Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Postupak, uključujući izvršenje, traje preko deset godina. Dosuđena je naknada štete i naloženo hitno okončanje izvršnog postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1054/2011
06.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić predsednik Veća i sudije dr Dragiša Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Č. iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. februara 2014 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Č. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kikindi u predmetu P . 980/07 (ranije P. 573/05 i P. 863/03) i u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Kikindi u predmetu I. 89/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kikindi I. 649/06), povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba S. Č. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kikindi u predmetu I. 89/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kikindi I. 649/06), povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe S . Č. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Č. iz K. je 7. marta 2011. godine, preko punomoćnika M. V, advokata iz K, podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih odredb ama čl . 32. i 58. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kikindi u predmetu P. 980/07 (ranije P. 573/05 i P. 863/03) i izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kikindi u predmetu P. 649/06, a potom pred Osnovnim sudom u Kikindi u predmetu I. 89/10 (2006).

Detaljno iznoseći tok navedenih sudskih postupaka, podnositeljka ustavne žalbe je, između ostalog, navela da od 18. novembra 2003. godine, kada je podnela tužbu Opštinskom sudu u Kikindi, radi duga, do podnošenja ustavne žalbe nije naplatila svoje potraživanje. Predložila je da Sud usvoji njenu ustavnu žalbu i da joj se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Kikindi P. 980/07 (ranije P. 573/05 i P. 863/03) i Osnovnog suda u Kikindi I. 89/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kikindi I. 649/06), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak P. 980/07

P. t. p. „Č.“ ortaci P. Č. i S. Č. o.d. K, skraćeni naziv - PTP „Č.“ o.d. K, je 18. novembra 2003. godine podnelo tužbu Opštinskom sudu u Kikindi protiv tuženog J.Đ. iz K, radi duga zbog neisporuke ugovorenih proizvoda u iznosu od 709.494 dinara .

Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 863/03, a pripremno ročište je održano 25. decembra 2003. godine. Nakon toga, sud je zakazao još sedam ročišta za glavnu raspravu (3. februara, 18. marta, 3. avgusta, 31. avgusta, 21. oktobra, 18. novembra i 9. decembra 2004. godine), od kojih su dva ročišta odložena po službenoj dužnosti od strane suda. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak finansijskim veštačenjem i uvidom u određenu dokumentaciju.

Opštinski sud u Kikindi je presudom P. 863/2003 od 9. decembra 2004. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu isplati na ime duga za neisporučene proizvode određen ukupan novčani iznos, sa zakonskom kamatom i na ime ugovorne kazne za neisporučene navedene proizvode određen ukupan novčani iznos , sa zakonskom kamatom, kao i da tužiocu naknadi parnične troškove.

Pismeni otpravak presude je dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka 1. aprila 2005. godine.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Okružni sud u Zrenjaninu je rešenjem Gž. 747/05 od 8. avgusta 2005. godine usvojio žalbu, ukinuo presudu Opštinskog suda u Kikindi P. 863/03 od 9. decembra 2004. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da postoji opravdana sumnja da činjenice na kojima je zasnovana prvostepena presuda nisu pravilno utvrđene, zbog čega nije bilo moguće ispitati ni primenu materijalnog prava.

U ponovnom postupku u predmetu kome je dodeljen broj P. 573/05 prvostepeni sud je održao četiri ročišta za glavnu raspravu (30. novembra i 8. decembra 2005. godine, 11. januara i 31. januara 2006. godine). Na ročištima je sproveden dokazni postupak uvidom u određene krivične spise predmeta, a saslušane su i parnične stranke.

Opštinski sud u Kikindi je presudom P. 573/05 od 31. januara 2006. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu isplati na ime preostalog duga za neisporučene proizvode određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, da mu na ime ugovorne kazne za neisporučene navedene proizvode isplati određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da tužiocu naknadi parnične troškove.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Okružni sud u Zrenjaninu je presudom Gž. 606/06 od 26. juna 2006. godine odbio žalbu i potvrdio ožalbenu presudu Opštinskog suda u Kikindi P. 573/05 od 31. januara 2006. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka 14. jula 2006. godine.

Tuženi je izjavio reviziju protiv drugostepene presude.

Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. 2155/06 od 29. novembra 2007. godine odbio reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 606/06 od 26. juna 2006. godine u delu kojim je odlučeno o isplati ostatka duga za neisporučenu robu, a ukinuo presudu Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 606/06 od 26. juna 2006. godine i presudu Opštinskog suda u Kikindi P. 573/05 od 31. januara 2006. godine u delu kojim je odlučeno o isplati ugovorne kazne za neisporučene proizvode, kao i u odnosu na odluku o troškovima parničnog postupak i predmet u ovim delovima vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Opštinski sud u Kikindi je presudom P. 980/07 od 27. marta 2008. godine konstatovao da je tužilac povukao preostali deo tužbenog zahteva protiv tuženog za iznos ugovorne kazne i obavezao tuženog da tužiocu naknadi parnične troškove.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 89/10

PTP „Č.“ o.d. K. je, preko punomoćnika , podnelo 21. avgusta 2006. godine Opštinskom sudu u Kikindi predlog za izvršenje protiv J.Đ. iz K, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kikindi P. 573/05 od 31. januara 2006. godine, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i prenosom dobijenih sredstava na račun izvršnog poverioca.

Opštinski sud u Kikindi je rešenjem I. 649/06 od 19. septembra 2006. godine odredio predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju, koju je Okružni sud u Zrenjaninu rešenjem Gž. 2287/06 od 22. novembra 2006. godine odbio i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kikindi I. 649/06 od 19. septembra 2006. godine.

Rešenjem izvršnog suda I. 649/06 od 26. decembra 2006. godine određena je privremena mera radi obezbeđenja potraživanja i zabranjeno izvršnom dužniku da otuđi popisano putničko vozilo, a rešenjem I. 649/06 od 20. februara 2007. godine usvojen je prigovor trećeg lica i ukinuto rešenje od 26. decembra 2006. godine.

Sudski izvršitelj je 3. jula 2007. godine izvršio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, a izvršni poverilac je predložio da sud odredi izvršenje i plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Kikindi je rešenjem I. 649/06 od 5. jula 2007. godine, pored prinudne naplate na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, odredio i izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika i naložio Narodnoj banci Srbije-Odseku za prinudnu naplatu Kragujevac da sprovede rešenje. Narodna banka Srbije je dopisima od 10. i 16. jula 2007. godine obavestila izvršni sud o razlozima zbog kojih izvršenje nije moglo da se sprovede.

Podneskom od 7. decembra 2007. godine poverilac je predložio da se izvrši popis dužnikovih pokretnih stvari na adresi njegovog stanovanja.

Zaključkom izvršnog suda od 12. januara 2009. godine pozvan je poverilac da se izjasni o daljem toku postupka. Podneskom od 19. januara 2009. godine poverilac je predložio da se izvrši popis dužnikovih pokretnih stvari bez obzira gde se nalaze.

Opštinski sud u Kikindi je rešenjem I. 649/06 od 2. februara 2009. godine ograničio izvršenje određeno rešenjem tog suda I. 649/06 od 19. septembra 2006. godine na iznos koji odgovara preostalom dugu za neisporučene proizvode pošto je tužilac, ovde izvršni poverilac, povukao deo predloga za izvršenje koji se odnosio na ugovornu kaznu.

Izvršni dužnik je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Zrenjaninu je rešenjem Gž. 621/09 od 29. aprila 2009. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu i naložio mu da održi ročište i raspravi pitanja koja su istaknuta u žalbi izvršnog dužnika. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da je po sprovedenom postupku likvidacije izvršni poverilac brisan iz registra privrednih subjekata 18. aprila 2008. godine, da je pokretanjem likvidacije prestalo i dato punomoćje za zastupanje u postupku, te da je potrebno da prvostepeni sud utvrdi da li postoji stranka ili pravni sledbenik stranke, kao i da li je stranka bila zastupana od strane za to ovlašćenog lica, kakav je ishod postupka likvidacije i da li je likvidacioni upravnik odobrio radnje preduzete posle pokrenutog postupka likvidacije.

Na ročištu održanom 17. jula 2009. godine, na osnovu priložene dokumentacije sud, je konstatovao sledeće: da je rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu FI 1409/98 od 20. novembra 1998. godine preduzeće PTP „Č.“ iz K. upisano u sudski registar kao poljoprivredno trgovinsko preduzeće „Č.“ ortaci S. Č. i P. Č. o.d. K. sa sedištem u K. u ulici B. 6; da je rešenjem Agencije za privredne registre od 8. januara 2007. godine izvršena promena u registru tako što je iz privrednog subjekta PTP „Č.“ ortaci P. Č. i S. Č. o.d. K, B. 6, brisan ortak P. Č, a upisan je novi privredni subjekat PTP „Č.“ ortak S. Č. o.d. K, B. 6; da je 20. marta 2007. godine pokrenut postupak likvidacije nad PTP „Č.““ ortak S. Č. o.d. K. i za likvidacionog upravnika imenovana S. Č. koja je kao direktor zastupala preduzeće i pre pokretanja postupka likvidacije; da je rešenjem Agencije za privredne registre od 24. jula 2007. godine izvršena promena podataka o privrednom subjektu tako što je u registar upisano - PTP „Č.“ ortak S. Č. o.d. K, B. 6, u likvidaciji; da je rešenjem Agencije za privredne registre od 18. aprila 2008. godine usvojen zahtev podnosioca i iz registra privrednih subjekata brisan privredni subjekat PTP „Č.“ ortak S. Č. o.d. K, B. 6, u likvidaciji; da je izvršni poverilac S. Č. na ročištu izjavila da kao likvidacioni upravnik odobrava sve radnje preduzete od strane punomoćnika u postupku likvidacije i u postupku nakon likvidacije.

Viši sud u Zrenjaninu je rešenjem Gž. 81/2010/2009) od 21. januara 2010. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika i rešenje Opštinskog suda u Kikindi I. 649/06 od 2. februara 2009. godine ukinuo i predmet vratio Osnovnom sudu u Kikindi, kao nadležnom sudu, na dalji postupak. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da se odluka o određivanju izvršenja u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac mora izraditi u pismenom obliku, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

Osnovni sud u Kikindi je rešenjem I. 89/10 (2006) od 30. marta 2010. godine utvrdio da je potraživanje izvršnog poverioca PTP „Č.“ iz K. preneseno na zakonskog zastupnika, likvidacionog upravnika S. Č. iz K, B. 6 i da je izvršni poverilac u ovoj izvršnoj stvari umesto PTP „Č.“ iz K, sada likvidacioni upravnik S. Č. iz K, B. 6. Rešenje je postalo pravnosnažno 10. maja 2010. godine.

Zaključkom od 10. septembra 2012. godine izvršni sud je pozvao izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka izvršenja.

Podneskom od 27. septembra 2012. godine izvršni poverilac se izjasnio da predlaže ponovni popis pokretnih stvari na adresi izvršnog dužnika i naveo da izvršni dužnik nije platio ništa od dugovanog iznosa.

Zaključkom od 24. oktobra 2012. godine izvršni sudija je naložio izvršnom poveriocu da dostavi iznos potraživanja utvrđen od strane stručnog lica sa stanjem na dan izrade nalaza, kako bi sud mogao da donese odluku o ograničenju, imajući u vidu da je rešenje od 2. februara 2009. godine ukinuto.

Nalaz i mišljenje veštaka o iznosu potraživanja je 23. januara 2013. godine dostavljen sudu.

Osnovni sud u Kikindi je rešenjem I. 89/10 (2006) od 7. februara 2013. godine ograničio izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Kikindi I. 649/06 od 19. septembra 2006. godine na naplatu preostalog potraživanja izvršnog poverioca S. Č. iz K. na iznose navedene u rešenju.

Zaključkom suda od 16. jula 2013. godine konstatovano je da je pokušaj popisa stvari u stanu izvršnog dužnika bio neuspešan, jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja i da izvršni poverilac može u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja ponovo predložiti da se sprovede popis, a ako izvršni poverilac u ostavljenom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud će obustaviti izvršenje.

Spisi predmeta su, u međuvremenu, dostavljeni Ustavnom sudu na odlučivanje.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 345.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledi o nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu '' Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada je podneta tužb a Opštinskom sudu u Kikindi – 1 8. novembra 200 3. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci zajedno traju preko deset godina i da izvršni postupak još uvek nije okončan.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postupaka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranaka u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, bez obzira na to što je bilo sedam tužilaca u parničnom postupku i samim tim se radilo o nešto složenijem činjeničnom stanju koje je trebalo utvrditi, nijedan od prethodno navedenih činilaca ne može biti opravdanje dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem nisu doprineli neopravdano dugom trajanju postupaka.

Po oceni Ustavnog suda, u parničnom postupku koji je vođen pred tri sudske instance, od njegovog pokretanja (tužbom podnetom 18. novembra 2003. godine) do pravnosnažnog okončanja presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 2155/06 od 29. novembra 2007. godine, nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer je postupak u celini končan za četiri godine.

Međutim, u vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da predmetni izvršni postupak već traje preko sedam godina i da još uvek nije okončan. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da izvršni sud nije efikasno i delotvorno postupao u postupku izvršenja koje je određeno rešenjem o izvršenju I. 649/06 od 19. septembra 2006. godine i kojim je odobrio predloženo izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Naprotiv, sud nije preduzimao radnje izvršenja - popis, procenu, plenidbu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika, u cilju namirenja poverioca iz iznosa dobijenog prodajom. Pored toga, u radu izvršnog suda je prisutan period potpune neaktivnosti u trajanju od preko dve godine (od 5. jula 2007. godine, kada je rešenjem odredio izvršenje i na novčanim sredstvima izvršnog dužnika do 12. januara 2009. godine kada je pozvao izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku izvršnog postupka, iako je bio obavešten od Narodne banke da se ne može sprovesti izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika i iako je izvršni poverilac podneskom od 7. decembra 2007. godine tražio da sud izvrši popis dužnikovih pokretnih stvari), u kojem sud nije preduzeo nijednu radnju izvršenja. Nakon toga, izvršni sud je rešenjem od 2. februara 2009. godine ograničio izvršenje određeno rešenjem o izvršenju tog suda od 19. septembra 2006. godine, u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije bilo označeno kao izvršni poverilac, pa je rešenje o ograničenju izvršenja ukinuto od strane Višeg suda u Zrenjaninu rešenjem Gž. 81/2010 (2009) od 21. januara 2010. godine, što je sve produžilo trajanje postupka za više od godinu dana.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući osnovanost navoda o povredi prava na imovinu koju podnositeljka zasniva na tvrdnjama o neažurnom postupanju sudova, Ustavni sud je ocenio da podnositeljki pomenuto ustavno pravo ni na koji način nije moglo biti povređeno u parničnom postupku, imajući u vidu da je presudom parničnog suda usvojen njen tužbeni zahtev. Prema stanovištu Ustavnog suda, isključivo zbog neizvršavanja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u izvršnom postupku, podnositeljki ustavne žalbe je povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine.) Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima ''Kačapor i dr. protiv Srbije'', ''Burdov protiv Rusije'').

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kikindi u predmetu I. 89/10.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Takođe, Sud je kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđenih povreda prava podnositeljke ustavne žalbe, naložio sada nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, kao u tački 4. izreke, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je imao u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe stupila u izvršni postupak 18. aprila 2008. godine, nakon što je raniji učesnik u postupku PTP „Č .“ ortak S. Č. o.d. K, brisan iz registra privrednih subjekata. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 1218/2014: Ustavna žalba zbog neobrazložene obustave izvršnog postupka i dugog trajanja
• Už 3945/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom izvršnom postupku
• Už 1561/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
• Už 1396/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu
• Už 5771/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3421/2010: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu
• Už 2596/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neispunjenosti pretpostavki