Sudska praksa

Usvajanje žalbe S. D. zbog trajanja postupka za invalidsku penziju

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku podnositeljke S. D. u upravnom postupku za priznavanje invalidske penzije koji je trajao sedam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. D. iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba S. D. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu D. broj 090930 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo S. D. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. S. D. iz Kraljeva je 22. jula 2021. godine, preko punomoćnika M. V, advokata iz Kraljeva, izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 36. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu D. broj 090930.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi ukazala da je postupak pokrenut 12. septembra 2017. godine i postavila je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima D. broj 90930, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 12. septembra 2017. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima zahtev za priznavanje prava na invalidsku penziju.

Rešenjem prvostepenog organa uprave broj 090930 od 13. novembra 2018. godine podnositeljki je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti, od 1. marta 2017. godine, te je navedeno da će se o pravu na invalidsku penziju odlučiti posebnim rešenjem.

Podnositeljka žalbe je nakon donošenja ovog rešenja zahtevala da se odluči o njenom zahtevu za priznavanje prava na invalidsku penziju, te je koristila sva procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave.

Rešenjem prvostepenog organa uprave broj 90930 od 1. oktobra 2020. godine prekinut je postupak dok se ne reši prethodno pitanje dostavljanja konačnog staža ostvarenog u Švajcarskoj.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 15. oktobra 2020. godine izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 11400 od 14. decembra 2020. godine.

Protiv navedenog drugostepenog rešenja podnositeljka je 28. decembra 2020. godine podnela tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 26046/20 od 11. avgusta 2023. godine, te je poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Postupajući u izvršenju presude, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 11400 od 22. decembra 2023. godine kojim je poništeno rešenje prvostepenog organa uprave broj 90930 od 1. oktobra 2020. godine.

Rešenjem prvostepenog organa uprave broj 090930 od 6. februara 2024. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na invalidsku penziju, na način i u iznosu bliže određenim u tom rešenju.

Podnositeljka je 14. marta 2024. godine izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja, koja je uvažena rešenjem drugostepenog organa uprave broj 11400 od 18. aprila 2024. godine, te je prvostepeno rešenje poništeno i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa uprave broj 090930 od 12. septembra 2024. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na invalidsku penziju, na način i u iznosu bliže određenim u tom rešenju, a odbijen zahtev za naknadu troškova upravnog postupka.

Podnositeljka je protiv rešenja u delu kojim je odlučeno o troškovima upravnog postupka izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa broj 11400 od 4. decembra 2024. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18-autentično tumačenje), propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 36. Ustava, u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu D. broj 090930, Ustavni sud najpre ukazuje da podnositeljka detaljno obrazlaže svoje navode o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1, Ustava, dok se samo formalno poziva na povredu prava iz člana 36. Ustava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je cenio samo navode o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu D. broj 090930. S tim u vezi, Sud ukazuje da je predmetni upravni postupak započet 12. septembra 2017. godine, podnošenjem zahteva podnositeljke za priznavanje prava na invalidsku penziju, da je rešenjem prvostepenog organa uprave broj 090930 od 12. septembra 2024. godine podnositeljki i utvrđeno pravo na invalidsku penziju, na način i u iznosu bliže određenim u tom rešenju, a odbijen zahtev za naknadu troškova upravnog postupka, te da je podnositeljka podnela žalbu samo protiv tog rešenja u delu kojim je odlučeno o troškovima upravnog postupka. Iz navedenog proizlazi da je postupak za utvrđivanje prava na invalidsku penziju podnositeljki žalbe okončan za sedam godina.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, kao i značaja prava o kom je odlučivano za podnositeljku, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje bilo donekle složeno, ali da se nisu postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka imala interes da se predmetni postupak okonča u razumnom roku. Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka uvek kada je za to imala mogućnosti koristila sva procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje organa uprave prevashodno dovelo do dugog trajanja postupka. Ustavni sud konstatuje da su u navedenom periodu doneta četiri rešenja prvostepenog organa uprave, od toga jedno rešenje kojim je podnositeljki utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, jedno rešenje o prekidu postupka, te dva rešenja kojima je odlučeno o njenom zahtevu za priznavanje traženog prava, potom tri rešenja drugostepenog organa uprave, te da je vođen jedan upravni spor. Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka zahtev za priznavanje prava na invalidsku penziju podnela 12. septembra 2017. godine, a da je prvo rešenje prvostepenog organa uprave kojim je odlučeno o ovom zahtevu doneto tek 6. februara 2024. godine.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu navedenog ustavnog prava, odlučujući kao u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebnu dužinu trajanja ovog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu