosti predložio izvršenje skidanjem novčanih sredstava sa računa pravnog sledbenika izvršnog dužnika.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, Osnovni sud u Velikoj Plani je doneo rešenje I. 2050/13 od 13. marta 2014. godine, kojim je nastavio postupak izvršenja, utvrdio da je JP „Jugoimport“ stupio u postupak izvršenja umesto izvršnog dužnika HK „Goša“ i rešio da će o predlogu izvršnog poverioca za promenu predmeta i sredstva izvršenja odlučiti posebnim zaključkom nakon pravnosnažnosti ovog rešenja.

Osnovni sud u Velikoj Plani je doneo zaključak I. 2050/13 od 17. aprila 2014. godine, kojim je odredio promenu predmeta i sredstva izvršenja, zabranio isplate sa računa izvršnog dužnika sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno u celosti i naložio NBS – Odeljenju za prinudnu naplatu u Kragujevcu da sprovede izvršenje određeno ovim zaključkom.

Potraživanje izvršnog poverioca je namireno u celosti, tako što je Narodna banka Srbije – Odeljenje za prinudnu naplatu u tri tranše prinudno skidala sredstva sa računa izvršnog dužnika, i to: 23. aprila 2014. godine (glavnica), 19. marta 2015. godine (troškovi izvršnog postupka) i 23. marta 2015. godine (troškovi za sastav podneska od strane advokata).

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), takođe je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, izmenjena je odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, koja sada glasi: „Od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja“.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Velikoj Plani 14. oktobra 2009. godine, a da je okončan prinudnom naplatom potraživanja u celosti po rešenju o izvršenju, 23. marta 2015. godine, i da je ukupno trajao pet godina i pet meseci, s tim što je od 4. februara 2011. do 13. marta 2014. godine bio u prekidu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmet u nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se izvršni sud izjašnjavao i da je trebalo da odluči o podnet om predlogu za izvršenje i sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namir io svoj e potraživanje.

Ustavni sud je ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom trajanja osporenog izvršnog postupka našao da podnosilac nije doprineo njegovom dužem trajanju.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nala zi da je dužem trajanju postupka ipak prvenstveno doprinelo neefikasno postupanje Opštinskog suda u Velikoj Plani i Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani, koji nisu preduze li nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja i namirenja izvršnog poverioca u periodu od donošenja rešenja o izvršenju I. 564/09 od 14. oktobra 2009. godine do 4. februara 2011. godine, kada je postupak izvršenja prekinut. Osnovni sud u Velikoj Plani pred kojim je nastavljen postupak izvršenja 2014. godine pokazao je primerenu ažurnost u preduzimanju izvršnih radnji koja je ishodovala namirenje podnosiočevog potraživanja u celini.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni izvršni postupak prekinut rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I 2. 20/10 od 4. februara 20 11. godine, saglasno odredbi člana 20ž stav 1. tada važećeg Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), kojom je bilo propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da se činjenica što je postupak bio prekinut zbog restrukturiranja izvršnog dužnika ne može staviti na teret postupajućem sudu, imajući u vidu da je izvršni postupak prekinut saglasno tada važećim zakonskim odredbama.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da Rešenjem IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu I. 2050/13, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, a posebno imao u vidu činjenicu da je izvršni postupak bio prekunut usled pokretanja postupka restruktiriranja nad izvršnim dužnikom u periodu od preko tri godine, ali je imao u vidu i samu dužinu trajanja osporenog postupka. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti