Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Verke Jakanovski. Žalba je bila nerazumljiva i nije sadržala sve potrebne podatke. Podnosilac, iako uredno obavešten o nedostacima i upozoren na posledice, nije u ostavljenom roku uredio i dopunio podnesak.

Tekst originalne odluke



Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Verke Jakanovski iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. marta 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E



Odbacuje se ustavna žalba Verke Jakanovski.

O b r a z l o ž e nj e


1. Verka Jakanovski iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 4. septembra 2008. godine ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, navodeći: da postoje porodični problemi i velike nesuglasice među naslednicima iza njenog pok. oca Stojana Tošića, bivšeg iz Vučja, koji je preminuo 1985. godine; da je u ostavinskom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Leskovcu vodio pod brojem O. 1196/96, 25. maja 2005. godine doneto rešenje o nasleđivanju; da sudija Okružnog suda u Leskovcu Mirjana Lazarević, i pored više urgencija, nije ažurno rešila predmet Gž. 1265/06 po žalbama na ostavinsko rešenje prvostepenog suda, jer se predmet u okružnom sudu nalazio skoro godinu i po dana do donošenja ukidajuće odluke; da je zbog nesavesnog postupanja sudije Mirjane Lazarević u ovom predmetu Nadzorni odbor Vrhovnog suda Srbije pokrenuo postupak za njeno razrešenje, ali da je odlukom Velikog personalnog veća Vrhovnog suda Srbije VIII br. 106/07 od 14. januara 2008. godine utvrđeno da nema razloga za razrešenje navedene sudije; da je prilikom odlučivanja u drugostepenom postupku ova sudija bila "očekivano pristrasna" na štetu podnosioca ustavne žalbe, zbog pritužbi upućenih Nadzornom odboru na njen rad, pa se u rešenju pozvala na nespornu činjenicu da je podnosilac na ostavinskoj raspravi 1996. godine dala izjavu da se ne prihvata nasleđa koje joj po zakonu pripada, ali u ustavnoj žalbi objašnjava da je to učinila zato što nije htela da ostavi majku "na milost i nemilost" braći koji su već tada bili u zavadi. Podnosilac ustavne žalbe ističe i primere, po njenom mišljenju, prevarnih radnji pojedinih članova porodice za života ostavioca, a koje su, po njenom mišljenju dovele do donošenja po nju nepovoljne sudske odluke.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. U postupku prethodnog ispitivanja podneska ustanovljeno je da je ustavna žalba, bez obzira što je u njoj formalno naznačeno da se podnosi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, nerazumljiva i da ne sadrži sve podatke neophodne za postupanje i odlučivanje, predviđene članom 85. Zakona o Ustavnom sudu.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 11. novembra 2008. godine, obavestio podnosioca ustavne žalbe o svim nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po njenoj ustavnoj žalbi i naložio joj da, u roku od 15 dana po prijemu dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu, uz upozorenje da će, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu suda, ustavna žalba biti odbačena.
Podnosilac ustavne žalbe je 24. novembra 2008. godine primila dopis Ustavnog suda, ali u ostavljenom roku nije dostavila Sudu uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu.
4. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije u ostavljenom roku postupila po nalogu Ustavnog suda, Sud je ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju postupanje Suda.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić,s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu