Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od 11 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naplatu duga koji je trajao preko 11 godina. Glavni razlog za predugo trajanje je neefikasnost prvostepenog suda, i dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Lj. S . iz Čokota kod Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5354/18 (inicijalno predmet P. 3328/07 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu) podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalb a odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Lj. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. S . iz Čokota kod Niša je, 16. oktobra 201 9. godine, Ustavnom sudu podneo ustavn u žalb u protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1784/19 od 3. jula 201 9. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 5354/18 (inicijalno predmet P. 3328/07 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu).

U ustavnoj žalb i se, pored ostalog, navod i da je predmetni parnični postupak, koji je vođen radi duga na ime neplaćene cene isporučene robe, a u kojem je podnosilac imao svojstvo tuženog, i to kao preduzetnik - vlasnik Radnje … „L.“ S . Lj . preduzetnik Čokot , trajao skoro 12 godina , iako, po svojoj prirodi, nije složen i podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo njegovom dužem trajanju; da Apelacioni sud u Nišu u osporenoj presudi nije ocenio bitne žalbene navode podnosioca, već je „uz nedovoljene razloge“ potvrdi o prvostepenu presudu. Od Ustavnog suda se traži da utvrdi povredu označen ih ustavnih prava, poništi osporenu drugostepen u presudu, te podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u visini od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Iz odredbe člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 5354/18, te u podatke Registra privrednih subjek ata, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuž enog, preduzetnika – Radnja … „L.“ Čokot, tužilac S.M. iz Janjuše je 21. novembra 200 7. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu protivtužbu uz odgovor na tužbu u premetu P. 1952/07 istog suda, radi duga. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 3328/07, koji je nakon reorganizacije pravosuđa i uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini dobio novi broj P. 1056/10 kod Osnovnog suda u Leskovcu.

Do donošenja presude Osnovnog sud a u Leskovcu P. 1056/10 od 5. oktobra 201 6. godine, pred nadležnim prvostepenim sudovima bilo je zakazano 33 ročišt a za g lavnu raspravu, od kojih je održano 17. Preostalih 16 ročišta ni je održan o iz sledećih razloga: zbog predloga tužioca za odlaganje radi preciziranja tužbenog zahteta, štrajka sudske administracije i dva puta zbog štrajka advokata; tri puta na predlog punomoćnika tuženog zbog bolesti ili sprečenosti da uskladi raspored suđenja; jer tužilac nije bio uredno pozvan; zbog izostanka uredno pozvanog veštaka; zbog nepreuzetih spisa od strane novoodređenog veštaka radi veštačenja; izostanka uredno pozvanog svedoka; izostanka tužioca koji je uredno pozvan radi saslušanja – suočenja; dva puta jer je sud uručivao podnesak i nalaz veštaka strankama neposredno na ročištu , iako su blagovremeno pre ročišta predati sudu; jer je tuž eni tražio izuzeće sudije. U dokaznom postupku sprovedeno je jedno dopunsko finansijsko veštačenje istog veštaka iz parnice koja je vođena pred istim sudom pod brojem P. 775/10 (ranije P. 1952/07) između istih stranka ali sa suprotnim procesnim ulogama, te dva ekon omsko-finansijska veštačenja od strane novoodređenih veštaka, dva puta su saslušane parnične stranke i jednom, ponovo, tuženi u svojstvu parnične stranke, te saslušano pet svedoka i pročitani pisani dokazi .

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 1056/10 od 5. oktobra 2016. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celini i obavezan tuženi Radnja … „L.“ vlasnika Lj. S . preduzetnika iz Čokota kod Niša, da tužiocu na ime isporučenog veštačkog đubriva i semenskog kukuruza, od 2001, 2002. i 2003. godine , isplati ukupan iznos od 316.250,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknadi troškove spora. U pravnoj pouci je navedeno da se žalba može izjaviti u roku od 15 dana Višem sudu u Leskovcu. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu 23. januara 2017. godine.

Viši sud u Leskovcu se rešenjem Gž. 1130/17 od 4. aprila 2017. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje (sa obrazloženjem da se radi o sporu čija je vrednost preko 3.000 evra), s tim da se spisi predmeta ustupe Apelacionom sudu u Nišu.

Rešenjem Apelacionog sud a u Nišu Gž. 3850/17 od 26. decembra 2017. godine spisi predmeta su vraćeni Osnovnom sudu u Leskovcu radi otklanjanja procesnih nedostataka – radi ispravke presude jer u uvodu i izreci tuženi nije jednako označen, kao i radi sređivanja predmeta koji j e dostavljen u delovima, nije popisan i ne postoji popis spisa, a sve shodno Sudskom poslovniku.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P. 1056/10 od 18. aprila 2018. godine ispravljena je prvostepena presuda u uvodu i izreci u vezi sa pravilnim označavanjem tuženog , pa je kao tuženi označen S. Lj. preduzetnik, radnja … „L.“ Čokot.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 3236/18 od 31. maja 2018. godine spisi predmeta su ponovo vraćeni Osnovnom sudu u Leskovcu radi otklanjanja procesnih nedostataka . U obrazloženju je navedeno da je u pogledu zastupanja tuženog u toku postupka bilo nedostataka, jer nema urednog punomoćja za M. J, advokata iz Niša.

Tuženi je 2. jula 2018. godine, dostav ljeno je punomoćje za M. I . (a ne M. J .), advokata iz Niša, koji ga je zastupao u postupku i odobrio sve pa rnične radnje koje je taj advokat preduzeo u njegovo ime i za njegov račun. Postupajući sudija je, 17. jula 2018. godine, dao nalog da se žalba tuženog, kao blagovremena i potpuna, dostavi drugostepenom sudu.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 3236/18 od 26. septembra 2018. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P. 1056/10 od 5. oktobra 2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda P. 1056/10 od 18. aprila 2018 . godine, i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U drugom po redu prvostepenom postupku, sada pod brojem P. 5354/18, pred Osnovnim sudom u Leskovcu, nakon dva zakazana i održana ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke i jedan svedok, 27. decembra 2018. godine, zaključena je glavna rasprava.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P. 5354/18 od 27. decembra 2018. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi, ovde podnosilac, da tužiocu na ime isporučenog veštačkog đubriva i semenskog kukuruza, od 2001, 2002. i 2003. godine, isplati ukupan iznos od 316.250,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, i da mu naknadi troškove spora u iznosu od 196.240,00 dinara. Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu 31. januara 2019. godine Višem sudu u Leskovcu, shodno pravnoj pouci.

Viši sud u Leskovcu se rešenjem Gž. 694/19 od 12. marta 201 9. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje (sa obrazloženjem da se radi o sporu čija je vrednost preko 3.000 evra), s tim da se spisi predmeta ustupe Apelacionom sudu u Nišu.

Osporenom presudom Apelacionog sud a u Nišu Gž. 1784/19 od 3. jula 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i presuda Osnovnog sud a u Leskovcu P. 5354/18 od 27. decembra 2018. godine potvrđena.

Uvidom u podatke objavljene na sajtu Agencije za privredne registre – Registar privrednih subjekata, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Agencije za privredne registre BP 59747/2019 od 30. maja 2019. godine, ispravljenim rešenjima BPSL 3163/19 od 4. juna 2019. godine i BPSL 3174/2019 od 5. juna 2019. godine u Registar privrednih subjekata upisana promena podataka kod Radnje … „L.“ S. Lj . preduzetnik Čokot, i to podataka o poslovnom imenu i o pre duzetniku, tako što je brisan Lj. S, a upisana Z . S.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 85. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18 i 95/18) propisano je da: preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i da u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti (stav 1.); da odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra (stav 2.).

5. Ustavni sud, pre ispitivanja osnovanosti navoda ustavne žalb e, konstatuje da je ust avnu žalbu podnelo fizičko lice koje je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom ima lo svojstvo preduzetnika i koje je u tom svojstvu pravnosnažno obavezano osporenom presudom na ispunjenje obaveze , odnosno vraćanje duga nastalog u vezi sa obavljanjem preduzetničke delatnosti. Kako prema važećim propisima preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom imovinom i kako njegova odgovornost za obaveze nastale u vezi za obavljanjem preduzetničke delatnosti ne prestaje njegovim brisanjem iz registra (član 85. st. 1. i 2. Zakona o privrednim društvima) , to činjenica da je podnosilac ustavne žalbe svojstvo preduzetnika izgubio nešto pre pravnosnažnog okončanja osporenog parničnog postupka ( tokom žalbenog postupka), brisanjem iz Registra privrednih subjekata (promenom preduzetnika ), ne utiče na postojanje njegove obaveze. Stoga, Ustavni sud nalazi da se u osporenom parničnom postupku odlučivalo o pravima i obavezama ovde podnosioca ustavne žalbe.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu, 21. novembra 2007. godine, protiv podnosioca ustavne žalbe, tada preduzetnika, do pravnosnažnog okončanja 3. jula 201 9. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1784/19, trajao u odnosu na podnosioc a ustavne žalbe nešto duže od 11 godina i sedam meseci.

Navedeno trajanje sudskog postupka može ukazivati da on nije okončan u okviru standarda razumnog roka, koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio relativno složen, pre svega jer je radi rasvetljavanja spornih činjenica zahtevao najpre jedno dopunsko finansijsko veštačenje sudskog veštaka iz parnice koja je vođena između istih stranka ali sa suprotnim proces nim ulogama, te dva ekonomsko-finansijska veštačenja od strane novoodređenih sudskih veštaka na predlog tuženog.

Nadalje, Ustavni sud je ocenio da je podnosi lac ustavne žalbe ima o interes da se predmetni parnični postupak efikasno sprovede , ali da je i on svojim ponašanjem u manjoj meri doprine o dužem trajanju postupka, jer su tri ročišta bila odložena na predlog punomoćnika tuženog zbog bolesti ili sprečenosti da uskladi raspored suđenja, kao i neblagovremenim dostavljanjem urednog punomoćja za punomoćnika, što je uz propuštanje prvostepenog suda da vodi računa da li je tuženi zastupan po urednom punomoćju, uticalo da žalbeni postupak duže traje jer su spisi vraćani prvostepenom sudu da otkloni ove nedostatke i ostavljan rok podnosiocu da dostavi uredno punomoćje i odobri preduzete radnje u postupku.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da, prevashodno, nadležni prvostepeni sudovi ni su preduz imali sve neophodne radnje kako bi se ovaj spor vođen radi duga, sproveo brzo i efikasno, te da odgovornost za trajanje postupka od preko 11 i po godina, leži na prvostepenim sudovima, i to pre svega iz razloga što je prvostepena presuda u ovoj pravnoj stvari doneta tek nakon skoro devet godina, računajući od dana podnošenja tužbe. Na dužinu trajanja postupka uticalo je i to što je do donošenja rešenja o ukidanju prvostepene presude, proteklo godinu i osam meseci, za koje vreme se, najpre, zbog pogrešne pravne pouke date od strane prvostepenog suda, Viši sud u Leskovcu oglasio stvarno nenadležnim, a zatim nadležni drugostepeni sud dva puta vraćao spise prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka. I u žalbenom postupku nakon donete druge po redu prvostepene presude nakon samo tri meseca, ponovo je prvostepeni sud dao pogrešnu pravnu pouku, pa se ponovo Viši sud u Leskovcu oglasio stvarno nenadležnim i ustupio spise , nakon pravnosnažnosti rešenja , Apelacionom sudu u Nišu, radi odlučivanja o žalbi podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da se ne može prihvatiti da je razumno da osporeni postupak traje više od 11 godina i sedam meseci , bez obzira na njegovu relativnu složenost i manji doprinos stranaka. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalb u podnosi oca u ovom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, njegovu složenost i doprinos podnosioca. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavn e žalb e pretrpe o zbog nedelotvornog postupanja suda.

7. Ocenjujući postojanje povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, do koje je, po mišljenju podnosioca, došlo donošenjem osporene presud e Apelacionog suda u Nišu Gž. 1784/19 od 3. jula 2019. godine, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi, osim ponavljanja žalbenih navoda i iskazanog nezadovoljstva ishodom konkretnog parničnog postupka, nisu navedeni argumentovani razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava.

Ustavni sud ukazuje da, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili procesno i materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako su dokazi cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako je uočljiva greška u tumačenju prava zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj. Pritom, Ustavni sud ukazuje da drugostepeni sud, ukoliko presudom odbija žalbu, nije dužan da u obrazloženju presude detaljno obrazlaže presudu u slučaju da prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava.

U vezi sa tim, a nasuprot navodima ustavne žalbe, Ustavni sud je stanovišta da je nadležni sud u osporen oj odlu ci na ustavnopravno prihvatljiv način, uz primenu merodavnog m aterijalnog i procesnog prava, obrazložio svoju odluku, te da se pravičnost sprovedenog postupka ne može dovesti u pitanje.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalb u podnosioca izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 1784/19 od 3. jula 2019. godine, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dužem od 11 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti